Je l’ treba neki novac?
Ukida se kultura u celini, za „kulturnom industrijom“ i njenim prodanim dušama ostalo je mokro perje, ljudi se masovno otpuštaju po pravilu da nisu „naši“, prosveti preti temeljna četnikizacija.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.
Čador na kraju sveta
Ostaci čadora u kojem je boravio poslanik na privremenom gladovanju nije uklonjen ni treći dan po pokušaju otvaranja glavnog pristupa „domu narodne skupštine“, kako tu zgradu vole da zovu vučimediji.
Baba-Ruža ruši Pink
Sem najavljene kupovine i lomljenja kičme svemu što nisu vučimediji, najavljena je unutrašnja čistka Pinka i uz to napad na RTS, da bi se progutao državni medij. Nije da je nezasluženo, naprotiv.
Kišobran je simbol ruže
Bivši predsednik ne treba da se boji optužbi za učešće u safariju na ljude u Sarajevu, čak i ako je nosio pušku. Pušku su nosili mnogi u ratnim i mirovnim uslovima, recimo Koštunica i nikom ništa.
Gospodin Jaćimović i gospođa Hrka
Vučimediji su podivljali na predviđanje gospodina Jaćimovića da će bivšem predsedniku biti potreban jedan ili više aparata za merenje krvnog pritiska, uz napomenu da mu je došao kraj.
Kultura drečanja
Bivši predsednik izneo je svoje argumente za uništenje Generalštaba i žalosnu sudbinu blizanačkih zgrada, poklonjenih budzašto čoveku sa pouzdano najgorim ukusom među svetskim moćnicima.
Glad 1, glad 2
Na vrhuncu raspada sistema u Srbiji, igranje ljudima kao političkim pionima postaje razlog za mnogo temeljniju intervenciju EU od one na koju je bivši predsednik reagovao pozivom na dijalog.
Na krilima kontejnera
Šta ako se sa kontejnera u niskom letu najbolje vidi stanje parlamentarne demokratije? Vide se dve istorijske zgrade, mesta odlučivanja, na najvažnijoj raskrsnici u Beogradu. I šatori oko njih.
Samo pesma
Ima li koga ko nije zaplakao na refren „Samo mene više nema…“? Blažene suze uz pesmu, koje su oprale sva lažinjanja bivšeg predsednika i ostavile sve koji znaju plakati sa jednom majkom.
Istraga poturica i buna na dahije
Mladi Novopazarci se dočekuju kao hodajući oproštaj, kao prepoznavanje onoga što smo decenijama pokušavali da zaboravimo. Ključno je da to osećanje Novopazarci donesu Novosađanima.
Klub ljubitelja Kloda Monea
Penzionisani udbaš ležerno je s kantom benzina ušetao u Ćacilend i upucao vremešnog oca troje dece koji je samo želeo da uči: kako god da se formuliše događaj, baš nikako i ništa ne može da drži.
Zbogom, Njonjo
Dionisis Savopulos, 1944-2025: Veliki grčki i balkanski pesnik, kompozitor i muzičar umro je u Atini. Svojim stihovima hvatao je slike siromašne Grčke i gradski pejzaž sa večnim pobunama.
Tetošenje
Represivni aparat TETOŠI pendrecima, pesnicama, štitovima, nasilništvom unutar i izvan svojih službenih prostorija, upotrebljava suzavac u neposrednom kontaktu, plaši svedoke, ucenjuje i potkupljuje.
Vaša vladavina
Nacionalizam i rasizam zasmrđavaju sport svuda po svetu, ali navodni predsednik otišao je korak dalje i proglasio sport za oblik patriotizma i političke borbe nacionalizma za vlast.
Nobelovu nagradu za mir dobila je zastupnica rata
Marija Korina Mačado je vođa desne opozicije koja zahteva da se američkom intervencijom skine Maduro. Drugim rečima, saveznica Trampa.
A evo i staljinizma 2
U niškom Lutkarskom pozorištu skinuta je sa repertoara predstava za decu Pačija škola u režiji Marka Torlakovića kada su se na sceni pojavile boje palestinske zastave i žuti prsluci.
A evo i staljinizma!
Umesto da RTS odgovori vlastodršcu drsko i veselo, njeno rukovodstvo denuncira, vrluda i prebacuje izmišljenu krivicu na druge. Bila bi dovoljna izjava da ne cenzurišu decu, ali za to je potrebna hrabrost.
UN: unezverene nacije
Jubilarno zasedanje UN pokazalo je sav užas današnje globalne politike. Predstavnik glavnog finansijera UN, SAD, vređao je, ponižavao, pretio i ucenjivao države sveta na prostački način.
Poređenje Slovenija-Srbija
Blizu godišnjice pobune, ima smisla porediti dva načina skidanja koruptivne vlasti. To znači da verujem u uspeh u Srbiji, upravo posle događaja u kojima sam učestvovala 2020-22. godine u Sloveniji.
Ogroman čiviluk
Otkako je poznata optužnica protiv Bogdana Jovičića, skandal je postao međunarodni zbog okolnosti, ali kod kuće, njegovo hapšenje je najstrašniji primer bezakonja u uzurpiranoj državi do sada.
Bezgrešno začeće i druga čuda
Perverzija je postala svakodnevica. Zabavljačka medijska industrija koja povezuje pornografiju i pravoslavlje već duže vreme stvara prostor za nove, mnogo moćnije i dugotrajnije mitove.
EU: nagluva, priglupa?
Levica i zeleni u evropskom parlamentu više ne padaju na laž o Srbiji koja se suprotstavlja velikima; na to su još naletali u doba Miloševića. Sad su srpskog uzurpatora branili desničari.
Mamurluk
Džetleg, oživljavajuća sredstva, šta god da je bilo, premda spektakularno, nije zaklonilo predvidljivo glupu politiku. Tako je sam mamurni navodni predsednik ocenio srpsku politiku „devedesetih“.
Ogoljeni (oguljeni?) ministri
Ministri prosvete, kulture i informisanja morali bi biti prvi dotaknuti desetomesečnim protestima. Ogoljeni u svojoj nekompetentnosti i oguljeni od svih premaza, oni snose možda i najveću odgovornost.
Blagovest
Ovaj cirkus, kao što je poseta porodici sa devetoro dece, ima toliko rupa da vlada treba da otpusti sve savetnike i zameni ih batinašima, jedinom preostalom upotrebljivom grupacijom.
Spasavanje studenta Balaća
Zamenik vođe ćacija već je pretrpeo strahote polivanja vodom (usred štrajka glađu izdržavanog u kafiću), pa izlaganja „golom stomaku“ neke drske čuvarke opsade i protivnice tužibaba.
Prvih pet minuta
Poziv navodnog predsednika države na dijalog mogao je glasiti čak i pametno, pa bi opet doživeo isti odgovor u nekoliko minuta, jer publika potpuno razume ponašanje navodnog predsednika.
Šta sa medijskim šljamom
Već drugu nedelju Pink ne donosi običnu, neutralnu vest o tome ko je dobio glavnu nagradu na festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Informacija o nagradi vređa sujetu vlasnika medija.
Apokalipsanje
Neologizam se odnosi na otkriće lika Brnabić na Pinku o zaveri koja je srušila nadstrešnicu na stanici u Novom Sadu da bi izazvala obojenu revoluciju. Vrhunac postiže vladajući apokalipsihotik.
Navodno i bukvalno
Navodni ministar unutrašnjih poslova posebno se uzbudio zbog prisustva stranih sila. Navodni javni tužilac najavio je brojna navodna suđenja, koje je navodni predsednik nazvao pravim imenom: čistke.
Srce Srbije sa volančetom
Srboljubi na vlasti i u njenim medijima imaju maštu, sastavljenu od otpadaka rijalitija, žute štampe, internetskog blata, polu-škole, zaboravljenih ili falsifikovanih fakultetskih godina…
Tempus adest floridum (Vreme cvetanja)
Kult ličnosti bivšeg predsednika a odnedavno vladara Srbije, postao je nezdrava mešavina lika svetog kralja, vašarskog prevaranta i svetskog trikstera, koji vešto „navigira“ između velikih sila.
