Proslava
Na dan proslave 14. jula, predsednika republike rešeta dvoje novinara u direktnom prenosu.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Neplodna tla Sandre Vitaljić: kako da ponovo čitamo Et in Arcadia ego…
Oko nejasnosti identiteta žrtve narastao je evropski melanholični imaginarij smrtnosti i prolaznosti.
Svetlana Slapšak – intervju
Dačić ne sme da izjavljuje da ga ne zanima njegova prošlost, nego treba da kaže: Žao mi je, oprostite, užasno mi je žao.
Prostaštvo
Egzotični socijalistički fenomen “priredbe” kojom se nešto slavi je ostao živ u Sloveniji i Srbiji.
Pobeda odžakovića, a u frci
Na grčkim izborima je najviše glasova dobila Nova demokratija, partija koja predstavlja najbogatije.
Zgužnjevi iliti politički snovi
Pustite Imagine Džona Lenona, što je jedna od najvećih prednosti YouTube dok još imamo struje, i sanjajte.
Nedodiriva tradicija
UNESCO je počeo ozbiljno da se bavi proglašavanjem remek-dela nevidljive tradicije.
Čajnik za kraljicu
Ovoga vikenda se slavi dijamantski jubilej engleske kraljice, njenih 60 godina na prestolu.
Zdravo, Harula
Vi možete pobeći kod nas u Sloveniju, ako zagusti, i mi možemo pobeći kod vas u Grčku, ako zagusti.
Karađoz u Sloveniji
Stvoren je stereotip o Grcima, koji su lakomisleni, neodgovorni, prevarantski, lenji i nedisciplinovani.
Maskirani osvetnik
Maskirani osvetnik nosi masku da označi svoje nepripadanje, dok ne nađe novi identitet.
Savršeno dosadni izbori
Ovakvi izbori su neizbežna faza nužnoga boljitka koji karakteriše pripreme za ulazak u EU.
Junaci, frontovi
Grci se dižu na noge, jer u kolektivnom sećanju imaju masovno umiranje od gladi.
Monobiblizam
Pročitati “najpopularniju” knjigu ne prosvetljuje nikoga, jer se svaki čitalac trudi da postigne ono što o knjizi kažu reklame.
Uizam
Brehtova greška, a i onih koji ga čitaju optimistički, jeste bacanje odgovornosti za otpor na mase, narod.
Angelopulosov film
Pravio je filmove koji su tematski, motivacijski, filozofski i politički uzbudljivi, i teraju na mišljenje i čitanje, odmah posle plakanja.
Govor mržnje?*
Jedan od velikih problema moje generacije je to što smo mislili da je dostignuće ateizma nepovratno.
Srećna kineska nova godina!
Smena Sretena Ugričića je skandal. Jedino rešenje je otpuštanje državnog službenika koji je tako nešto uradio.
Zavera
Spominjati zaveru u Srbiji? Nije baš kao nositi sove u Atinu, ali jeste deplasirano.
Boskarolov dan
Klasa 1% ima odlično rešenje: novi feudalizam. Klasi 99% treba ukinuti plate i penzije i vratiti je na selo.
Trenerka*
Ugledni Ljubljančani su se na poslu pojavili u trenerkama. Na vestima su objavili da su trenerke svuda rasprodate.
Karađoz, grčko pozorište senki
Grčki Karađoz je siromah sa ženom i troje dece, i živi u kolibi koju podupire metla, uvek je gladan, rado spava, i spreman je na svaku prevaru da bi nešto dobio. Na drugome kraju scene je pašin saraj, centar vlasti.
Ljubija
Žene Ljubije biju drugačiju bitku: mnoge su udovice, ili sa beznadežno nezaposlenim porodicama, u kojima su mladi, kada ih ima, usmereni pre svega na to da pobegnu. Većina ih je već pobegla, a one su ostale same…
Beli šator sa plavim svetlima
Jankovića su izabrali oni koji su žrtvovali simpatije za leve partije koje imaju odlične programe i nikakvu šansu da uđu u parlament.
Balvani
Radio emisija 02.12.2011, govore Svetlana Slapšak i Žarko Korać.
Sotirijin nećak
Najviše boli to što se Grci zabavljaju vidljivo bez velikog ulaganja novca, dok je za mnoge Evropljane platiti zabavu neodvojivo od zabave same: što više, to bolja zabava
Ksenofontova baraka
Prilaz Ksenofontovoj baraki, izgubljenoj među poljima sa crnim lukom, glavnim proizvodom ovoga kraja – mnoga su napuštena, jer luk više ne pomaže preživljavanju – je dobar uvod u kulturu grčke sirotinje.
Oko malog mora
Nikada starije, Sredozemlje se nalazi pred promenama koje će mu možda vratiti nešto od dobrih vremena – mira, razmene, demokratije.
Na ulici
Kao važan vid izražavanja mišljenja naroda, ulični protesti i akcije računaju sa vidljivošću, koju garantuju mediji, sa saradnjom i konfliktom među insitucijama i demonstranata, i zbog svega toga predstavljaju specifičan oblik političke borbe koji je rodio dvadeseti vek.
Da li smo već postali Grci?
Ispitivanje da li smo već postali Grci može da se obavi samo u Grčkoj. Od kraja zime do početka jeseni, stvari se se tako razvile, da poneki zaljučak može da se napravi, bar što se svakodnevice tiče, i stvari koje bez teškoća razumemo, tako da su paralele jednostavne.
El Grekova mačka
Četiri nova eseja, o prajdu, sobaricama, mačkama i omiljenoj plaži Žorža Brasansa.
Serbs eat with forks, Dobrica is the Nobel prize laureate
Let us leave aside the academicians, with shovels in their hands, a little sooty and sweaty, to figure out how to insult the Nobel Prize.
