Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Prostakluk umesto stila

Novosti – Odgovor Asji Bakić u povodu njene kritike knjige ‘Rod i Balkan’: Ona krivicu za položaj Istanbulske konvencije u Hrvatskoj prebacuje na nas dve, ali ova knjiga je nastala pre početka rasprave o Konvenciji u Hrvatskoj.

Mala crna haljina

Oktobra 1990. kupila sam u Beogradu svoju poslednju malu crnu haljinu. Dubravka Ugrešić me je povela u finu radnju u Čika Ljubinoj ulici, u kojoj su imali jednostavne pletene haljine u odgovarajućim veličinama.

Most

Most na Neretvi koji je srušen da bi bio strateški upotrebljen doživeo je zasluženu kaznu; niko ga ne upotrebljava, kod njega se zaustavlja još samo pokoja slovenačka partizansko-turistička grupa.

Mit i mrak

U Mladićevom slučaju je došlo do izjednačavanja sa narodnim herojem, a u Praljakovom je izabran Sokrat, premda je na raspolaganju bilo rimskih vojnika koji su se ubili u jasnijim okolnostima.

Katalonistan

Domaće policije su već više puta tukle građane Španije, Portugalije, Grčke i Italije kad su se bunili protiv „strogoće“ štednje. Katalonija dakle ne bi mogla biti nešto posebno uznemirujuće… pa ipak jeste.

Devet pobeda

Sportske uspehe slovenačke košarkaške reprezentacije treba nekako „prevesti“ u druge sfere, zaboraviti radost i skakanje i posvetiti se metaforičkim značenjima i maštanjima dostojnim građanina.

Žan Moro

Iz knjige Ženske ikone XX veka: Kakve god da je uloge igrala, ostaje zapamćena po pogledu, najjačem elementu ikone koju je stvorila: nezavisna, opasna, nekomformistička evropska žena…

Žene i Crnci

Zamislimo, sasvim okvirno, situaciju: naša devojka razgovara u baru u kojem inače radi sa gostom Crncem, na engleskom. Iz nepoznatog razloga dolazi do svađe između grupe naših mladića i Crnca…

Prekidači

Napadi desničarskih i nacionalističkih grupa na Žene u crnom ne prestaju od 1991, kada su nekakvi orlovi i druge životinje napadali sve što se protivilo ratu, posebno paljenje sveća za žrtve rata u Beogradu.

Pornofašizam

Thompson nije nastupio u Mariboru, i nije, na isti dan uveče (prošla subota) tamo razveselio učesnike kongresa partije SDS Janeza Janše, koji je još jedanput u 25 godina ponovo izabran za vođu stranke apsolutnom većinom.

Osećanja

Nemaju svi pravo na mišljenje. Sad ću se usuditi da isto pitanje postavim… osećanjima. Imaju li svi prava na izražavanje osećanja? Povod za to su histerične splitske reakcije na predstavu Olivera Frljića.

Mutavi građani

Vučić je objavio da građani mogu mirno protestovati 10 godina. On se oslanja na iskustvo iz 1996/97: zadavljeni mediji, zločinačka mašina koja povremeno ubija, puštanje građana da se „vesele“ po ulicama.

Obećanje stoleća

Šta ako Tramp baci atomsku bombu na Keln misleći da je u Meksiku ili Kini, jer su tamo nekad neki ne-belci hvatali žene za već nešto a bez njegovog učešća? Šta ako milioni Evropljana pohrle prema Jugu i Istoku…

Bez brige!

Možda je dobar trenutak da se poslušaju katastrofičari. U ovome slučaju, u toj sam grupi, jer mi se čini da je nedavno odobreni pojam antropocena u velikoj opasnosti da se završi, i to brzo, trampozoikom.