Pornofašizam
Thompson nije nastupio u Mariboru, i nije, na isti dan uveče (prošla subota) tamo razveselio učesnike kongresa partije SDS Janeza Janše, koji je još jedanput u 25 godina ponovo izabran za vođu stranke apsolutnom većinom.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022). Romani su objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.
Šlag ga strefio
Problem sa bacanjem torte na Bernar-Anri Levija nije u tome što je on pozvan u Beograd. Jedino je bez ikakvog smisla proglašavati ga velikim i značajnim političkim činiocem u bombardovanju Srbije.
Osećanja
Nemaju svi pravo na mišljenje. Sad ću se usuditi da isto pitanje postavim… osećanjima. Imaju li svi prava na izražavanje osećanja? Povod za to su histerične splitske reakcije na predstavu Olivera Frljića.
Mutavi građani
Vučić je objavio da građani mogu mirno protestovati 10 godina. On se oslanja na iskustvo iz 1996/97: zadavljeni mediji, zločinačka mašina koja povremeno ubija, puštanje građana da se „vesele“ po ulicama.
Rumunska, bugarska, latvijska i litvanska pouka
Korist od uličnih protesta je ogromna. Sigurna sam da je već nađen ubitačan odgovor na izjavu predsed-premijera o tome kako on nije protiv mirnog okupljanja…
Snagom svesti protiv insekata
Lazaru Stojanoviću: On vlasti onda i sada poručuje da su današnji stereotipi samo prežvakani stariji i da vlast odbija da ispuni uvek isti osnovni zahtev – da siđe.
Fantom militarizma
Predlog o služenju vojnog roka pojavio se u Hrvatskoj i Sloveniji, a ovaj izrazito predizborni virus može da pređe i na druge države koje su u nastupu evropskog oduševljenja ukinule redovnu vojsku.
Obećanje stoleća
Šta ako Tramp baci atomsku bombu na Keln misleći da je u Meksiku ili Kini, jer su tamo nekad neki ne-belci hvatali žene za već nešto a bez njegovog učešća? Šta ako milioni Evropljana pohrle prema Jugu i Istoku…
Bez brige!
Možda je dobar trenutak da se poslušaju katastrofičari. U ovome slučaju, u toj sam grupi, jer mi se čini da je nedavno odobreni pojam antropocena u velikoj opasnosti da se završi, i to brzo, trampozoikom.
Masovni pokret
Žene nigde nisu plaćene jednako kao muškarci za isti posao. Mogućnost odgovora je da žene skrate svoj radni dan. Građanke BiH bi tako mogle da prestanu da rade svakog radnog dana već u 12.15h.
Zašto ste uopšte došli u pozorište?
To je pitanje publici negde na početku predstave Olivera Frljića Naše nasilje, vaše nasilje, odigranoj u Ljubljani prošle nedelje, posle zabrane predstave u Sarajevu i Poljskoj.
Orbanizacija Slovenije, i šire
Jedini pravi lek za svaki sumanuti referendum je neučestvovanje. Dan lenjosti, ljubavi i građanske neposlušnosti dao bi masama građana osećaj lakoće i vreme za razmišljanje i ukus slobode.
Senekin Tijest, tragedija za sve „naše“
Ivica Buljan je postavio Senekinog Tijesta. Premijera je bila na ostrvu Silba, u vrtači sa prirodnim oblikom antičkog pozorišta. Drugo izvođenje je bilo u Zadru, a treće u Ljubljani…
Deklaracija osećanja
Deklaraciju su napisale abolicionistkinje. One su se zalagale za ukidanje smrtne kazne i ropstva, a feminizam je dopunio program. Pokretu je pripadala Harijet Bičer Stou, autorka – Čiča-Tomine kolibe.
Kratko sećanje, debele laži
Pre skoro deset godina bila sam prvi put u Carigradu – verovatno i poslednji put. Predavala sam na privatnom univerzitetu koji je ovih dana zatvoren posle propalog pokušaja puča.
Fred Vargas: savršeni književni model, ne samo za plažu
Neki njeni romani su prevedeni u Hrvatskoj i Sloveniji. Vredi ih naći, jer zadovoljavaju sve zahteve koje sam kao iskusna čitateljka kriminalnih romana mogla da postavim.
Krcko, Balecki i ostali, a naročito Antracit
Deca i odrasli danas teško mogu razumeti i zavoleti male pozitivne junake koji žive raspršeno, ali su spremni da brane druge, da se angažuju, da rizikuju sve za opštu korist.
Pismo iz Amerike
Prenosim molbu prijatelja iz Amerike, pitajući se i sama da li je sada važno kako se oko ove stvari ponaša srpski premijer i odgovarajuće institucije… ili je važnije pomoći ljudima.
Ostrva
Zabavljala sam se post-apokaliptičnim vizijama: ulaz u tunel ispod La Manša zatvoren bodljikavom žicom, pa zidom, vraćanje neželjenih posetilaca iz Britanije u gumenim čamcima…
Patka i Rog
Poludeli ubica homoseksualaca i pijani ruski navijač koji blebeće u mikrofon dva su lica iste brutalizacije neophodne neoliberalima, da što više uzmu pre nego što odu iza zidina svojih rajskih naseobina.
Ježekov slučaj
Sve što je svet preduzeo da bi sprečio ponovno izbijanje globalnog rata, uključujući stvaranje EU, izgleda je zaboravljeno. I kao da se niko ne pita o posledicama takvog ponašanja.
Fantaziranje
Austrijski izbori su imali srećan kraj, ali su poslali i jednu zabrinjavajuću poruku: za laž je potrebno jako malo. Samo nekoga treba ubediti da deo svojih frustracija izruči pred mikrofon.
Stvar kojom se ubija
Živimo u svetu u kojem je revolver vizualno prisutan koliko i tiganj… Lažni i opasni argument da ne puca oružje nego čovek izgovoren je i prenesen samo zato da bi se umirili najpovršniji umovi.
Pozorište, druga lokacija parlamenta
Već program predstave Republika Slovenija u Slovenskem mladinskem gledališču daje uvid u jedan neostvareni projekat: dobijate u ruke revolucionarne novine…
Seselj’s shadow
Seselj escaped domestic justice, surrendering to the Hague court just prior to the murder of Zoran Djindjic. Now is the time for the Serbian judiciary to catch up with what has been lost.
Šešeljeva senka
Šešelj je utekao domaćoj pravdi i predao se haškom sudu. Sad je trenutak da sudstvo dostigne izgubljeno i da, i uz pomoć materijala koji je sakupio Međunarodni sud, proceni kojim redom da postupa.
Prokleto jezero
Oko jezera Perućac su nastali razni „sadržaji“, tereni, splavovi, plaže – mesto uživanja, skromno i lokalno. Većina tela žrtava bačenih niz Drinu iz gradova i sela gde su počinjeni zločini završili su tu.
O kukavicama
Kukavice vole nepismenost, podrazumevane tekstove, citate koji ne postoje, falsifikate. Tako će napad u Briselu odmah prikazati kao delo izbeglica, iako izbeglice beže upravo od ovakvih i često istih atentatora.
Dva Donalda
Osnovni problem sa izjavama oba Donalda je u falsifikovanju pojma „izbeglica“, u poništavanju obaveza koje su građani sveta sebi dali posle II svetskog rata, i u debeloj laži o „ekonomskim migrantima“.
Novinarka
Srećan vam 8. mart – Dan žena, uz autorkin tekst o tri „ikonične“ novinarke kao tri faze razvoja koje mogu važiti i danas: Marta Gelhorn, Oriana Falači i Kristian Amanpur.
Brzi mrak
U subotu su se u Ljubljani srele dve grupe: oni koji su hteli da izbeglicama na novoj lokaciji u centru Ljubljane izraze dobrodošlicu, i oni koji su hteli da ih obaveste da nisu dobrodošli.
Slovenački zapisi
Nedavno je Janšina partija predložila formiranje Nacionalne garde: u nju bi se po predlogu visokog vojnog lica i nekadašnjeg ministra odbrane učlanjivali – „domoljubi“.
