Albanska Lisistrata: zločesta i tankoćutna
Aristofanov zahtev da se prekine rat i uspostavi mir nije komički, već politički.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Po njenoj drami Kosovski mit Marko Torlaković režirao je predstavu Mati u pozorištu u Kruševcu, koja je tokom 2025. dobila nekoliko nagrada za režiju i glumu. Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.
Svet Hatsune Miku
Ovaj tinejdžersko-pedofilski ideal ima koncerte, na kojima uz živi orkestar nastupa hologram.
Mirko Kovač 1938-2013.
Posmatram ga iz ugla mlađe generacije, koja je bila zahvalna publika za svaku novu knjigu Pekića, Kiša, Kovača.
Primena nasilja
Jedini način pomoći građaninu i građanki Egipta je uspostavljanje mreže solidarnosti izvan institucionalnih strategija.
Fragmenti o životinjama i seksu
Pokušaj rehabilitacije ozbiljnog seksualnog prekršitelja: DSK može to da pokuša još jedino u Srbiji.
Strip koji su svi potkradali
Aster Blistok posećuje svetove koji su različite varijante terminalnog kapitalizma, koji već živimo.
Vučidači učenje i kraj srpstva kakvo smo poznavali
Srpski nacionalizam je pretrpeo strukturnu štetu, razumljivu u kontekstu vučidači učenja.
Papa do(es)n’t preach!
Izjava pape Franje o gejevima je pojednostavljeni stav crkve o mogućnosti iskupljenja svakoga.
Konji i knjige
Poslanik je shvatio da postoji simbolička veza između konja i građana kojima vlada.
Zameriti se državi
Moglo bi se reći da Snouden nije izneo ništa više od banalne istine.
Sloboda predvodi narod
Večni zahtevi su jednostavni – to su prava svih ljudi na dostojan život, jednakost i pravičnost.
Kradljiva desnica
Krađa koju desnica izvodi nad svim područjima proizvodnje ideja je potpuno haotična, a i lako je krasti iz malog i slabo čuvanog vrta.
Astrofobija
Razumem strah od zvezde, naročito crvene, kao što razumem strah od tamne sobe, crne mačke.
Gde je zimnica?
Posle 22 godine nezavisnosti Slovenija je u mizernom kolonijalnom stanju.
Adopt a Bosnian dog
In Slovenia Bosnian dogs enjoy greater rights than foreign workers from the same region.
Usvojite psa iz Bosne
U sarajevskoj pobuni vidim model koji je odmah ujedinio sve etničke i društvene grupe.
Narodna opera
Pevanje u horu je najbolji način da se osigura ubeđenost u potrebu za pobunom.
Priznanja
Neko je na našim prozorima noću iscrtao kukaste krstove i nešto uvreda.
Pozorište nelagodnosti
Predstava o izbrisanima Olivera Frljića u Ljubljani, REKOM na Jahorini: miš ne može biti građanin.
Opera za decu i siromašne
U Ljubljani je gostovao Piter Bruk sa Čarobnom frulom. U susednoj sali zasedala je prva narodna ustanička skupština.
Čudo u Stožicama
Ustanak se institucionalizovao, pošto je svaki učesnik uredno platio za svoje mesto u pobuni.
Praznici pobune: 25. april u Portugalu, 27. april u Sloveniji
Reč imamo, pesmu imamo, karanfile imamo. Šta još nedostaje na listi za proslavu?
Pravovremeni užas
Nazdravljali su za smrt Tečer (a pili su dosta). Nikada nisam bila u društvu sa toliko ubeđenih socijalista.
Život bez demokratije?
Koliko bi se ljudi danas odreklo parlamentarne demokratije za prosvećeni birokratski apsolutizam?
Demokratija je smrtni greh
U slici bivšeg ministra nedostaju oni koji nisu ni narod ni pokvareni intelektualci: vlasnici svega.
Svakodnevna korupcija
Reč je o talasu zapošljavanja ljudi iz Janšine partije u zadnjim danima vlasti.
Dete iz SIRIZE
To je cvet izrastao na grobu prethodnih grčkih levica.
Pokret se prevazišao… i nešto o hijenama
Hijena u žiponu – izraz je Horasa Volpola za Meri Vulstonkraft, jednu od najuticajnijih feministkinja svih vremena.
Serijski povratak u budućnost
Poslanici su izglasali nepoverenje Janši oko 22h, tako da stigne na zadnje vesti.
Stilitova perspektiva
Sličnosti položaja slovenačkih pobunjenika i svetaca-isposnika na stubu.
Vrhunski vicevi
Pre neku nedelju, još se moglo reći: pre će odstupiti papa nego Janša.
Umeće građanskog ponašanja
Srećan čovek ne može biti usamljen: on je srećan, jer je sugrađanima omogućio i sa njima podelio znanje.
