Levičari i liberalno opredeljeni građani
Prisiljeni smo da sve podredimo rešavanju “praktičnih” životnih problema i da čudo tog rešenja bude esencija društvenih odnosa.
U januaru 2014. počela je rasprava u kojoj su do sada uzeli učešće: Mijat Lakićević, Milutin Mitrović, Dejan Ilić, Vladimir Gligorov, Rastislav Dinić, Stefan Aleksić, Biljana Stojković…
Nacionalna gramzivost i individualna sreća
Novi magazin – Zanimljivo je da je Kejnz danas popularan među socijalistima i čak komunistima, dok je on sam bio kritičan i prema jednima i prema drugima.
Levičari i ostali
Dobili smo tako niz od pet tekstova, koji se svi – kako ih ja čitam – bave potrebom i mogućnostima da se na domaćoj sceni pojave nosioci nove, ako je moguće delotvornije levičarske politike.
Dole palestinske marame!
Sa pažnjom sam pročitao tekst Stevana Filipovića u kom on demistifikuje rutinsku liberalnu retoriku profesorke Ekonomskog fakulteta Danice Popović. A posebno njenu konfuziju oko odnosa liberalne i socijalne demokratije.
O glumcima i kondukterima
Razumem frustraciju profesorke Danice Popović u dijalogu sa današnjim „levičarima“. Iza njihovih parola i (što kaže Teofil Pančić) „palestinskih marama“, prečesto se kriju površnost, pozeraj i infantilno lupetanje.
SRP-om na čekić
Želvoz duguje poveriocima oko 20 miliona evra. Male su šanse da ih ubedi da će im vratiti dug iz redovnog poslovanja, jer u poslednjih 15 godina bez pomoći države nije zaradio nijedan dinar.
Šta je nama Telekom
Miša Brkić se podsmeva izjavi predsednika sindikata Telekoma da radnice i radnici ovog preduzeća smatraju da bi bilo najbolje da Vlada zadrži kontrolni paket u kompaniji.
Tamni li porodična srebrnina
Prodaja Telekoma Slovenije bila je reperna tačka za prodaju Telekoma Srbije. Neka vrsta ”stres testa” za položaj Telekoma Srbije na tržištu strateških partnera i berzanskih mešetara.
Ribarčeta san
Još jedan odgovor Mijatu Lakićeviću: Šta ako su najbolje škole pecanja skupe i nedostupne za siromašne? Šta ako bez njihovih diploma ne možemo da dobijemo ni mesto na obali?
Kratki komentar
Odgovor čitaoca: U svom članku Toma Piketić i druge bajke Mijat Lakićević ismeva tezu Thomasa Picketya o porastu nejednakosti, kao i njegov predlog o preraspodeli bogatstva.
Toma Piketić i druge bajke
Nije mi na kraj pameti da omalovažavam svetski poznatog francuskog ekonomistu. Asocijacija na dečiju bajku Toma Palčić je moja reakcija na domaću percepciju Piketijevog slavnog dela „Kapital u 21. veku“.
Zabrinuta deca Diznilenda
Odgovor na tekst „Živahna deca komunizma“: Autorasizam nije kritika usmerena na Drugog, već na delove sopstvenog naroda (radničke klase), koje on nosi iz svoje nikada dovoljno ubivene socijalističke prošlosti.
Živahna deca komunizma
Hrvatska novinska agencija HINA objavila je istraživanje portala MojeVrijeme.hr po kome čak 82 odsto hrvatskih ispitanika s ozbiljnim iskustvom života u SFRJ misli da se tada živelo bolje.
Kako je neoliberalizam uništio Rumuniju
Sigurno ste dosta puta čuli za pojam neoliberalizam, ali da li zaista znate šta on znači? Tako počinje tekst koji su mi nedavno poslali prijatelji. Kažu: širi se društvenim mrežama, kao virus.
Reforme i ostalo
Kako stoji stvar sa srpskom privredom? Podaci o drugom i trećem kvartalu su veoma rđavi… Ključni doprinos Srđe Popovića Drugoj Srbiji… Koliko je Jeljcin bio pijan, a Putin trezan.
Ekonomija i estetika
Branislav Dimitrijević zamišlja dve (naučno) fantastične slike: jedna je slobodno tržište, druga – besklasno društvo. I prosto ne može da se odluči koja mu je lepša.
Sila koja rešava stvar
Razumem ja ideju o tržištu bar koliko Lakićević razume ideju o umetnosti. Tržište je staro koliko i civilizacija, ono je uveliko pred-kapitalističko i nemoguće je odbaciti ga ili se praviti da ga nema.
Evropol
Kao u monopolu, i u evropolu se kocka sa imovinom, pri čemu je Trojka banka. Ona je na početku igre pozajmila novac igračima: Irskoj 68 milijardi evra, Grčkoj 270, Portugaliji 78 i Kipru 10 milijardi evra.
Bez tržišta nema ništa
Nisam napisao, kao što tvrdi, moj stari oponent, da je beogradski Sajam knjiga „paradigma poželjnog tržišta“, šta god to značilo, niti se takav zaključak može izvesti iz mog teksta.
Tržištem protiv tržišta
Pozivanje na razum i ekonomske interese, što Brkić i Lakićević izvanredno rade, naprosto nije dovoljno. Budući da je u pitanju isključivo politički problem, rešenja se moraju tražiti pre svega u domenima kulture i obrazovanja.
Takav je posao, ni ja ga ne volim
Bauk javnog sektora i dalje kruži Srbijom, ako je verovati Mijatu Lakićeviću. U svom autorskom tekstu on ne samo da vrši zamene teza, već uopšte ne posmatra kauzalne odnose.
Državni posao
I studentski zahtevi se svode na zahtev da što manje da rade, da mogu što duže da studiraju, a sve o tuđem trošku. A onda ih čika Vučić pomiluje po glavi i da bonu da ne plaču.
Između sna i jave
Kao ni svaki drugi neoliberal, Lakićević nema problem sa nesistemskom i nadustavnom, „takoreći nekontrolisanom“ političkom moći, on samo žali što nedostaje volja da se ta moć upotrebi na „pravi“ način.
Tražim pomilovanje
Blog Mijata Lakićevića – Vučić zna da njegovo biračko telo njemu nije ni dalo podršku za reforme, nego da hapsi, preti i, uopšte, trenira strogoću, ali da „u sistemu“ ništa suštinski ne menja.
Društveni pokreti – ko čini narod
Prosta činjenica da smo mi narod ili mnoštvo ili podanici ne čini nas moralno superiornima. Mi smo kao podanici moralno superiorni samo ako je naša pozicija ispravna, a pozicija vlasti pogrešna.
O demokratiji i strahu
Dejan Ilić tvrdi da Hajek nije bio demokrata, da je bio za jaku državu i da je zazirao od društva. I da je bio konzervativan, jer je zagovarao povratak u sistem iz 19. veka. To je sve netačno.
Smith, Hayek, Rawls i Gligorov
Ono što je Friedrich Hayek uradio s delom Adama Smitha, Vladimir Gligorov je uradio s Hayekovim delom. Kako Hayek selektivno čita Smitha, tako Gligorov selektivno čita Hayeka.
O stabilnosti: Hajek i Rols
Kako, dakle, u uslovima protivrečnih ideologija i individualnih i grupnih interesa obezbediti opšta pravila, ustav zajednice sa kojim su svi saglasni, jer cene da je pravedan?
Bez profita nema dostojanstva
Čemu potreba da se od profita pravi nekakvo „mitsko zlo“.
Darvinitis u ekonomiji
G. Radulović biologiju koristi za utemeljenje svoje ekonomske teorije. Takvo stanovište ima čak i svoje ime – darvinitis.
Sfinga socijaldemokratije
Lakićević ispravno kaže da bih ja i kapitalizam i socijalizam, što njemu liči na neko čudno stvorenje.
Kultura, tržište, država
Šta predlaže Dejan Ilić? Kad se sve sabere i oduzme – još više države.
