Privid promena
Maturski testovi na neki način samo cementiraju loš rad u školama, jer su navodno u stanju da ublaže ili čak otklone posledice tog lošeg rada, dok u suštini otvaraju novu mogućnost za demonstriranje privilegija i moći.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).
Nemački recept za promenu svesti
Ova vlada javno obznanjuje da sistemi kojima rukovodi više od dve godine ne valjaju i neprekidno najavljuje njihovu promenu, a da se pri tom zapravo ništa ne događa.
Bolesnici ili subjekti obrazovanja
To što iz škola u kojima se udžbenici koriste kao medikamenti deca izlaze kao nezreli podanici, to jest zavisnici od lekova koje će im prepisivati političari opšte prakse – nije argument protiv politike koja građane tretira kao pacijente.
Velika pedagogija
Školegijum – Autor „Leksikona istorije pedagogije srpskog naroda“ ispravno tvrdi da je domaća pedagogija cela upregnuta u „nacionalno vaspitanje novih generacija“. Taj izmišljeni i stalno drugačiji identitet kolektiva, domaće obrazovanje i vaspitanje bi da ukalupi i okameni: tako fiksiran identitet ono bi onda da prenosi s generacije na generaciju.
„Iz komšijskog ugla“
Ne bi trebalo da nas iznenadi ako uskoro naiđemo na tekst od istog autora gde reč više neće biti o „Kroacija Erlajnsu“, već o „Er Srbiji“. Nije stvar samo u tome što bi izvođač mogao promeniti nalogodavca, nego i u tome što bi mu se u tom slučaju moglo omaći da mimo volje napiše istinu.
Permanentno obrazovanje
Razgovorom o obrazovanju odraslih sada dominira isključivo prezrivi pogled na nepismene i nekompetentne mase, koje treba ubrzano izbaciti na tržište rada. Ta civilizacijska pedagoška retardacija prava je slika uspeha domaćih nacionalističkih „revolucija“ i naopakih tranzicijskih stremljenja.
Diletantsko pozorište predsednika vlade
Zašto je predsednik vlade lično morao da čita delove iz donedavno tajnih ugovora, kao da su svi ostali građani Srbije nepismeni, pa on mora da im čita naglas pred spavanje?
Između sna i jave
Kao ni svaki drugi neoliberal, Lakićević nema problem sa nesistemskom i nadustavnom, „takoreći nekontrolisanom“ političkom moći, on samo žali što nedostaje volja da se ta moć upotrebi na „pravi“ način.
Pričanje priča
Robinzon svoju ljudskost dokazuje kroz demonstraciju svoje civilizovanosti, u čemu mu autor spremno izlazi u susret podastirući mu urođenika Petka. Junakinji Marlene Haushofer nisu potrebna „niža“ bića da sačuva ljudskost, potrebni su joj priča i razlikovanje između dobra i zla.
Hydrophobia
The scenery of future and potentially more serious crisis is emptying, and there only remain the prime minister with the government as his extended arm, the army and “the people” which should be protected – well known trinity.
Hidrofobija
Scena na kojoj će se i ubuduće odvijati sve ozbiljnije krize ubrzano se prazni i na njoj ostaju samo vlada kao produžena ruka premijera, vojska i „narod“ koji treba zaštititi – dobro poznato trojstvo na koje se postepeno navikavamo iako iz iskustva znamo da vodi pravo u katastrofu.
Škola Srbija
Siniša Mali, Aleksandar Šapić i Nebojša Stefanović nisu nikakvi nečasni izuzeci: reč je tu ponajpre o akademskom „udruženom zločinačkom poduhvatu“ o koji su se okoristila i ova trojica.
Profesionalci
Kada službe oblikuju sliku prošlosti i sadašnjosti, posredno ili neposredno obezbeđuju eksponate za istorijske izložbe, ništa ne deluje nemoguće i nezamislivo. Svi drugi akteri tu služe samo kao amaterska krinka za „profesionalce“.
Test zdravog razuma
Polazna pretpostavka je da se nešto zdravog razuma ovde ipak zadržalo, pa je fokus na tome kako ga primenjujemo u realnim situacijama, recimo u razumevanju događaja na političkoj sceni.
Čemu škole?
Svi se i dalje igraju velike škole: roditelji ohrabruju decu da studiraju, deca se upinju da upišu fakultete, univerzitetski radnici izigravaju autoritete i niko otvoreno ne kritikuje klasu političara koja sistematski podriva obrazovno zdanje i izvrgava ga ruglu.
Pajtić na lošem putu
Đilas se više brinuo o tome kako da zadrži mesto gradonačelnika nego o stranci koju je vodio. Na isti način se sada i Pajtić upinje iz petnih žila da ostane na čelu pokrajinske vlade, dok mu je obnova stranke u drugom planu.
Postrojavanje
U nedostatku konkretnih rezultata u reformisanju privrede i društva, premijer će se sve više zaklanjati ideologijom; utočište od kritika tražiće u svetonazorskom okrilju koje pažljivo neguju predsednik i njegov kabinet.
Andrićgrad po meri predsednika
On konstatuje da nema cementa koji bi povezao građane BiH. Ako ga tamo nema, zašto ga Srbija ne prebaci u Bosnu? Ako je tamošnjim građanima srušila zajedničku kuću, bio bi red da im ponudi cement da je obnove.
Bitka za diplome
Radio emisija 13.06.2014, govore Marko Milanović, Žarko Korać i Dejan Ilić.
Od svitanja do sumraka
Tako se i zahvaljujući ministarstvu prosvete, a ne samo Peščaniku, ispostavlja da je bar jedan od „uglednih“ članova Megatrendove komisije puki prevarant. Taj prevarant je ujedno bio i mentor ministru-doktorantu.
Zašto se Srbija odrekla svog antifašizma
U Mostu RSE Omera Karabega govore Dejan Ilić i Miljenko Dereta.
Igre gladi
Ovaj tekst treba čitati kao predlog da se napravi mali eksperiment. Pokušavam da vas koji predajete književnost u osnovnim školama nagovorim da sa svojim đacima odgledate filmsku trilogiju „Igre gladi“.
Uredba o mački i mišu
Videli smo kako je u Hrvatskoj na sličan način lagano gušen i na kraju i ugušen Feral Tribune. Koliko se tadašnja vlast usrećila takvim postupanjem, videlo se ubrzo posle, kada su svi glavni akteri rušenja Ferala završili pred sudom.
Dva teksta za Facebook
O batinašima na protestu za slobodu interneta i o nevoljama poverenika u skupštini.
Nezgodan neprijatelj
Radio emisija 30.05.2014, govore Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan Ilić i Sofija Mandić.
Premijersko pismo
Da se samo malo naspavao, premijer bi sigurno sastavio pristojnije pismo predstavnici OEBS-a Dunji Mijatović. Reč je naravno o saopštenju OEBS-a u kome se skreće pažnja na gušenje slobode govora i cenzuru u Srbiji.
The Prime Minister’s letter
Everyone agrees that the prime minister works too hard. If only he had a bit of sleep, he would certainly write a more polite letter to OSCE representative Dunja Mijatovic.
Bolesna tradicija
Premijer se na sednici parlamenta zgražavao nad bolesnim umovima koji izmišljaju da su tela ljudi poginulih u poplavama ubacivana u hladnjače i spaljivana u visokim pećima.
Smith, Hayek, Rawls i Gligorov
Ono što je Friedrich Hayek uradio s delom Adama Smitha, Vladimir Gligorov je uradio s Hayekovim delom. Kako Hayek selektivno čita Smitha, tako Gligorov selektivno čita Hayeka.
Država pod vodom
Države samo tome i treba da služe: da građani zajedno urade ono što im je kao pojedincima nemoguće.
Šabac ne sme pasti
Tramvajem ću do Centra Sava stići za dvadeset minuta. Biću tamo nešto pre 21.00. Premijer je na sednici vlade otvorenoj za javnost pozvao ljude da se u to vreme okupe i krenu za Šabac.
Ko testira testiranje?
Potrebe tržišta rada ne mogu biti jedina svrha obrazovanja. Pored opremanja ljudskih resursa potrebnim kompetencijama na tržištu rada, iz obrazovnog procesa bi trebalo da izađu i građani.