Muhamedov lik, evropska maska, srpska šminka
Veoma je teško dati bilo kakvo pametno objašnjenje zašto su evropske novine, pre svega danske, morale da objave nešto što izgleda kao neposredna provokacija muslimana.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.
Sanske koze
Radio emisija 10.02.2006, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Biljana Srbljanović, Svetlana Slapšak, Dejan Ilić i Petar Luković.
Vrzići uveoci
Radio emisija 30.12.2005: tribina Nomokanona Haška pravda, skup o suđenju Miloševiću: Mirko Klarin, Srđa Popović, Sonja Biserko, Svetlana Slapšak; Biljana Srbljanović i Nadežda Milenković.
Evropa u Srbiji? Ne daj bože!
Radio emisija 23.12.2005, govore: Predrag Koraksić Corax, Jovan Byford, Svetlana Slapšak i Nikola Vitas.
Bogobojažljivi i radikalima skloni
Nedavno istraživanje javnoga mnenja pokazalo je da većina građanki i građana Srbije sebe smatra religioznim.
Beograd bez vodiča
Ako išta ne mogu da zamislim u Beogradu, u gradu u kojem sam rođena, to su grupe turista koje vodiči vode po znamenitostima.
Između straha i laži
Radio emisija 10.06.2005, govore: Ljubiša Rajić, Svetlana Slapšak, Latinka Perović, Živorad Kovačević; delovi emisije Jedina ljubavna pesma moga jezika.
Iskušenja neposredne demokratije
Pogled na evropski Ustav je obespokojavajući kao što se moglo predvideti za bilo šta što vodi i priprema Valeri Žiskar D Esten.
Zemljani radovi
Radio emisija 26.11.2004, govore: Miodrag Zec, Zoran Lutovac, Velimir Ćurgus Kazimir, vladika Atanasije Jeftić i Svetlana Slapšak.
Zašto srpski dečki vole Kusturicu
Fenomen Kusturica, koji se može objasniti samo zapadnoevropskom ignorancom, i širom kolonijalnom samouverenošću i neodogovornošću, došao je svome kraju.
Zašto srpski dečki vole Kusturicu?
Radio emisija 01.10.2004, govore: Mirjana Miočinović, Miroslav Prokopijević, Jovo Bakić i Svetlana Slapšak.
Mali evropski izbori
U poređenju sa gigantskim borbama političkih velikana i ukrasnoga venca ludaka na izborima u Srbiji, kakav su uopšte događaj neki opšti evropski izbori u istome danu?
13,3 razloga za sreću
Radio emisija 18.06.2004, govore: Petar Luković, Ivan Milenković, Svetlana Slapšak i Nikola Samardžić.
147. emisija
Radio emisija 01.10.2003, govore: Svetlana Slapšak, Mileta Prodanović, Velimir Ćurgus-Kazimir i Milan Ristović.
Vreme karnevala
U Evropi, pa i u nekim balkanskim zemljama – recimo Grčkoj, počelo je karnevalsko doba – pust, mesojeđe, ludovanje pred veliki uskršnji post.
126. emisija
Radio emisija 01.03.2003, govore: Leposava Karamarković, Slobodan Vučetić, Svetlana Slapšak, Miljenko Dereta, Mladen Lazić i Miloš Vasić.
Pandorina kutija
Ljiljana Nestorović je izjavila da je Biljana Plavšić jedina koja je do sada priznala krivicu za ratne zločine u jugoslovenskom ratu jer je žena bila spremnija da se suoči sa realnošću.
116. emisija
Radio emisija 21.12.2002, govore: Srđan Bogosavljević, Boško Mijatović, Vladimir Gligorov, Vladimir Ilić i Svetlana Slapšak.
109. emisija
Radio emisija 02.11.2002, govore: Nikola Barović, Srđa Popović, Svetlana Slapšak, Milan Nikolić, dečak Vasa i Drago Pilsel.
Birajmo neodgovorno
“Svako bira koga hoće i ko mu padne na pamet, to je prirodno, to je njegovo pravo…” /izjava po slušanju, komentator izbora na BK TV/
105. emisija
Radio emisija 05.10.2002, govore: Stjepan Gredelj, Mladen Lazić, Petar Luković i Svetlana Slapšak.
Redovno stanje
Jako busanje u grudi obično je udruženo sa nadom da ostali koji se sećaju neće smeti ništa da kažu. Ja smem, ali sam to radila kada herojima nacije nije drhtao glas od straha.
96. emisija
Radio emisija 15.05.2002, govore: Jovan Ćirić, Đorđe Dozet, Desimir Tošić, Svetlana Slapšak, Mirjana Miočinović i Izet Sarajlić.
Posrbljavanje Francuske
Da li je istina da ništa na političkoj sceni ne može biti gluplje od desnice? U Francuskoj, svakako da, u drugim sredozemnim evropskim državama takođe.
Član 113. i druge neslavne uspomene
Tako smo i propali: “slabi” diskurs prava za sve, i “jaki” diskurs prava za naše pre svih. Znamo ko je pobedio.
93. emisija
Radio emisija 17.04.2002, govore: Miljenko Dereta, Svetlana Slapšak i Drinka Gojković.
91. emisija
Radio emisija 03.04.2002, govore: Slobodan Antonić, Zoran Stojiljković, Mladen Lazić i Svetlana Slapšak.
Prva ljubav zaborava nema
Kolektivno pamćenje zasniva se na znanju; većina građana znanjem raspolaže u onolikoj meri u kolikoj su dozvolili/primili osnovno školsko znanje.
84. emisija
Radio emisija 13.02.2002, govore: Svetlana Slapšak, Nebojša Popov, Latinka Perović, Ivan Janković, Miroslav Hadžić i Aleksa Đilas.
76. emisija
Radio emisija 19.12.2001, govore: Olivera Borisavljević, Zagorka Golubović, Zoran Lutovac, Ljiljana Baćević, Ilija Vujačić i Svetlana Slapšak.
70. emisija
Radio emisija 07.11.2001, govore: Srbi sa Kosova, Srećko Mihajlović, Goran Marković i Svetlana Slapšak.
Srpska stradanja u Svetskom trgovačkom centru
Poštovanje moći novca, dovelo je do toga da izrazi srpske radosti nad američkom nesrećom ostanu lumpenproleterska privilegija, dok se zvanična politika ponaša pristojno.
