Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Seselj’s shadow

Seselj escaped domestic justice, surrendering to the Hague court just prior to the murder of Zoran Djindjic. Now is the time for the Serbian judiciary to catch up with what has been lost.

Prokleto jezero

Oko jezera Perućac su nastali razni „sadržaji“, tereni, splavovi, plaže – mesto uživanja, skromno i lokalno. Većina tela žrtava bačenih niz Drinu iz gradova i sela gde su počinjeni zločini završili su tu.

O kukavicama

Kukavice vole nepismenost, podrazumevane tekstove, citate koji ne postoje, falsifikate. Tako će napad u Briselu odmah prikazati kao delo izbeglica, iako izbeglice beže upravo od ovakvih i često istih atentatora.

Dva Donalda

Osnovni problem sa izjavama oba Donalda je u falsifikovanju pojma „izbeglica“, u poništavanju obaveza koje su građani sveta sebi dali posle II svetskog rata, i u debeloj laži o „ekonomskim migrantima“.

Novinarka

Srećan vam 8. mart – Dan žena, uz autorkin tekst o tri „ikonične“ novinarke kao tri faze razvoja koje mogu važiti i danas: Marta Gelhorn, Oriana Falači i Kristian Amanpur.

Brzi mrak

U subotu su se u Ljubljani srele dve grupe: oni koji su hteli da izbeglicama na novoj lokaciji u centru Ljubljane izraze dobrodošlicu, i oni koji su hteli da ih obaveste da nisu dobrodošli.

Anđeli

Bića sa krilcima vise sa manje-više svega što treba da označava naše praznično raspoloženje: jelke, prozori, izlozi, parkovi, plastične kese, ulične dekoracije, kupovni centri, stadioni, klizališta…

Duboka Srbija

U Domu kulture u Negotinu, 24. decembra je otvorena izložba fotografija Predraga Trokicića, čitaoca-fotografa Peščanika. Iz kataloga izložbe prenosimo tekstove Svetlane Slapšak i Branislava Dimitrijevića.

O soju, rode…

Reč je o uobičajenom provincijalnom i patrijarhalnom preuređivanju sveta, u kojem se žene prvo odmaknu i sakriju grubom intervencijom, a onda, ako se oglase, optuže da su histerične feministkinje.

Balkanka

U filmu Odisejev pogled glavni junak putuje po Balkanu i svuda sreće jednu ženu – u Makedoniji, Bugarskoj, Beogradu, Albaniji, Sarajevu. Ona ima isto lice, ali svaki put govori drugim jezikom.

People in a cage

The young French terrorists attacked those European commodities which are available to them – football matches, fast food and metal. In that sense, Hollande’s statement is true: France is at war, but it’s a civil war.

Ljudi u kavezu

Mladi francuski teroristi napali su one evropske komoditete koji su im još dostupni – utakmice, brzu hranu, metal. U tom smislu izjava Olanda je tačna – Francuska jeste u ratu, ali građanskom.

Zlovenija

Anonimni aktivista počeo je sakupljati rasističke tvitove iz Slovenije, posebno one protiv izbeglica, i objavljivao ih je, zajedno sa fotografijama autora i autorki, na sajtu koji je duhovito nazvao Zlovenija.

Hotspot

Tako se sada zove tačka ulaska izbeglica u EU u Grčkoj i Lampeduzi. Tu se izbeglice „procesiraju“, a onda dobijaju dozvolu da, posle mnogo dana u nemogućim uslovima, pešače do Nemačke.

Kupiti slobodu

Svetlana Aleksijevič je na pitanje šta će uraditi sa novcem odgovorila – da sebi kupi slobodu: da na miru piše, da izvuče svoje iz Minska, da… pegla, što je radila kad je dobila vest o Nobelovoj nagradi.

Anemija

Režiser Kokan Mladenović, ni po ustavu i zakonima nekadašnje države, pa ni po zloglasnom članu 133 nekadašnjeg krivičnog zakona, ne bi mogao da odgovara za verbalni delikt.

Pekar sa Kosa

Posle Junkerovog govora u kome ga pominje sa suzom u oku, pekaru neće biti bolje. Samo će ga zavitlavati u seoskoj taverni – posebno sada kada se u Grčkoj svi zavitlavaju oko izbora za desetak dana.

Trolovi

To kuljanje ludila iz slabo kontrolisanih glava je zapravo stvaranje folklornih priča pred našim očima, i trebalo bi ih klasifikovati, žanrovski odrediti i preuzeti brigu za neke od autora, recimo psihijatrijsku.

Got a room?

The horror on the Greek-Macedonian border has finally raised the question what the EU has done and hasn’t done; what the citizens are to do in the midst of events which will mark this century.

Imate sobu?

Užas na grčko-makedonskoj granici pokazuje da je vreme je da se razmisli šta je EU uradila a šta nije, šta da rade građani a šta negrađani EU zemalja, u događajima koji obeležavaju tekuće stoleće.