Ćutanje

U prvom danu ćutnje o svemu što ima veze sa četvrtim martom, pratim svoj jutarnji ritual. Odlazim na kafu uz prazne novine u mirijevski Maksi, trudim se da mi niko ne dosađuje i da ništa ne govorim.

Stub srama

Gledam naslov na 6. strani Politike: 1000+ (slovima: hiljadu plus), a zatim Javne ličnosti koje podržavaju listu Zašto volimo Beograd. Ispod naslova takve naravi brojka 1 zaokružena crvenim i ime: Aleksandar Vučić.

Otpor

Ko bi mogao da zloupotrebi Dikovića i Vulina i čitavu vojsku upregne u projekat vrhovnog? Pa sam vrhovni naravno, jer ima neprikosnovenu vlast, uz jedan čisto emotivni nedostatak: vojska ga ne voli.

Ima li smisla?

Da li je javni servis ključ, hoće li se ponovo na Politiku lepiti kajgana od hiljadu jaja a na televiziju poterati bageri ili će se državna televizija prizvati pameti, svojoj misiji i potrebi svih građana sama po sebi?

Presuda

Pred sudijama je sedeo starac, iscrpljen i bolestan. Negde je u svom svetu, koji je davno gradio strašnim materijalom. Čini se da je sve to što je bilo – beskrajno daleko, i za njega se možda nije ni dogodilo.