Vera Hitilova (1929-2014) i Gabrijel Garsija Markes (1927-2014)
Markes nije odgovoran za to što je po njegovom modelu pisana nacionalistička književnost.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Isusova žena i druge praznične priče
Onda Pavle nije hteo da je krsti, pa se Tekla krstila u vodi sama.
Režin Deforž 1935-2014, zastupnica erotizma
Prošle nedelje, 3. aprila, umrla je žena koju su u Francuskoj često zvali “papisa erotizma”.
Žak L Gof 1924-2014
Kako je mogućno da je najveći svetski istoričar Srednjeg veka na Zapadu bio agnostik i ateist?
Mudrice
Ko se usudio da bude inovativan, pa da ne “opali” po Nataši Kandić, svaki put?
Zoojin testament
Bilo je potrebno više od pola veka da ženska prava postanu ljudska prava. Životinje možda neće čekati toliko dugo.
Yukrajina
Na sajmu knjiga u Lajpcigu, niko iz Ukrajine ili Belorusije nijednom rečju nije spomenuo ljudska prava, niko nije govorio o domaćim tajkunima.
Za 8. mart: Antoaneta Fuk (Antoinette Fouque) 1936-2014
Prezir prema ženskim pravima postao je jedna od ključnih odlika antikomunizma.
Kabare Borisa Dežulovića i Predraga Lucića u Ljubljani
Fantom Feral Tribjuna je živ i zdrav, vlasti koja ga je ukidala nema više.
Dve zime našeg nezadovoljstva: slovenačka i bosanska
Ništa ne sprečava slovenački otpor da se nečemu nauči od bosanskog, i obrnuto.
“Devojke se još nisu naučile…”
Protesti traju već šestu godinu i razvili su se u akciju Milijarda se diže.
Rušitelji?
Dajte im malo podrške, lokalni i globalni mudraci, ovako nešto se dugo nije desilo.
Žled
Kad levi pokreti priznaju da ne znaju šta hoće, otvara se polje uspešnog razmišljanja.
Opanjkani opanak
Janša je novinarku koja se preziva na -ić optužio za opančarski žurnalizam.
Evrofilija na izdisaju
Nema evropskog političara koji je u stanju da pola sata suvislo govori o humanističkim osnovama EU.
Grčke božićne priče
Nikos Papazoglu je bio veliki pevač world muzike. Imao je sreću da nikad ne sretne Bregovića.
Vidljivost sirotinje u Sloveniji
Najveći dobročinitelji su uglavnom samo malo manje siromašni od onih kojima pomažu.
Trocks ili pravo na sreću
Kao vrhunski proizvod gej kulture oni otvaraju prostore solidarnosti i razumevanja.
Četvrt sata na Ravnoj Gori
Napetost od 16 tona pada u prvih nekoliko minuta, da se više nikada ne podigne.
Ćirlica i latinica se neće venčati
Kad se pisma međusobno ukinu, ostaje najveća narodna radost – nepismenost.
Silovana devojčica
Tako je jedna od autorki izložbe o mitu o Evropi opisala ovaj simbolični lik: fanciulla rapita.
Kao Kolokotronis…
Njegov šlem je kreacija koja svojom preteranošću oslikava nacionalni zanos i nadutost.
Doris Lesing 1919-2013
Nezaboravan prizor: 2007. novinari je čekaju u zasedi sa vešću da je dobila Nobelovu nagradu za književnost.
Bele rade
Reč je o proročanstvu ispred svog vremena, koje još nismo razumeli.
Ne plače se kad umiru junaci
Ono što je sam za života uradio, mogao bi biti primer idealnog građanina.
Čije je more?
Teritorijalni integritet i plave devojčice usmeravaju se na opasnu kolektivnu koheziju i otpor prema drugome.
Pozorišna skupština
Haris Pašović je ponovo pročitao velikog filozofa i aktivistu Bertranda Rasela.
Neka novinarka
Margaret Brenan je pokazala koliko se u patrijarhalnom društvu može postići jednostavnim trikom ženske pameti.
Seeing Pride
There is no longer a place for the language and art of love in any part of our society.
Videti prajd
Ni u jednoj niši društva u kojem živimo više nema mesta za jezik i umetnost ljubavi.
Opasna godišnjica
Već se oseća velika napetost oko proslave stogodišnjice I svetskog rata.
Viktor Hara
40 godina od smrti čileanskog pevača Viktora Hare, žrtve vojne diktature koja je trajala do 1990.
