Lepota življenja
Gledao sam opet film Bore Draškovića „Život je lep“ o nasilju bez razloga. Svi artisti iz te priče, osim Šerbedžije, davno su mrtvi. I film „Život je lep“ Roberta Beninjija o radosti i nadi u logoru smrti.
Gledao sam opet film Bore Draškovića „Život je lep“ o nasilju bez razloga. Svi artisti iz te priče, osim Šerbedžije, davno su mrtvi. I film „Život je lep“ Roberta Beninjija o radosti i nadi u logoru smrti.
Predgovor za knjigu Ljubodraga Stojadinovića: Srbija je zakoračila u ponor bar dva puta u protekle tri decenije: 1991. i 2012. Kako izgleda Srbija dok pada u ambis – o tome piše Stojadinović.
Parlament pretvoren u palanački bircuz u kome se nadvikuju đilkoši, ludi polutani, jurodivi i socijalno zapušteni, nastrani varijeteti homo sapiensa – doneće zakone koji su već doneti…
To je pitanje impulsa. Na izborima, ma kakvi oni bili, mafija na vlasti će svakako napraviti mnogo bahatih grešaka. Makar jedna od njih će biti neoprostiva, mada na prvi pogled neznatna.
Patrole postoje kao odgovor na projekciju vlasti o uspostavljanju novog srpskog poretka: jedan narod, jedna partija, jedan firer. Srpski svet nastaje kao negacija svake ideje o slobodi.
Pojavila se (dobra) ideja da bi kandidat za predsednika Srbije mogao da bude Zdravko Ponoš. Čovek čiste biografije, general koji drži do svojih principa. Iz vojske su ga oterali Šutanovac i Tadić…
Već je bilo zamagljenih pokušaja koketiranja režima sa svojim odrazima u podzemlju. Vladar teško može da porekne, a više i ne poriče svoje mračne veze sa licima koja narušavaju svačiji ugled.
Od manekena svakog propadanja, bolesti, umiranja i bede, vladar je postao patetična žrtva upotrebe glagola u literarne svrhe, a Vidojković parija, onaj čija je psovka dobila nacionalni značaj.
Vrhovni je podigao avijaciju, poslao je na sam rub Kosova i učinio izmoždenu Srbiju moćnom državom. Niko ne sme da se igra sa nama. Ponižavanje ove zemlje, to je samo njegova stvar.
Ponovo je Vučić pretvorio sebe u spasioca, po cenu da Vulin bar još jednom ispadne opasna budala. Poglavica je spasavao sebe. Čeka izbore, a onda će znati kakva mu je policija potrebna.
Vratio se Saša Janković. Gde je bio samo on zna. Većina je već zaboravila zaštitnika naroda koji je u politici živeo kratko kao leptir, kao artist ispaljen iz cirkuskog topa: uzleteo, pao i nestao.
Zašto ne istaknemo vola, makar i na ražnju, kao sliku nedostižne snage na Balkanu i šire? Zar volovi nisu vukli državnu kasu i komoru pri bekstvu srpske države iz Srbije u Velikom ratu?
Bio je ekološki ustanak, i nije uspeo. Ili možda jeste? O tome se u beogradskoj čaršiji misli na različite načine, kao i o svakom pokušaju pobune. Sve su one u novije vreme bile nekako neubedljive…
Šta se događa kad vladar u obraćanju javnosti ne kaže ništa? Pa ništa. Vanredna obraćanja su već godinama redovna. Nikada nismo dobili odgovor zašto govori tako dugo i nesuvislo i kome.
Stvaranje istorije je ambiciozna ludost, a ovde imamo čoveka uverenog da je u njenom centru. A. Vučić, lice opasnih namera, obećao je pre dva dana da neće otići na smetlište istorije.
Osvajanje vlasti uz pomoć mafijaških odreda, izgubljena u prevodu svojih enigmatskih zamki, objasnila je jezikom koji nije moguće razumeti. Rekla je da o tome ne zna ništa, ali je sigurna da nije tačno.
Na tom zboru, gde su u čast Kočića o gari pevala glavata gospoda, kao i na drugim mestima gde se skuplja ovdašnja varijanta krema, nije bilo maski ni distance. Pevači se disali jedan drugome u krajnike.
Vozovi i metro imaće zajedničko čvorište u Prokopu. Tu će se sastajati ono što se ne kreće i ono čega nema. Da bi se stiglo do ostalih stanica metroa, trebaće još jači gradski saobraćaj ili posebni metro.
U jednom času Bjelogrlić je ustao i pesnicama više puta udario Antonijevića. Nekoliko sati ranije doživeo je ovacije kao najbolji glumac, posle festivalske projekcije filma „Nečista krv“.
Trudeći se da pokaže osobine koje nema, vladar poseže za milosrđem koje se njega ne tiče i na koje nema prava. Taj gest prestaje da bude predstava o humanosti, i postaje njena bahata negacija.
Ovo je kratki izveštaj sa Zvezdare. Već tri dana oblak pun bojnih otrova ulazi u ljude zombije, a oni se kreću negde u nadi da mogu da izbegnu hemijski udar. Ali takvog mesta nema.
Još smo živi, još nas ima! Tako nam je javio čovek koji ne postoji, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić. Izašao je odnekud iz otrovnog oblaka i podelio sa svima svoj optimizam.
Politički život Boška Obradovića okončava se u vinskoj završnici. Protekao je u tegobama koje nastaju u traganju za nejasnim varijantama i konačnim rezultatima višestruke travestije.
Moj predlog da se Zagorki privede čovek koji ovde ima sve od vlasti, a pod osnovanom je sumnjom da se slobodno bavi nedozvoljenim radnjama nije naišao na osetnu podršku.
Baš mi se nije išlo, ali urednička se ne odbija. Dođoše predsednik, Selaković, Zorana i Mali. On je uzeo reč i govorio čitav sat i nešto jače. Nije rekao o čemu je govorio. Pitanja. Ajde Goco.
Retko se događa, skoro nigde, da vlast traži izbavljenje sabirajući potpise, kako bi vladar bio amnestiran od jasne veze sa zločinom. Obično se zlodela zataškavaju još većim zločinima…
Krik je došao u posed zapisnika sa saslušanja Veljka Belivuka. On tvrdi da je više gadnih stvari radio po nalogu vladara, da se sa njim sretao i dogovarao. Suzbijani su protesti, pobune.
U Vulinovom svetu nikoga osim Srba nema. Gde su nestali? Kakav bi bio taj svet? Ne zna se, još se oblikuje njegova maketa. Ali biće to gigantsko ostvarenje ideje koja je više puta propadala u krvi.
Neki govore da je Šapić dr Aleksandar postao drugi čovek u državi. U ovom zverinjaku to jeste domet. Šapić je zapravo eksplodirao u svom usponu, lansiran kao zoon politikon novog doba.
Iz Selakovića je izašla ova rimovana rodoljubiva misao: „Da je Srbin biti lako, Srbin bi bio svako!“ Hteo je valjda da kaže da ne može svako da bude Srbin, čak iako je uveren da jeste.
Na sednici o Kosovu, gde je sedeo i Milan Radoičić, ustala je i izašla iz sale, rekavši da ne želi da bude u istoj prostoriji gde je i taj Vučićev intimus. Šta se dogodilo sa udovicom Olivera Ivanovića?
Vrhovni je stao pred kamere i hvalio tenk koji ga uzbuđuje u igri olovnim vojnicima. Vidite, rekao je, ovo je tenk! Divno je videti ga, ništa ne ostavlja takvu sliku snage kao tenk. Možda dva tenka!