Zaustavljanje
Radio Peščanik je zaustavljen. To pogađa siromašne, sve koji nemaju pristup internetu, bolesne, one u zatvorima.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Ponavljač
Podelio nešto između sedam i osam hiljada i eto rezultata za kec k’o vrata – 493 žrtve u Srebrenici, po Ćosiću.
Privatni muzej
Četiri eseja Svetlane Slapšak.
Čovek u lažnoj uniformi
Posle Ajhmana, na sudove po celome svetu dolaze uglavnom slinavi, drhteći, senilni starci.
Sevdalinka
Od Silvane Armenulić do Josipe Lisac, sve do Damira Imamovića čije sevdalinke vode prvo u biblioteku, pa onda na ulice.
Ropstvo
Sramotno. To je prva i najčešća reč koju možemo čuti od ljudi kada se spomene ropstvo.
Dve nedelje za čitanje
Suočeni sa varvarskom politikom, moramo stvari vratiti u njihove okvire, da ne bi bila zaboravljena osnovna pitanja.
Svakodnevni rat
Tri nova eseja: o novom muškarcu femimenu, o atinskim psima koji jurišaju na parlament, o tome kako nam život prolazi sa vestima o još jednom ratu.
Kamenje u džepovima, ili smrt Virdžinije Vulf
Prošlo je 70 godina od njenog samoubistva: počeo je II svetski rat, obukla je mantil, napunila džepove kamenjem i otišla do reke.
Kolonaki
Na dva koraka od Sintagme, gde su tenkovi okružili Skupštinu i gde se pucalo, na Kolonakiju se i dalje mirno sedelo.
Utrehtski zvonik
Ako igde u Evropi homoseksualna kultura ima svoje pribežište, onda je to Holandija. Ovde tolerancija ima čvrste istorijske temelje i važna je tačka identifikacije Holanđana.
Svetlan – Rudolf sa crvenim nosom
Jelen Rudolf je nastao u nekoj američkoj robnoj kući pred Drugi svetski rat, u knjižici koju su delili deci.
O televiziji i ginjolima
U slučaju medijskoga trovanja, vlast zapravo računa na krajnje posledice bolesti: zaglupljivanje.
Isto u razlici
Zajedničko na fotografijama Ljubljane i Beograda Žima Simkea su – Romi.
Nesvrstani
Peter Bossman, rođen u Gani, upravo je izabran za gradonačelnika Pirana u Sloveniji.
Izbor protiv politike
Ljubljana je ponovo izabrala Zorana Jankovića za gradonačelnika.
O čemu još? Klod Avlin
Klod Avlin je ostavio duboke tragove: njegovi romani su prevedeni na skoro sve jugoslovenske jezike.
Siva vrana
Sive vrane su već deo urbanih legendi u Beogradu, gde su stalni junaci blogova.
Muzejska svetlost
Muzej me je preuzeo već na prvome spratu, gde su izložene Kore sa prilepljenom odećom (posebno sa leđa).
Pisac komada
Audio izdanje video emisije Vidovdanska promocija – 10 godina Peščanika, govore: Mirjana Karanović, Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Svetlana Slapšak, Srđa Popović, Žarko Korać, Végel László, Dejan Ilić, Vojin Dimitrijević i Mirko Đorđević.
Gospođa Shrek
Fiona nije pretrpela napade heteroseksualne uređenosti, ona je postala žena za sebe, gospodarica, politički vođa, a svoju ženstvenost ispoljava kao ljubav prema slabijima.
Elvis u Zenici
Uz sve slabosti i poštovanje pravila kapitalizma, mit o Elvisu ostaje primarno sirotinjski. Elvis u Zenici je zato figura očaja više nego bilo čega drugoga.
Lutka na krevetu
Lutke koje su nekada odavale kičast ukus i pripadnost sirotinji koja nema za bolje, predstavljaju izuzetan antropološki fenomen.
Kako smo mrzeli Tita
Pominjanje Tita bio je instrument-merač straha među ljudima: o njemu se moglo slobodno govoriti jedino privatno, po mogućstvu u društvu proverenih istomišljenika i prijatelja.
Kolotrazi i udarne rupe
Radio emisija 21.05.2010, govore: ekonomista Miroslav Prokopijević, antropološkinja Svetlana Slapšak i teoretičarka marketinga Nadežda Milenković.
Prvomajska bajka
Prozu Radmile Karlaš možemo razumeti tek ako razumemo pritisak pod kojim je odlučila da kaže sve što pre nije smela.
Alisa
Ja bih tužila Burtona UNESCO-u zbog napada na svetsku kulturnu baštinu!
Sarajevski razgovori
Slučajno sam se našla na konferenciji u Sarajevu, gde sam bez ikakve legitimnosti i opravdanja predstavljala Sloveniju.
Isotimija
Ovo je reč koju ćete pročitati na transparentima pobunjenih Grka ovih dana: ona ne označava samo jednakost, već jednaku vrednost.
Lale za finale
Radio emisija 27.11.2009, govore: Biljana Kovačević-Vučo iz Yucoma, antropološkinja Svetlana Slapšak, novinari Željko Bodrožić i Petar Luković.
Pad zida
Berlinski zid je srušen tačno 200 godina posle Bastilje, i nema nikakve sumnje da je datum usklađen: pad berlinskoga zida je trebalo da označi kraj revolucionarnih pobuna u Evropi.
