Bolje Severna nego Bivša
Proslava pobede razuma je ipak deplasirana. Severnu Makedoniju čeka grubo buđenje kada NATO prvi put bude zahtevao davanje određenog procenta iz državnog budžeta za kupovinu oružja.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Kako je unuk Edvarda Kardelja iznervirao unuku Benita Musolinija
Provokacija na slovenačko-italijanskoj granici tokom komemoracije za žrtve pobacane u jame potresla je slovenačku javnost.
Pohvala Dušanu Makavejevu: „Imaću te, mačkice!“ i kako su nas zaista imali
Svaka generacija mojih studenata morala je gledati Nevinost bez zaštite…
Ključ za budućnost: baci to iz ruke!
O filmu „Brexit: The Uncivil War“: Smisao referenduma u demokratiji je da reši pitanja koja bi nepotrebno zadržavala parlament i državne servise…
Datumi…
Okruženi informacijama i znanjem, a lišeni aparata da kritički razmišljaju o svetu oko sebe, ustrašeni ljudi jednostavno odbacuju izvore: društvo informacija nema budućnosti ako prevlada strah.
Evropska vojska i nacionalizam kao potpuna suprotnost patriotizmu?
Da li je to bio govor nekog boljševika 1918? Možda nemačkog revolucionara 1919-20? Ne, to su bili Makron i Merkel.
Moć evropskih odluka
Evropski parlament se sprema za izbore: rezolucijom od 25. oktobra govor mržnje je isključen iz slobode govora. Dileme koje su mnogi – i ja – imali o meri i granicama slobode govora više ne postoje.
Muške ikone antičkog sveta
Nova knjiga na sajmu Biblioteke XX vek: Došlo je vreme da svoju miturgiju (za sada) zaokružim: posle dve knjige posvećene ženama, ova je posvećena muškarcima – bogovima, junacima, zločincima…
Mimo i magarci
Domeniko/Mimo Lukano, gradonačelnik gradića Riače u Kalabriji je u kućnom pritvoru i biće mu suđeno, jer je nekoj izbeglici savetovao da se uda za italijanskog građanina i tako dobije državljanstvo.
Laku noć, deco!
Iz konkursa za dečiju bajku: Bajka treba da se bavi opasnostima koje donose multikulturalnost i ilegalne migracije. Ona u deci treba da budi patriotizam i pripadnost tradicionalnoj porodici…
Žene i zapošljivost
Jelena Dimitrijević u svom romanu Nove (1912), odaje počast prvim turskim feministkinjama i balkanskim ženama uopšte, ali se ne zanosi mogućnostima ženskog oslobađanja.
Spotaknice
Šestog avgusta biće postavljene 23 spotaknice u Ljubljani. Reč je o projektu nemačkog umetnika Gintera Demniga da se pred kuće zadnjeg boravka žrtava nacizma postave kamenovi spoticanja.
Pop i vatra
Episkop kalavritsko-egalejski Ambrosije izjavio je da je požar božji odgovor na vladu koju vodi ateista. Arhiepiskop Atine i cele Grčke Hijeronim je na to izjavio da je bog ljubav, a ne osveta.
Za minut života, do kraja…
Klod Lancman bio je u francuskom pokretu otpora u Overnji, bio je ljubavnik Simon de Bovoar, sa njom i sa Sartrom osnovao je književni časopis Moderna vremena, bio je pisac, novinar, i autor i režiser filma Šoa.
Šraf u osovini: slovenački izbori
Koliko god beznačajni izgledali sa svih strana sveta, slovenački izbori su upravo svim stranama pokazali ključne smernice čitave evropske, ako ne i svetske politike: kako se boriti protiv naci-fašizma.
Prostakluk umesto stila
Novosti – Odgovor Asji Bakić u povodu njene kritike knjige ‘Rod i Balkan’: Ona krivicu za položaj Istanbulske konvencije u Hrvatskoj prebacuje na nas dve, ali ova knjiga je nastala pre početka rasprave o Konvenciji u Hrvatskoj.
Svetlana Slapšak – intervju
Za osvetu za ravnopravnost u doba socijalizma i mirovnu saradnju žena protiv rata u Jugoslaviji, kapitalistička tranzicija je ozbiljno smanjila ženska prava i prisutnost žena u javnosti i kulturi.
Mala crna haljina
Oktobra 1990. kupila sam u Beogradu svoju poslednju malu crnu haljinu. Dubravka Ugrešić me je povela u finu radnju u Čika Ljubinoj ulici, u kojoj su imali jednostavne pletene haljine u odgovarajućim veličinama.
Bratstvo i jedinstvo
Drugim rečima teško se može opisati ono što se izgleda već duže vreme dešava između Republike Srpske i Slovenije. Janez Janša je od nepoznate pozajmljuše iz Prijedora pozajmio 450.000 evra.
Most
Most na Neretvi koji je srušen da bi bio strateški upotrebljen doživeo je zasluženu kaznu; niko ga ne upotrebljava, kod njega se zaustavlja još samo pokoja slovenačka partizansko-turistička grupa.
Mit i mrak
U Mladićevom slučaju je došlo do izjednačavanja sa narodnim herojem, a u Praljakovom je izabran Sokrat, premda je na raspolaganju bilo rimskih vojnika koji su se ubili u jasnijim okolnostima.
Odbrana Vini Pua
Pulman kaže da njegovi junaci žele da se što pre oslobode od roditelja i da započnu pun život. Malo me je to preseklo, jer se celog života vraćam Vini Puu i Krtici, Pacovu, Jazavcu i Žapcu.
Žalost predsedničkih izbora u Sloveniji
U prvome krugu se pojavilo 44 odsto glasača, u drugome krugu 12. novembra biće ih još manje, a mediji i kandidati se ponašaju kao da je reč o najzanimljivijem događaju stoleća.
Katalonistan
Domaće policije su već više puta tukle građane Španije, Portugalije, Grčke i Italije kad su se bunili protiv „strogoće“ štednje. Katalonija dakle ne bi mogla biti nešto posebno uznemirujuće… pa ipak jeste.
Devet pobeda
Sportske uspehe slovenačke košarkaške reprezentacije treba nekako „prevesti“ u druge sfere, zaboraviti radost i skakanje i posvetiti se metaforičkim značenjima i maštanjima dostojnim građanina.
Okolina jezika
Deklaracija o zajedničkom jeziku je umiljata verzija osnovnog teksta mirne ali revolucionarne promene ne samo jednog društva. To je jedan od osnovnih tekstova novog jugoslovenstva.
Zašto u Grčkoj ne mare za antikomunizam?
Grčka je doživela samo antikomunistički totalitarizam i njegov najgori oblik, vojnu diktaturu… Britanija je posle građanskog rata predala Grčku američkim kolonizatorima.
Žan Moro
Iz knjige Ženske ikone XX veka: Kakve god da je uloge igrala, ostaje zapamćena po pogledu, najjačem elementu ikone koju je stvorila: nezavisna, opasna, nekomformistička evropska žena…
Žene i Crnci
Zamislimo, sasvim okvirno, situaciju: naša devojka razgovara u baru u kojem inače radi sa gostom Crncem, na engleskom. Iz nepoznatog razloga dolazi do svađe između grupe naših mladića i Crnca…
„Nisam tvoje vlasništvo“
Roman Margaret Atvud je postao preteća bliska budućnost, možda samo za SAD, a možda i za društvo u kojem muž kamenom u glavu ubija bivšu ženu pred njihovom decom, u centru za socijalni rad…
„Nosiću crvenu zvezdu“
Pod ovim naslovom održan je koncert pesnikinje Svetlane Makarovič i njenih više od sto gostiju-izvođača, 29.6. na Kongresnom trgu u Ljubljani. Gospođe u redu ispred mene znale su napamet reči svih pesama.
Prekidači
Napadi desničarskih i nacionalističkih grupa na Žene u crnom ne prestaju od 1991, kada su nekakvi orlovi i druge životinje napadali sve što se protivilo ratu, posebno paljenje sveća za žrtve rata u Beogradu.
