Sumnjivo cveće u vencu Kosovke devojke
Stigla je sa robije Biljana Plavšić i nacija je raspamećena. Ekstaza. Teško je verovati, ali to je neka srpska Jovanka Orleanka.
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Razglednice s ljetovanja
Radio emisija 23.10.2009, govore: Dubravka Stojanović, Ivan Kuzminović, promocija u Obrenovcu: Mirko Đorđević, Žarko Korać, Teofil Pančić; Dubravka Ugrešić čita Razglednice s ljetovanja.
Ruženje Isusa
Pred skiptrom Amfilohijevim uzmakli su i država, B. Tadić i dobar deo javnosti. Nije ni važno što parade nije bilo, jer su barem malo uzmakli i bojovnici desničarskih grupa.
Sumporna kiša nad Beogradom
Okupiće se nekoliko stotina ljudi i žena, čija su seksualna opredeljenja drugačija, i to će slomiti krila Srbiji. Smešno i tužno.
Prilika je ćelava
Doputovali smo do na kraj leta i sve je zbunjeno i svi kao da smo nedovršeni. Malo kome pada na pamet da se stvari mogu i urediti, jer prilika svaka nije bez nade.
U Kini žive Kinezi
Imali smo mnogo mostova u spoljnoj politici i išlo je – barem poslednjih dvadeset godina – traljavo. Ko nas nije sve oslobađao, i isto je – tu smo gde smo, i sa Kosovom i bez Kosova.
Srblji svi i svuda čekaju Ruse
Već dvesta godina Rusi dolaze, ali i Karađorđe i Tito su znali da oni lako dođu, ali ne odlaze lako. A i kada dođu, ono što donesu liči na one darove Danajaca.
Legalizacija politike divlje gradnje
Odavno imamo to – crkve i verske organizacije se iz sfere svetog pomeraju u sferu profanog.
De Golu spomenik od novinskog papira
Da neko kaže istinu o Kosovu – toga junaka među političarima ovde još majka rodila nije.
Srbija na belom Šengenu
Deluje državnički kada se problemi rešavaju čudotvornim ikonama. Deluje smešno, ali je Đavo odavde odneo svaku šalu.
Pakibytie – ili zapis o jednoj ludosti
Treba postiti “dok oči ne pobele i ne postanu duplo veće”. I niko iz crkve da se oglasi, da kaže razumnu reč – a pravoslavni ajatolasi rade svoj posao.
Kamenice cara Lazara
Na Kosovu su kamenicama napadnuti članovi vlade koji su pristizali na svečanost na legendarni Gazimestan. To je udar na državu, uzvikuje ministar za Kosovo Bogdanović.
Proroci su neumorni
Nije istina da tamo božura više nema – na Kosovu oko Gračanice – nego su božuri uvenuli davno na reverima dičnih vođa i proroka.
Napokon izlaz na more
Jeste, zemlja ne izlazi na more, ali: “naša se zemlja, gospodine, graničila nekad sa dva mora, a naši su narodni ideali da Stradija bude ono što je nekada bila.”
Domanović po drugi put među Srbima – na Jelisejskim poljima
Kako se može prevoditi neki Domanović koji „ruži Srbe“. Stradija je prevedena kao Servilia i to je posebno razgnevilo rodoljupce. I današnja Srbija liči na onu Domanovićevu.
Neobično pomirenje na Čegru
Na Čegru je na Ćele kulu venac položio i ambasador Republike Turske – naravno i svojima i Srbima. I to je neki znak koji opominje da istoriju treba ostaviti istoričarima.
Tužna legenda o lađi francuskoj
Kada je Milošević svojim nasiljem zavio Balkan u crno, specijalnom naredbom šefa francuske Republike, iz Tulona je isplovila krstarica “Georges Clemenceau”.
Promocija u Boru 2009.
Fotoreportaža se promocije Peščanika u Boru 2009: Mirko Đorđević, Teofil Pančić i Svetlana Lukić.
Legenda o kukavičijem jajetu
Ruski ambasador u Beogradu A. Konuzin 9. maja se oglasio u našoj javnosti: “Digli su glavu oni koji su nam pucali u leđa”.
Promocija u Somboru 2009.
Fotoreportaža se promocije Peščanika u Somboru 2009: Mirko Đorđević, Teofil Pančić i Svetlana Lukić.
Varjača
Radio emisija 17.04.2009, govore: Miroslav Bojčić, Lakić Đorović, publicista Mirko Đorđević, sociolog Ivan Kuzminović i advokat Srđa Popović.
U Trebinju – proleće srednjeg veka
Ne mogu ulaziti u svete hramove, prisustvovati Svetoj Liturgiji niti bogosluženju, a članovima Crkve je zabranjeno moliti se sa izopštenima, kaže se u presudi crkvenog suda.
Demantuju se samo tačne vesti
Priču o moćnom ministru francuskom, iz vremena revolucije, pa sve do Napoleona I, možda smo i zaboravili, ali bi je trebalo još jednom pročitati i čuti.
Molitva protiv kulture
“Mislimo da bi trebalo odrediti jedan državni molitveni dan u godini kada će sav narod sa svojim starešinama moliti se Bogu i Gospodu da ga spase od kulture”. Nikolaj Velimirović
Njegoš u Hagu, a episkop Irinej u Novome Sadu
Vladika Irinej je opsednut tekstom Zakona o zabrani diskriminacije koja je, po rečima jednog šaljivdžije, mila koje god vere bila.
Dimna zavesa episkopa Irineja
U zakonu protiv diskriminacije niko nikome ne dozvoljava da stupa u vezu sa osobom istoga pola – to pitanje se uopšte ne tretira.
Eppur si muove
Mnogo se spahija Leontjev bavio Srbima, a bio je i diplomata na Kritu. Jednom je bičem išibao francuskog veleposlanika, koji se nepovoljno izrazio o pollitici ruske imperije.
Hitlerovi pravoslavci
Hitler je počeo da traži svoje pravoslavce kada je Staljin 1943. dozvolio rad Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Nova srpska palanačka misao
Palanka misli samo sebe i to palanački skučeno i neuko. Uostalom, mi se svi na neki način „hvalimo“ da je palanka specifično naš, srpski pojam.
Deserta
Radio emisija 06.02.2009., govore: novinar Dimitrije Boarov, publicista Mirko Đorđević i ekonomista Vladimir Gligorov.
Kovači lažnih reči
U jednom terazijskom prolazu stoji grafit koji je sročio neki duhoviti građanin kombinujući našu reč iz žargona sa jednom svima znanom italijanskom rečju – Avanti prevaranti.
Plač Kasandre srpske
U razgovoru o sudbini Srba i Srbije u Večernjim novostima Dobrica Ćosić je uspešno rezimirao svoja razmišljanja koja je dugo on sam nazivao „razistorijom“.
