Nulta faza
Diktator će kao običan građanin u kampanji obići „bezbroj“ sela. Naizgled banalna politička hiperbola zakoračila je u visoku filozofiju. Diktatorovih bezbroj sela savršen je primer sartrovskog nebitka.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Po njenoj drami Kosovski mit Marko Torlaković režirao je predstavu Mati u pozorištu u Kruševcu, koja je tokom 2025. dobila nekoliko nagrada za režiju i glumu. Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.
Sisemancipacija
Poslednji resurs diktatorove borbe za vlast je najveća grupa stanovnika Srbije, žene. Nije ih se setio ranije. Video sa sapunom i drugi sa crnim konjem vučimediji su proglasili pretnjom – srpskim ženama.
Margareta Papandreu, pionirka
Novinarka, feministkinja, mirovna aktivistkinja, Margareta je odigrala važnu ulogu u pretvaranju ženskog pitanja u temu nacionalne politike, što Grkinjama decenijama nije uspevalo.
Parče iliti otpadak
Da li je građanstvo do te mere razgrađeno i razgrađanjeno, da nije u stanju da izvede osnovnu radnju, zaštitu sugrađana? Gde su demonstracije zbog osnivanja industrije oružja iz Izraela u Srbiji?
Irski izbori
Nedaleko od ulaza u kampus Triniti koledža u Dablinu, na banderi do autobuske stanice, u visini očiju, bio je mali letak i na njemu reči: „Ne budi šupak, ne glasaj za desnicu!“
Javno okužilaštvo
Diktator je prorekao da će afera sa zvučnim topom ući u istoriju beščašća. I jeste, odlukom javnog tužilaštva da proganja sve koji su zvučni top čuli, osetili, a neki bogme i videli i snimili.
Road to hell
To je put sreće i zaglupljivanja, noseća srpska pop i turbo-kultura, najveća hipnotizerska, anestezijska, lobotomijska snaga današnjeg srpskog društva. Bez tog puta bi vlast bila nemoćna.
Odbojka
Ganule su me odbojkašice koje nisu mogle sakriti stid i gađenje u diktatorovoj blizini. Izborna odbojka počela je grubim kršenjem svih pravila igre. Utakmica je poodmakla, sad su na redu još gori potezi.
Pospano dete
Pegaz sasvim izvesno ima rešenje i za komuniciranje bez telefona. Recimo telesni primopredajnik koji se ugradi u svakog građanina prilikom rođenja. Slabosti možda mogu da reše Milutin i Dragutin.
Besvrstanost
Spoljna politika je koprcanje kolonizovanog u dugovima, preprodaja oružja i provociranje suseda, a sa pogrebnim svečanostima za ratnog zločinca diktator se potpuno ukopao.
La vie en rose
Diktator se pojavio u roza sakou i uprizorio dosad najočigledniju sliku diktature: on govori na Trgu partizana, okružen kačketarima, dok iza policajci i batinaši mlate demonstrante.
Piši kao što govoriš, i obrnuto
Pošto je uspešno ućutkao malog guslara, diktator je otkrio da će na zasedanju UN u Nju Jorku održati govor koji će biti „najslušaniji i najgledaniji, ne računajući možda Trampa“.
A na slici da se rukujemo
Kad sam dobila nagradu Ljubljane za životno delo, prvi put se desilo da gradonačelnik ne dođe da je uruči. Razlog je poznat: ne bih pružila ruku čoveku koji govori da su mu Vučić i Dodik prijatelji.
Sveti Fanurije, pomagaj!
Razlozi za Fanurijevu pomoć su očigledni: gubi se gotovo sve, od normalnosti države i društva, novca, šuma, institucija, jezika, pameti, vode pa sve do miliona životinja – u plamenu, krađi, nebrizi.
Prepušteni narodu
U situaciji kada je znanje maternjeg jezika u školama katastrofalno palo, ministar prosvete reče da treba „inovirati greške“. To vučimediji svesrdno rade, ministrova preporuka je uvažena.
Mentalna blokada
Lekovi za smrtonosne i hronične bolesti, kao i antibiotici, kao uostalom i svi lekovi – sem parafarmaceutike – morali bi biti besplatni, jer su svi obilato plaćali zdravstveno osiguranje.
Dan bez njega
Jedini pravi krivac za stanje na univerzitetima u Srbiji je država, koja tlači državne a podupire privatne fakultete. Za Šangajsku listu istinski neuspeh se dogodio u naučno-tehnološkim parkovima.
Glasanje s nogu
Lokalna vlast gubi svaki smisao jer diktator sve zna bolje i više, a kad mu se prohte, zlobivi namćor javno ponižava lokalne predstavnike. Tim postupcima šalje još jednu poruku – da su izbori nevažni.
Stogodišnjica Vini Pua
Imaginarna šuma u kojoj žive oživljene igračke-životinje je zapravo Ešfordska šuma u Saseksu, gde i danas postoji potok u koji su Pu i prijatelji sa mosta puštali štapiće u igri zvanoj – puštapići.
Sa smrtnom kaznom u Evropsku uniju!
Niko nije opomenuo diktatora ni niže rangirane glavešine da ne smeju odobravati, podsticati ili hvaliti smrtnu kaznu, jer time podrivaju osnovni uslov ulaska u Evropsku uniju.
Krajiška kriza
Osnovni cilj diktatorovog izleta bio je poseta rodnoj kući u kojoj nije rođen. U okupljanjima po zaseocima Republike Srpske izvodio je uobičajeni repertoar – obećavao je pomoć i novačio glasače.
Ambitus praecox
Da li bi se mogla pojaviti alternativa diktaturi, sa kvalitetima koje rimski priručnik za političko ponašanje preporučuje u borbi sa najvećim neprijateljem republike, strukturnom korupcijom?
Municiozno
Ovom se rečju još jednom istakao glumac i šešeljoid Lečić opisujući na Pinku neku od vrlina patriotizma i gadosti blokadera. Okliznuo se čovek onako frojdovski: municija bi rešila stvar.
Sveta porodica
Diktatorov izbor vlastite porodice kao uzora, svete porodice odgovara njegovom izjednačavanju sebe i Srbije. To je faza koju bih nazvala tautizam – izjednačavanje sveta sa sobom.
Hitronogo dostojanstvo
Građanka ustanovljenog i nagrađenog ugleda Jasmina Paunović u nekoliko minuta se pokazala kao rasistička glupača, što nije prvi i izvesno ne jedini primer pada na strani narodnog otpora.
Glas
Vučimediji neguju najavljivanje kao sistematsko gutanje slova i slogova, imena, mesta, čitavih rečenica. To šalje poruku o tome da vesti ionako nisu važne – važno je šta govori vlast.
Odiseja: kroz biblioteku pa levo
Jedina uspela ekranizacija Odiseje je ona iz 1968. i u njoj seksi, mudar i snalažljiv Balkanac Odisej, Bekim Fehmiju. Mat Dejmon ima predugu bradu, prekratak nos i ne zna šta je osmeh.
Heterotopija i cinkaroška kultura
Istorijske paralele sa našim slučajem pokazuju da visoka stanja masovne narkoze zahtevaju gvozdeno stezanje institucija terora da bi se zanos pretvorio u patološku pasivnost i pokornost.
Mirko, pazi, metafora!
Nekada davno, kada je postojao verbalni delikt i član 133 Krivičnog zakona, a sudije su bile obavezne partijskim naredbama, političarima nije padalo na pamet da ugrožavaju ugled suda.
Panorama užasa
Tri puna dana vučimediji uporno ćute o činu terora, o još jednom na dugom spisku pretučenih, još od Savamale: o napadu na Vladimira Arsenijevića, dobitnika NIN-ove nagrade.
Kako preskočiti dan
Danas je 11. jul, međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, proglašen rezolucijom 78/282 UN. U rezoluciji se čak i ne pominje Srbija, ni država ni narod, i niko se ne proglašava genocidnim.
O liturgijskom jeziku
Vlast više nema snage i teži tome da značenje suzi i spreči svaku interpretaciju. Potpuno gubljenje značenja vidimo u uzviku „Aco, Srbine!“. Došli smo do faze u kojoj je argument sveden na refren.
