Nova radnička klasa
Neoliberalizam je uništio staru američku radničku klasu, pritom transformišući Demokratsku partiju u svog saučesnika u ovom procesu. On je takođe suštinski reorganizovao iskustvo radničke klase.
U januaru 2014. počela je rasprava u kojoj su do sada uzeli učešće: Mijat Lakićević, Milutin Mitrović, Dejan Ilić, Vladimir Gligorov, Rastislav Dinić, Stefan Aleksić, Biljana Stojković…
Porodični dugovi
Konzervativni reformatori koji su smanjivali budžete za zdravstvo, obrazovanje i socijalno osiguranje istovremeno su porodicu prepoznavali kao sveobuhvatnu alternativu socijalnoj državi 20. veka.
Radnika još ima, ali klase sve manje
Radnici sve manje proizvode predmete, a rad postaje sve prekarniji, nestabilniji, part time. Odatle analitičari izvlače tezu o „bestežinskom“ kapitalizmu.
Tranzicija u intelektualcu
Nebojša Katić predstavlja mainstream današnje ekonomske misli – ako to nije prejaka reč – Srbije. Zato se na njegove stavove ne može samo tek tako odmahnuti rukom i reći – gluposti.
Kraj istorije
Nije mnogo važno, ali pošto je ušlo u kolokvijalnu upotrebu, a i u naslov meni upućene kritike – šta znači Fukujamina tvrdnja? Prvo, da je komunistička ideja o kraju istorije otišla u istoriju…
Fridman u Beogradu
Ako vidite Branka Milanovića recite mu molim vas da je Milton Fridman ipak bio u Beogradu. Šalim se, naravno. Ali ne i u vezi s tim da je slavni ekonomista zaista bio u glavnom gradu Jugoslavije.
Liberalna kritika levice ili gordost i predrasude „kraja istorije”
Liberalizam je visoko podigao vrednost individualizma, ali i za socijalizam je čovek bio najveće bogatstvo.
Levica
Gledao sam predstavu Lazara Stojanovića u Domu omladine. Ostalo na internetu. No, uzmimo samo „Plastičnog Isusa“. Levičarski film? Uostalom, koji bi bio kriterij pripadnosti levici?
Lazar Stojanović, čovek levice
Reč na komemoraciji 7. marta 2017: Njegova mišljenja jednima mogu da izgledaju kao suviše radikalna, drugima kao nedovoljno radikalna. Na takve reakcije nailazilo je i ranije ono što je radio i govorio.
Reljić i Milanović kao antipodi
Radi se o tekstovima Branka Milanovića „Da li je liberalizam kriv?“ i Slobodana Reljića „Smutnoje vreme liberalno“. Pošto je prvi liberalizam proglasio krivim, drugi ga je proglasio mrtvim.
Fantom slobode
Njima smeta zid prema severnom Meksiku, ali ne prema južnoj Mitrovici: taj treba da bude još veći i jači. Smeta im bombardovanje Bagdada, ali im bombardovanje Sarajeva nije smetalo.
Neoiliberalizam
Novi magazin – Uzmimo da Sjedinjene Države napuste Svetsku trgovinsku organizaciju. I, čak, Ujedinjene nacije. I da se raspadne Evropska unija. Kako bi svet izgledao?
Kriza tržišnog fundamentalizma
Stvoreno je okruženje koje, bar u teoriji, nalaže redistribuciju od dobitnika ka gubitnicima. Ali zagovornici tržišnog fundamentalizma su zabranili redistribuciju.
Povratak ekonomskog nacionalizma
Planovi za napuštanje različitih oblika neoliberalizma i približavanja ekonomskom nacionalizmu već su spremni.
Godina istine
Desnica elitama kvari uživanje u kapitalizmu. Dok se traga za dubljim uzrocima desničarske revolucije – previše političke korektnosti? – jasno je da su ti uzroci pre svega ekonomske prirode.
Doba gneva
Nikada se tako mnogo slobodnih pojedinaca nije osećalo tako bespomoćno. I oni očajnički žele da povrate kontrolu nad svojim životima od onih koje krive za to što su je izgubili.
Program nade
Kako reagovati na krizu? Biti zaista radikalan znači učiniti nadu mogućom, a ne očaj uverljivim. Dugo sam radio upravo to. Od sada ću razmatrati nove pristupe politici, ekonomiji i društvenim promenama.
Branko Milanović – intervju
Globalizacija je smanjila nejednakost među zemljama sveta. S druge strane, proizvela je mnogo nezadovoljnih i nesrećnih ljudi. Oni su izglasali brexit i Donalda Trumpa za predsednika SAD.
Šta sve možeš u Srbiji kad si gazda
Reagovanje na tekst Miroslava Prokopijevića: Potpuna liberalizacija tržišta rada je rešenje van realnog konteksta u kojem ono funkcioniše u Srbiji.
Kako popraviti poslovno okruženje u Srbiji
Heinrich-Böll-Stiftung – Najveći ekonomski resurs Srbije nisu poljoprivreda, radna snaga ni nešto treće, već uspostavljanje i poštovanje pravila igre.
Povratak Marksa
Bez obzira na trenutni globalni košmar, svjedoci smo nečega što dugo nije viđeno u razvijenim zemljama: ljudi raspravljaju o onome što bi Marks nazvao pravom prirodom društvenih odnosa.
Koliko globalizacije nam je potrebno
Slobodna trgovina je bila temelj prosperiteta koji smo ostvarili u svetu posle Drugog svetskog rata. Ali čini se da je globalizacija dostigla svoje krajnje granice.
Nejednakost i lutrija rođenja
Preporuka za čitanje – iz autorove poslednje knjige “Globalna nejednakost: Novi pristup za doba globalizacije”, u prevodu sa engleskog Đorđa Tomića i u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.
Slom i obnova
Posle drugih parlamentarnih izbora u samo godinu dana, Sánchez je nastavio sa blokiranjem formiranja desne vlade nadajući se vladi svojih socijalista sa Podemosom. Na kraju je smenjen.
Plata za nerad
Zagovornici univerzalnog dohotka kažu da ako se ljudski rad udaljava od proizvodnje, to treba da važi i za zarade. Ako mašinama nisu potrebni ljudi, onda ljudima više ne treba plaćeni posao.
Industrija siromaštva
Suočeni sa krizom i jakim otporom javnosti prema povećanju poreza, mnogi lokalni američki političari sredstva iz federalnog budžeta namenjena siromašnima tretiraju kao izvor lakog novca.
Kraj neoliberalizma i kriza zapadne politike
Neki ekonomisti predviđaju novu finansijsku krizu. Drugim rečima, neoliberalna revolucija je vratila zapad u svet krize bez kraja, kakav je poslednji put viđen 30-ih godina 20. veka.
U potrazi za izgubljenim poverenjem
Biznis i finansije – Kriza nenaplativih kredita se u Italiji zove “sofferenze”, bankarske patnje. U tom maheraju Srbija je na 11. mestu u Evropi, sa 20,6% nenaplativosti.
Korporativne utopije
Neke zemlje izlaze u susret investitorima tako što u zonama suspenduju važenje državnih zakona o radu. U takvim enklavama radnicima je zabranjeno da štrajkuju.
Privatizacija nade: kapitalizam naspram solidarnosti
Širom sveta zbiva se seizmički pomak koji prenosi težnje i odgovornosti sa šireg društva u naše sopstvene pojedinačne svetove. (tekst iz 2016, tema Rasprava o neoliberalizmu)
Globalizacija: niko nije savršen
Mi još nismo okončali žučne rasprave za i protiv globalizacije, a na tzv. Zapadu vrve naslovi: “Kraj globalizacije”, “Znači li Brexit kraj globalizacije”, “Kraj globalizacije kakvu smo znali”.
Postkapitalizam – klik po klik
U „info-kapitalizmu“ cenu ne diktiraju rad, degradacija materijalne baze, troškovi proizvodnje. Zbog dostupnosti „besplatnih stvari“ cene se određuju arbitrarno.
