Rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 70 knjiga i zbornika, oko 400 studija, preko 1.500 eseja, nekoliko romana, libreto za operu Julka i Janez, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: Za antropologijo antičnih svetov (2000), Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu (2007), Mikra theatrika (2011), Antička miturgija: žene (2013), Zelje in spolnost (2013), Leteći pilav (2014), Kuhinja z razgledom (2015), Ravnoteža (2016), Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016), Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016), Škola za delikatne ljubavnike (2018), Muške ikone antičkog sveta (2018). Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017.

Sotirijin nećak

Najviše boli to što se Grci zabavljaju vidljivo bez velikog ulaganja novca, dok je za mnoge Evropljane platiti zabavu neodvojivo od zabave same: što više, to bolja zabava

Ksenofontova baraka

Prilaz Ksenofontovoj baraki, izgubljenoj među poljima sa crnim lukom, glavnim proizvodom ovoga kraja – mnoga su napuštena, jer luk više ne pomaže preživljavanju – je dobar uvod u kulturu grčke sirotinje.

Na ulici

Kao važan vid izražavanja mišljenja naroda, ulični protesti i akcije računaju sa vidljivošću, koju garantuju mediji, sa saradnjom i konfliktom među insitucijama i demonstranata, i zbog svega toga predstavljaju specifičan oblik političke borbe koji je rodio dvadeseti vek.

Da li smo već postali Grci?

Ispitivanje da li smo već postali Grci može da se obavi samo u Grčkoj. Od kraja zime do početka jeseni, stvari se se tako razvile, da poneki zaljučak može da se napravi, bar što se svakodnevice tiče, i stvari koje bez teškoća razumemo, tako da su paralele jednostavne.

Mast

Savršeno perverzna ideja je da se svetski pisac odnese na mesto nekih od najgnusnijih zločina, da se njegova svetska slava svede na lokalno potkusturicivanje.

Ne prepoznajete?

Sličnih događaja bilo je u prošlosti. Možda smo na pragu doba u kojem će evropska sirotinja reagovati na osnovni ljudski problem, a ne na pričice o strancima koji nekome smetaju.

Žozefa

Kazanovina vrtoglava jurnjava za užitkom je možda bila reakcija na ovo žensko osvajanje intimnosti, i stvaranje osnove za izlazak iz zatvora koji je već uveliko zastareo.

Svakodnevni rat

Tri nova eseja: o novom muškarcu femimenu, o atinskim psima koji jurišaju na parlament, o tome kako nam život prolazi sa vestima o još jednom ratu.