Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine.

kralj

Živeo kraj

Naslov teksta je posvećen nečemu što je bilo ili što odlazi. Uzaludno je praviti bilanse ili žalobne osvrte na godinu koja je prošla. Ali ona je prošla, to je poznato samo onima koji su je preživeli.

Natpis na zidu: Neka padne da osveži malo!

Upotreba čekića

Na ogradi beogradske bolnice Dragiša Mišović ispisana je poruka: Mariniki Tepić u glavu čekić. Pretili su joj srBski patrijoti, isti oni koji su već pisali ili otvoreno govorili: Marinika shvati, nećemo stati.

telefonska govornica

Agresija

Dobro jutro, ja sam iz Telekoma MTS. Nudimo vam povoljan paket: svi kanali, osim N1 i Nova S, od toga 70 Pinkovih. Sada ste na SBB, evo gledam vaš ugovor. Odakle moj ugovor kod vas? Ehehehe!

Grafit: They kill

Prozor u polusvet

Zauzeta od vlasti televizija postaje oružje koje ubija. U njenom epilogu je televizor, kao stvar iz koje izlazi i kulja smeće, koje zavodi buduće fanatične sledbenike, i bestidne laži kao jedine nepobitne istine.

fudbalska lopta

Fudbal i smrt

Nemanja Vidić je javno i žustro izneo svoj stav o stanju u srpskom fudbalu. Govorio je o katastrofi do koje su doveli ljudi neznalice, servilni podanici i kriminalci, ambiciozni dunsteri i nakupci.

značke

Petak, 13.

Kancelarija za odlikovanja me je zaboravila. Iz razloga koji mi nije poznat, uskraćen sam za orden. Teško mi je da razumem takav nemar i spreman sam da objasnim svoje zasluge za narod.

žena u šetnji

Pobuna miševa

Posle lekcije naciji o miševima i američkim predsednicima, dohvatio se epidemije. Grdio je svoj narod, neposlušnu rulju koja se razboljeva samo da bi mu naudila. Iako smo po smrtnosti najbolji u regionu.

Sanja Iveković, Novi Zagreb, Ljudi iza prozora, 1979, MSUB, foto: Peščanik

Useljenje

U vilu gde je živela i umrla Jovanka Broz useliće se Ana. Neka joj je sa srećom, godinama je bila u neuslovnom smeštaju. Za molerisanje i unutrašnju dekoraciju vlada je potrošila 2,5 miliona evra.

Tabla: Pazi glavu

Smrt Familije

Mafiji u Srbiji preti konačna smrt. Nikada ranije nije bila tako preplašena, tako da više ne zna za sebe. Ona ne zna, ali njen predsednik zna. Odlučio je da joj odrubi glavu, bez ikakve milosti…

Natpis: Artists won't kiss ass

Vidojković

Neizbežna je ovih dana književna distopija Marka Vidojkovića: Đubre. To je roman hiperrealističke fantastike, surovo pronicanje kroz zaraženu srpsku deponiju. Pišem ovaj tekst u pauzama čitanja.