Dejan Ilić

Nije bilo nijednog razloga da trojica predsednika iz BiH dođu u Beograd. I nije bilo nijednog razloga da razgovaraju o stvarima o kojima su razgovarali, jer su one u domenu vlada, a ne predsednika država.

Scott je dao nagradu Mihajlović i otvoreno rekao – „statistika je porazna“. Na šta je Mihajlović samouvereno odgovorila – hvala američkoj ambasadi što je „prepoznala napore da se nasilje nad ženama smanji“.

Svesti pitanje Kosova na stolicu znači zanemariti realno stanje. Danima se već prebrojavaju države koje jesu ili nisu priznale Kosovo. I to je deo ovdašnje politike: odvući pažnju od realnosti…

Postizanje pomirenja nije u opisu posla Haškog suda, pa ni na listi njegovih sporednih ciljeva. Ali odluke ovog suda mogu poslužiti pomirenju, ako tako odluče zajednice na koje se te odluke odnose.

Ovako Vučić đacima škole u Aranđelovcu, koja je ovih dana u centru pažnje zbog vršnjačkog nasilja: „Za izgradnju puta Levosoje-Srpska kuća uvozili smo Albance da nam rade, jer nismo imali svoje“.

Šta god da kaže Izetbegović, to ništa ne menja na stvari u vezi sa Kosovom. Pa ipak, njegova izjava je na „srpskoj“ strani uzeta za ozbiljno i na nju se reagovalo „skandalozno i šokantno“.

Jedini cilj škole trebalo bi da bude jednostavna aritmetika, najviše do 500, pisanje vlastitog imena, te doktrina da treba biti častan, marljiv i dobar i pokoravati se poslodavcu. Čitanje nije uslov.

Konferencija univerziteta Srbije, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i SANU su u pismu ministru Šarčeviću i predsednici vlade zatražili izmenu Zakona o visokom obrazovanju ili donošenje novog.

Na snimku se ne vidi da je bilo fizičkog dodira između poslanika opozicije i predsednice i vidi se da predsednica nije bila sama: između nje i opozicionara je bar još dvoje službenika iz njene kancelarije.

Dvojica umetnika su privedeni zato što je prvi na otvaranju Muzeja savremene umetnosti delio maske sa Vučićevim likom, dok je drugi krenuo da u Muzej unese sliku predsednika u zlatnom ramu.

Lepo stoji u strategiji kulture da se o srpskom 20. veku mora govoriti kao o stoleću stradanja nacije, a onda dođe ta Nemica, još i nobelovka, i kaže: Srbi su krivi za sve što im se dogodilo krajem 20. veka.

Već smo to više puta rekli: kada se gleda iz Srbije, Makedonija liči na kristalnu kuglu za proricanje. Karakter režima Gruevskog po svemu je nalik na karakter Vučićevog režima.

Doktorat Siniše Malog će nepristrasno analizirati profesor iz Italije, koga je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao Zlatnom medaljom za zasluge, a na predlog Filološkog fakulteta.

Turski diktator u poseti srpskom autoritarcu – tako bi mogla da glasi vest o poseti predsednika Turske predsedniku Srbije. I to bi otprilike bilo sve što se o poseti Erdogana Vučiću može reći.

Vučić se u Varni plačnim glasom požalio na dvostruke aršine u evropskoj politici, kao da je na čelu države u kojoj, ako možda i nema ničeg drugog (a nema), onda bar pravde i „zakonja“ ima na pretek.

Uzroci krize nisu od juče, e da bi poseta Kini sprečila Vukosavljevića da o njima nešto kaže. Ali, kada već ništa ne zna o medijskoj sceni u Srbiji, novinar je bar mogao da ga pita kako stoje stvari u Kini.

Novi zakon o prosveti po nameri i strukturi gotovo da je identičan izmenama i dopunama Zakona o BIA: on ministru prosvete treba da priušti apsolutnu moć bez ijedne mere za polaganje računa.