Ana u stadu, Petričić, smena Mojsilovića
Počela je da liči na mrakovitog tvorca, koji joj je udelio svoj čovekoliki oblik, usadio joj nabusitost i aroganciju, i već je vidi kao svog nesavršenog klona, ovcu Doli srpske utopije.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.
Pismo iz Sopota
I pre nego što je tobožnji predsednik narezilio Babića da se mane Briona, Vange i Hvara, još pre desetak godina, načinio sam u blizini skromni letnji vigvam. Negde između Avale i Kosmaja…
Vučić: anatomija prezira
Ima i on elitu koja je još elitnija. ’Ajde da brojim elitu i elitiste, rekao je. Ili nešto slično. Pa da vidimo! Ali onakve kakav je Radonjić, za koga se ne zna šta je, ali se zna kome pripada, rekao je da prezire.
Svi oblici Ane Brnabić
Anu Brnabić Vučić je našao i doveo, da kroz evoluciju i učenje, postane njegov privremeni alter ego. Na početku obuke, Brnabić se ponašala kao neupadljivi, skoro nevidiljivi i nečujni, ali poseban oblik života.
Vučićeva teorija zadnjice
Pridružujem se Jovi Bakiću u svemu što radi, u otporu njima pre svega. Ni on ni ja ne raspolažemo dugim cevima; to je samo zgodna parabola koja se tiče odsudnog otpora dijaboličnom neprijatelju…
Dačićev bariton u Njujorku
Srpski ministar je želeo da bude viđen i zapamćen kao agitator na poslednjoj barikadi, upravo negirajući sve diplomatske principe, pa i pristojnost do koje drži svaki gegula u velikom svetu. Ali ne i ovaj.
Tovilište za hulje
U subotu sam dobio sms poruku, direktno iz hada uticajne vlastodržačke televizije. Poruku mi je uputio njen ugojeni voditelj, inače tipičan mamlaz. Napisao mi je: „Sram te bilo! Iscureo ti je mozak u Peščanik“.
Revolucija Jove Bakića
On se i ne trudi da svoj otpor prema stanju stvari u Srbiji smesti u okvire spasonosne teorije koja daje tumačenje bolesti ovoga društva. Ama jok! Jovo kaže da moramo biti spremni da se tučemo sa njima.
Strogo kontrolisane crkotine
Vest o tome da su nam Rusi vratili loše meso, iako ima provorazredni značaj za zdravlje građanstva, ovde je prošla skoro nezapaženo. Vratili, pa šta! Eto, i oni su počeli da nas mrze…
Topovska završnica
Želeo bi da prizna Kosovo, a da to niko ne primeti. Želi da ispliva iz sopstvenog kopernikanskog obrta i odvratnog mulja: da postane heroj svojih podanika za istu stvar koju je revnosno nazivao izdajom.
Sudija Majić
Sudija Majić je inficiranu mašineriju režima izazvao sasvim namerno. Tačnije bi bilo reći da taj neprijatni boravak u simboličkoj sobi za prljavi linč nije želeo da izbegne. Da jeste, morao bi da se liši svog mišljenja…
Ja, ekselencija
Objasniću sebe neprijateljima, postaću im blizak. Probaću da tamo prevedem i prijatelje. Sastavio sam pismo predsedniku. Otprilike, žao mi je, bio sam u neoprostivoj zabludi, nisam video vaše pregnuće.
Pogubljenje i zataškavanje
Uzdignuće Ace Srbina, takvog kakvog ga je priroda dala, uprkos pameti i valjanom ukusu – nipošto ne čini Olivera Ivanovića manje mrtvim. Niti manje živim. On hoda po dvoru i plaši njegove sablasne stanare.
Viđenje čuda u Patrijaršiji
Tobožnji predsednik Srbije pozvan je na godišnju sednicu Sinoda SPC. Načulo se da neke vladike nisu bile očarane dolaskom tako nezgodnog gosta, videći ga kao neželjeno čudo, sklono raznim vradžbinama.
Vrhovna bojeva glava
Danas je parada pobede u Nišu. Ministar i generali čekaju vrhovnog stratega, vrednog pomeranja važnog datuma. Pobede nema dok on ne rekne, iako se vraća na lični državni posed posle višestrukih poraza.
Kako upokojiti vampira
Petog oktobra 2000. nisam mogao da zamislim da ću bilo kada i bilo gde izvan sudskih epiloga videti, na primer, Šešelja, Vučića, Dačića i Nikolića. Moja zabluda bila je zasnovana na ideji o konačnosti zločina.
Dugo putovanje u ćorsokak
Možda je samit u Berlinu zaista propao. Bar kao pokušaj da se narogušeni balkanski đilkoši privedu dijalogu. Zakrvljene galamdžije i njihovi pomiritelji zaglavljeni su u živom blatu ne znajući šta je sledeći korak.
Komičari na vlasti
On je artist i model koji ubitačnu monodramu kazuje bez prekida, pantomimičar, vlasnik lutkarskog pozorišta, opsenar, uvek u jednoj te istoj besmislici koja nema epilog, niti poentu niti srećan niti bilo kakav dobar kraj.
Smrdljiva bajka i prateći vokali
Da bi mobilisano građanstvo istrpelo vreme do besmislenog govora oratora koji ne zna za milost kad govori ni o čemu, valjalo je spremiti nešto jeftine zabave. Čak i na kuluku, narod voli svirku u svoju čast.
Čiji si ti mali?
Ovo je zemlja mitinga i kontramitinga, razrovana i bukvalno i simbolički. Opasno zaraženo poprište borbe za vlast, za koju se svim sredstvima zarobljenog društva i dalje otimaju i grabe oni koji je već imaju.
Lovci na ljudske glave
Zamalo da se Vučić obrati demonstrantima, ali ih je bilo suviše malo. Tako je otprilike brojač suvišnih živih ljudskih glava, Nebojša Stefanović, pokušao da obrazloži nedostižnu hrabrost svog poludelog gurua.
Gladovanje u zombarijumu
Uz Martinovića gladuje čitava poslanička grupa, ogorčena zbog odnosa Maje Gojković prema opoziciji. Deo najfinijih delikatesa, kojih će se štrajkači odreći, namenjen je za hranjenje mozga Miroslava Lazanskog.
Moždani udar A. Vulina
Ustavni poredak se ovde ne može čuvati, jer ne postoji. Državni udar je već izvršio onaj koga vojska želi da odbrani, „opremljena i spremna da izvrši svako naređenje vrhovnog komandanta!“ Baš svako naređenje?
Ana nosi pendrek
Sve što ne zna i ne ume, ne može i ne stiže naučila je od njega. Ništa više joj nije bilo potrebno, osim još jedne promene: da postane dinamična, osorna, bezobzirna i razmetljiva poput razularenog trenera.
Pohod na Pink
Taj se bunker ne osvaja, on se sam predaje i pada u naručje novog gazde, kad padne i sve drugo. Za subotu je ipak najavljena mlaka bitka za to utvrđenje, koje je postalo osnovo komandno mesto vrhovnog vođe.
Beograd van sebe
Beograd je osvanuo bez svoje centralne zone. A ona ga čini onim što jeste, kroz nju protiče život čija je analogija krvotok. Nema sumnje da je nalog za orgijanje po nekada velikom gradu stigao sa najvišeg mesta.
Iskušenja raba Irineja
Stereotip o zdravoj senilnosti kazuje da je duga seda brada znak mudrosti koja mlađe i podložne učenju izvodi na pravi put. Mada je isti takav starac kod Domanovića slep i vodi izgubljenu gomilu pravo u propast.
Ko želi Vučićevu glavu?
Predsednik je napisao tekst za neki tabloid. Kao da je na rukama imao bokserske rukavice, pa brljao po tastaturi promašujući slova, a u glavi šoder iz koga je nastalo to što je imalo da uzdrma davno zaspalu Srbiju.
Neša i tata
Takav kakav je, on ima tatu Branka, koji bi davno bio zagubljen i zaboravljen u penzionerskom stadu, da sebi nije napravio važnog sina. Ni sam nije bio svestan svog unosnog reproduktivnog podviga.
Nasilnik protiv nasilja
Osim što je najhrabriji, predsednik je najnasilniji. Upotrebio je institucije da bi izvršio nasilje nad njima, tako da one više ne postoje. Ostao je sam, kao Ivan Grozni, koji se u jednom času upitao: „Gde je moj narod?“
Biti Goran Vesić
Gondola je vašarsko-smučarski ornamentum, za posmatranje panorame koja se sa Kalemegdana već savršeno vidi. Nedostaju luna park na Trgu Nikole Pašića, akva park na Trgu Republike i legat Šabana Šaulića.
Šejtanov rečnik
Nijedan od meni znanih državnika nikome nikada, bez obzira na ljutnju, nemoć, glupost, mržnju, pretnje nije rekao: Sikter bre, bando! Zamislite kakvoću uma koji je reprodukovao ovu zapuštenu uličarsku ekspresiju.
