Kako pričati o nesreći
Školegijum
O nesreći u Černobilu 1986. i pokušajima da se njene posledice prihvate kao deo svakodnevnog iskustva od koga zavisi naš opstanak na planeti.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).
Posebna vrsta populacije
Predsednik Srbije je gledaocima kazahstanske televizije pokušao da objasni problem izbeglica sa Bliskog istoka koje su se u uputile ka zemljama Evropske unije.
Vrli srednji vek
Ministar odbrane se zahvalio na 4.000 primeraka Novog zaveta i 4.000 molitvenika koje je Biblijsko društvo Srbije poklonilo Vojsci Srbije. Bilo bi dobro da su vojnici uz ove dobili i knjige Milana Vukomanovića.
Nenad Dimitrijević – intervju
Nacionalizam je oblik borbe za vlast i oblik pravdanja vlasti, a ne samo kulturni sentiment. Nacionalistička fikcija u rukama represivnog aparata postaje prvorazredna politička činjenica.
The quagmire of the nineties
One should hope that Vucic won’t propose to the “leaders of the countries that took part in the conflicts in the former Yugoslavia” to establish “a collective day of remembrance for all victims, regardless of their nationality”.
Glib devedesetih
Treba se nadati, uprkos svim njegovim izjavama, da će predsednik vlade Srbije ipak razborito odustati od svog predloga o jednom zajedničkom danu sećanja na sve žrtve ratova iz devedesetih.
Tri laži
Ovo nije bio Dan sećanja na žrtve, nego dan obnavljanja i snaženja ratnohuškačke retorike. Ispod krinke mirotvorstva i dalje se ovde oglašavaju okoreli ratni huškači.
Krokodilske suze
Već dvadeset godina u Srbiji se ne donosi zakon po kome bi osobe izbegle iz Hrvatske u avgustu 1995. dobile status civilnih žrtava rata, a time i mogućnost da im država pomogne.
Memorijal za pogubnu politiku
Posle dvadeset godina domaći zvaničnici konačno priznaju da je Srbija u periodu 1991-1995. bila u ratu i imala teritorijalne pretenzije prema susednim državama?
„Ubistvo u voćnjaku“
Ima migranata koji su još 2010. ka boljem životu krenuli iz Konakrija, glavnog grada Gvineje. Više od pet godina trebalo im je da preko Dakara, Kazablanke, Istanbula, Izmira, Atine, Soluna i Skoplja, stignu do Srbije.
Vrelo gostoljublje
Spram „divljaštva“, što je slika iz Potočara na kojoj danima insistiraju domaći mediji, „Srbi“ su pokazali „civilizovanost“. Ako to nekoga podseti na devetnaestovekovnu imperijalnu propagandu – na dobrom je tragu.
„Narod“
Ako bi danas neko ovde poželeo da istupi u ime „naroda“ a u vezi sa socijalnom pravdom, onda bi se ta reč morala očistiti od njenih etničkih primesa kako bi joj se vratio socijalni smisao.
Pedagogija biča
Školegijum – O pedagogiji zlostavljanja u filmu Whiplash scenariste i reditelja Damiena Chazellea, koji je dobio pozitivne kritike i tri Oskara.
Klinci, zauvek
Školegijum – Govoriću o grafičkom romanu Emmanuela Lepagea „Muchacho“ (ili „Dečko“, a možda čak i „Klinja“), koji je pored odrastanja i revolucije u svoju naraciju upleo još i veru i obrazovanje.
Prvi korak
Svojim izjavama, predsednici Srbije i Republike Srpske pripremili su scenu za incident u Srebrenici, koji ih je oslobodio i poslednjeg obzira: za njih su u Srebrenici napadnuti Srbija i „srpski“ narod.
Genocid – omražena reč
Sagovornici Radio mosta Omera Karabega su bili Žarko Korać, dugogodišnji profesor Filozofskog fakuleta, i Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, saradnik Peščanika.
Kukavičko skrivanje iza „naroda“
Predsednik Srbije je zamolio predsednika Rusije da uloži veto na britanski dokument koji će 7. jula biti predložen na usvajanje Savetu bezbednosti kao Rezolucija o Srebrenici.
Gorke lekcije
Grčka drama hrli ka raspletu. Tek pošto se okonča, saznaćemo da li smo gledali tragediju ili komediju. Pri tom, njeni učesnici i posmatrači uveliko se razilaze u pogledu priželjkivanog srećnog kraja.
Zločinci u procentima
U skladu sa rečima predsednika vlade, pitanje glasi: kakav problem ima „99,9“ odsto „Srba“ da jasno kaže da je „0,1“ odsto „Srba“ počinilo gnusne zločine i da treba učiniti sve da se spreči da se to ponovi?
Ne treba nam jedinstvo
Predsednik vlade uprkos ubedljivo demonstriranom jedinstvu hoće još – jedinstva. Ako sad napišem da mi to liči na fašistički poziv na apsolutnu slogu u navodno teškim vremenima, hoću li preterati?
Levičari i ostali
Dobili smo tako niz od pet tekstova, koji se svi – kako ih ja čitam – bave potrebom i mogućnostima da se na domaćoj sceni pojave nosioci nove, ako je moguće delotvornije levičarske politike.
Obrazovno bezakonje
Ministar prosvete istovremeno šalje dve poruke – prosveta jeste važna, ali su zakoni važniji; obrazovanje je važno, ali tržište rada je važnije; nastavnici su važni i nema ih dovoljno, ali ćemo neke ipak otpustiti.
Srbija između dva modela, skandinavskog i makedonskog
Na adresu Marija Reljanovića i na moju, sa molbom da poruku prosledimo i Vesni Pešić, iz „Kabineta potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave“ stigla su dva dokumenta.
REČ
NOVA REČ! Srđa Popović, Nenad Dimitrijević, Jasna Dragović-Soso, Dejan Ilić, Viktor Ivančić, Predrag Brebanović, Đorđe Pavićević, Srđan Milošević
S ove strane ogledala
Izvestan broj motiva ponavlja se u knjigama Dubravke Ugrešić. Mislim na folklornog junaka Ivana Budalicu, lik majke, pojam „byta“, i u vezi sa njim na bukvar (ili početnicu), te na Alicu u svetu iza ogledala Lewisa Carrolla.
Srbija u duginim bojama
Nastup Srbije na Evroviziji izgledao je kao sažeta inscenacija Parade ponosa, sa odgovarajućim zastavama i kostimima. „Srbi“ su se prerušili u ono što su pretpostavili da bi evrovizijska publika želela da vidi.
Sloboda medija
Ima vesti koje se ne objavljuju, druge vesti se iskrivljuju, nekih autora (recimo onih koje je on sam poimence prozvao) te emisija više nema u javnom prostoru, ali sloboda je i dalje tu, uporno tvrdi predsednik vlade.
„Pohvala štreberu“
Školegijum
Očigledan je emancipatorski aspekt ove filmske priče, bar kada je reč o „plavušama“; s druge strane, jedna od svrha te emancipacije je opravdanje najbanalnije potrošačke kulture.
Šminkanje obrazovnog „mrtvaca“
Predlog zakona o udžbenicima, koji je upravo povučen iz procedure za usvajanje, dan pre nego što je o njemu trebalo da se raspravlja u skupštini, jeste bio loš. Dobro je što je povučen.
Kratak odgovor
Odgovor Igoru Maglovu: Verujem da nešto može da se uradi i pre nego što nastupi “apsolutno uništenje”. Sistem može i treba da se menja pre nego što se njegovi destruktivni potencijali do kraja ostvare.
Koja istina?
Predsednik vlade ima važnija posla, tolike stvari u Srbiji treba dovesti u red, što bismo se bavili Jankovićem, ili ombudsmanom, ili jednim od Jankovića – koliko ih uopšte ima? Jankovića, a i predsednika vlade.
Na čijim ćemo greškama učiti: svojim ili tuđim?
Na primeru iz Britanije se vidi kako pomoću izbornog sistema jedna stranka 30 odsto glasova pretvara u natpolovičnu parlamentarnu većinu.
