Odbrana jevrejskog kolaboranta
O filmu „Poslednji nepravednik“ Kloda Lanzmana prikazanom na Njujorškom festivalu.
Arent i Ajhman: nova istina
Knjiga Ajhman u Jerusalimu objavljena je pre 50 godina, prvo kao feljton u New Yorkeru.
Vinovnici i žrtve u srpskim udžbenicima istorije
Jedine žrtve koje nikada nisu postale br. 1 bile su žrtve Holokausta.
Zašto su pogasili svjetla, mama?
H-alter: Zašto su baš Židovi podmirivali veliku europsku “glad za neprijateljem”?
Prostor tuge
Mladina – Ima neke pravde u tome da Hrvatsku u europarlamentu zastupa osoba profašističke orijentacije.
Poslednji ratni Božić
Po mnogo čemu Monovic, deo Aušvica, nije bio tipičan konc logor.
Kamen spoticanja
Zarez: Ima ih u Njemačkoj, Nizozemskoj, Mađarskoj, Italiji, Češkoj, Norveškoj, Austriji.
Zločin koji je u Francuskoj počinila Francuska
Ovaj zločin se dogodio na našim ulicama, u dvorištima naših zgrada, na našim stepeništima, našim školskim igralištima.
Nemci su zatočenici svoje prošlosti
Čuveni argentinsko-izraelski dirigent Danijel Barenbojm objašnjava zašto je antipatija Izraela prema Vagneru groteskna.
Jovan Byford – intervju
Kada se završio Drugi svetski rat, od oko 33.000 Jevreja koji su pre okupacije živeli na teritoriji današnje Srbije, ostalo je živih svega oko 5.000.
Od Pariza do Tel Aviva
Njemačka je nova novcijata od glave do pete. Prilično neprijatno. Sve zastrto nekom navodnom restauracijom.
Ako ne sada, kada… ?
Međunarodna konferencija o Starom sajmištu od 10-12. maja 2012.
Igre oko Jasenovca
H-alter – Mesić i Josipović kroatiziraju NOB.
Pačja škola
Mladi Tel Aviva imaju pravo da čuju ratni plan Netanjahua pre publike u staračkim domovima na Floridi.
Holokaust u Srbiji – Staro sajmište
Prošlo je 70 godina od kada je prva grupa Jevreja odvedena u tek formirani logor na Beogradskom sajmištu.
Kontroverza o Ajhmanu
Nikad u svom životu nisam “volela” nijedan narod ni kolektiv – ni nemački, ni francuski, ni američki, ni radničku klasu… Ja zaista volim “samo” svoje prijatelje.
Aušvic u Frankfurtu
Od oko 2000 esesovaca koji su služili u Aušvicu, izabrana je “šaka nepodnošljivih slučajeva” i optužena za ubistvo.
Pismo njemačkom prevodiocu
Ja, zatvorenik broj 174517, zahvaljujući Vama, mogu govoriti Nijemcima, podsjetiti ih na ono što su učinili, i kazati im ”živ sam i htio bih vas razumjeti, kako bih vas mogao suditi”.
Konferencija na jezeru
Holokaust je u administrativnom smislu započeo 31. jula 1941.
Podučavati nakon Auschwitza
Gotovo je s dominantnom kulturom prerušenom u kulturu općenito: svatko će moći slobodno izreći svoju tajnu, objaviti šifru svojega bića.
Genocid – ta magična reč
Iz arhive: Poricatelji genocida su proneli tezu da se priznanjem kako su neki pojedinac ili grupa izvršili delo genocida, ljaga s neposrednog izvršioca prenosi na celi narod, koji tako postaje „genocidan“.
Postsocijalistička Srbija
Istorija nije knjiga koja se čita unazad, pa ni istoriju Jugoslavije ne treba posmatrati iz perspektive sukoba i ratova iz poslednjih 20 godina.
Lista smrti, pesma
Pre neki dan poštar mi je doneo čudnu knjižicu pesama, autora koji je kao tinejdžer pristupio nacističkoj partiji i postao aktivni član regionalnog rukovodstva Hitlerjugenda.
Pleši me do kraja ljubavi
Vesna Rakić-Vodinelić nam je javila da je Leonard Koen, dok je pisao jednu od svojih najboljih ljubavnih pesama Dance me to the end of love, mislio na koncentracione logore iz Drugog svetskog rata.
Holokaust: ignorisana stvarnost
Masovna ubistva civilnog stanovništva tokom 30ih i 40ih godina prošlog veka predmet su nejasnih rasprava o sećanju i merilo zajedničkih moralnih vrednosti Evropljana.
Lična odgovornost pod diktaturom
Moram da vas zamolim da ovaj izraz shvatite kao suprotnost političkoj odgovornosti koju svaka vlast preuzima za dela i nedela svojih prethodnika.
Organizovana krivica i univerzalna odgovornost
Saveznički slogan „samo mrtav Nemac je dobar Nemac“ zasniva se na činjenici da antinacistu možemo identifikovati samo onda kad ga nacisti obese.
Hitlerovi evropski pomagači
Ukrajinski žandarmi i letonska rezervna policija, rumunski vojnici i mađarski železničari, poljski zemljoradnici, holandski službenici, francuski gradonačelnici, norveški ministri…
Ljudi i ništavila
Kada su u Yad Vashem muzeju odlučili da posade po jedno drvo rogača za svakog ko je rizikovao svoj život da spasi nekog Jevreja, nisu očekivali da će vrlo brzo prostor Parka biti premali za sve koji su rizikovali svoj život da bi spasili tuđi.
Krv i čast Srbije
Helsinška povelja – Logor na Starom sajmištu omiljeno je retoričko mesto ljudi koji sebe vole da nazivaju ‘drugom Srbijom’. Ono je za njih pokazatelj kontinuiteta nekakvog ‘genocidnog duha’ koji navodno postoji u Srbiji.
Propuštena prilika
U petak 12.12.08. u beogradskom predgrađu Ledine, na mestu gde je tokom nacističke okupacije Srbije streljana veća grupa beogradskih Jevreja, održana je svečana komemoracija.
Šta je sad to pa bilo dobro u Trećem rajhu?
Ironičan primer koji ja dajem jeste zabrana pušenja na javnim mestima: danas polako sprovodimo ono što je još Hitler hteo.
