Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Pisac komada

Audio izdanje video emisije Vidovdanska promocija – 10 godina Peščanika, govore: Mirjana Karanović, Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Svetlana Slapšak, Srđa Popović, Žarko Korać, Végel László, Dejan Ilić, Vojin Dimitrijević i Mirko Đorđević.

Gospođa Shrek

Fiona nije pretrpela napade heteroseksualne uređenosti, ona je postala žena za sebe, gospodarica, politički vođa, a svoju ženstvenost ispoljava kao ljubav prema slabijima.

Elvis u Zenici

Uz sve slabosti i poštovanje pravila kapitalizma, mit o Elvisu ostaje primarno sirotinjski. Elvis u Zenici je zato figura očaja više nego bilo čega drugoga.

Kako smo mrzeli Tita

Pominjanje Tita bio je instrument-merač straha među ljudima: o njemu se moglo slobodno govoriti jedino privatno, po mogućstvu u društvu proverenih istomišljenika i prijatelja.

Isotimija

Ovo je reč koju ćete pročitati na transparentima pobunjenih Grka ovih dana: ona ne označava samo jednakost, već jednaku vrednost.

Pad zida

Berlinski zid je srušen tačno 200 godina posle Bastilje, i nema nikakve sumnje da je datum usklađen: pad berlinskoga zida je trebalo da označi kraj revolucionarnih pobuna u Evropi.

Bad

Michael Jackson je stupio u svet masovne zabave u ovome delu sveta onda kad su već postojali spotovi i televizije koje su ih prenosile.

Evropski predsednik

Evropa, najveća država na svetu, bar po broju stanovnika, svoga nominalnoga predsednika ne bira neposredno, nego ga bira skupština, sa kandidatske liste na kojoj je – jedno ime.

Kič

Jedan od najzanimljivijih načina promišljanja kiča otvorio se nedavno sa izložbom Efekat Tito. Izložba je iznela izbor onih predmeta koje niko nikada ne bi hteo da ukrade.

Ohlokratija

Ohlokratija označava vladavinu ološa, obeleženu demagogijom i pritiskom mase. Današnji termin mobbing dolazi od engleske reči koja označava podivljalu masu, zakon ulice i većine.

Anomija

Radio emisija, 19.12.2008, govore: istoričarka Dubravka Stojanović, sociološkinja Vesna Pešić, Biljana Kovačević-Vučo iz YUCOM-a i antropološkinja Svetlana Slapšak.