Kultura poniženja
Možemo li pretpostaviti kako bi Srđa Popović, čiju smo godišnjicu smrti nedavno obeležili, ocenio ispad predsednika vlade Srbije na konferenciji za novinare, na kojoj je govorio zajedno sa predsednikom vlade Albanije.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).
Perpetuum mobile
Predsednica parlamenta će tako jednom predstavniku opozicije objasniti da on u parlamentu ima „toliko prava koliko su mu građani Srbije dozvolili“, a da će javnost „suditi“ o tome kako ona vodi sednice.
Jednoobrazno isticanje različitosti
Školegijum
„Divergentni“ imaju veliki slobodarski potencijal, što ih čini gotovo idealnom literaturom za mlade. Ali ta snažna poruka upakovana je u tekst koji je po svim svojim odlikama praktično negira.
Protiv straha
Stvarnost je zaista bolno jednostavna: s jedne strane, ova vlada ne ume da upravlja državom; s druge strane, umesto što iščekuju spasitelja, građani bi morali sami da se pobrinu za svoje živote.
Theatre of the absurd
Although fighter jets flew over the city the entire day, the Serbian government was unable to prevent a toy aircraft from entering the air space above the stadium where the match between Serbia and Albania was taking place.
Dve slike od juče
Iako su vojni avioni ceo dan nadletali Beograd, vlada Srbije nije uspela da spreči dečju automatsku letelicu da prodre u vazdušni prostor iznad stadiona na kome se igrala utakmica između Srbije i Albanije.
Je l neko video „škorpione“?
Hteo sam da kažem nešto o paradi, vojnoj, a onda su nestali pištolji. Mislio sam da vojna parada zakazana za 16. oktobar zaslužuje posebnu pažnju, a onda se dogodilo nešto još besmislenije.
Doktori demokratije
Vlada upreže čitav sistem zarad svojih interesa. To je razobručena moć koju više nije moguće ni opravdati ni obuzdati pozivanjem na poštovanje poretka, ustanova i procedura. Ostala je još samo volja građana.
Sloboda u rezervatu
Audio izdanje TV emisije, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Miša Vasić i Dejan Ilić.
Parada u školi
Književnost spada u nacionalnu grupu predmeta. Pošto se povodom Parade ispoljava zabrinutost zbog ugroženosti kolektiva, logično je da se ona nađe u školama kao jedinica iz nastave književnosti.
Patrijarh mržnje
Čelnik organizacije čiji su visoki službenici osvedočeni homoseksualci ponovo je iskoristio priliku da povodom Parade ponosa iskali bes nad onim delom sveta koji mu nije po volji.
Don’t light the candles
The beating of a young man from Germany is not an “incident”. State retreats before the threats, and citizens demonstrate that it is none of their business, until it starts to endanger their imaginary reputation.
Ne palite sveće
Postoji direktna veza izmeđa prebijanja mladog Nemca i pretnji i iživljavanja nad učesnicima Parade ponosa. Tu vezu snaže država koja se pred pretnjama povlači i građani koji pokazuju da ih se to ne tiče, dok ne počne da ugrožava njihov imaginarni ugled.
Revizija revizije
Predsednik vlade insistira na tome da je „srpski“ narod „neverovatno povezan sa ruskim narodom“. Za ilustraciju te „neverovatne“ veze, zgodno mu se namestila proslava dana oslobođenja Beograda.
Pedagoško licemerje
Sav bes zbog loših škola sručio se na osnovce. Njih hoćemo da proverimo, njihove ocene hoćemo da osporimo. Ako se ukaže prilika, ukinućemo im Vukove diplome, e da se slučajno ne upišu u bolje škole nego što zaslužuju.
Privid promena
Maturski testovi na neki način samo cementiraju loš rad u školama, jer su navodno u stanju da ublaže ili čak otklone posledice tog lošeg rada, dok u suštini otvaraju novu mogućnost za demonstriranje privilegija i moći.
Nemački recept za promenu svesti
Ova vlada javno obznanjuje da sistemi kojima rukovodi više od dve godine ne valjaju i neprekidno najavljuje njihovu promenu, a da se pri tom zapravo ništa ne događa.
Bolesnici ili subjekti obrazovanja
To što iz škola u kojima se udžbenici koriste kao medikamenti deca izlaze kao nezreli podanici, to jest zavisnici od lekova koje će im prepisivati političari opšte prakse – nije argument protiv politike koja građane tretira kao pacijente.
Velika pedagogija
Školegijum – Autor „Leksikona istorije pedagogije srpskog naroda“ ispravno tvrdi da je domaća pedagogija cela upregnuta u „nacionalno vaspitanje novih generacija“. Taj izmišljeni i stalno drugačiji identitet kolektiva, domaće obrazovanje i vaspitanje bi da ukalupi i okameni: tako fiksiran identitet ono bi onda da prenosi s generacije na generaciju.
„Iz komšijskog ugla“
Ne bi trebalo da nas iznenadi ako uskoro naiđemo na tekst od istog autora gde reč više neće biti o „Kroacija Erlajnsu“, već o „Er Srbiji“. Nije stvar samo u tome što bi izvođač mogao promeniti nalogodavca, nego i u tome što bi mu se u tom slučaju moglo omaći da mimo volje napiše istinu.
Permanentno obrazovanje
Razgovorom o obrazovanju odraslih sada dominira isključivo prezrivi pogled na nepismene i nekompetentne mase, koje treba ubrzano izbaciti na tržište rada. Ta civilizacijska pedagoška retardacija prava je slika uspeha domaćih nacionalističkih „revolucija“ i naopakih tranzicijskih stremljenja.
Diletantsko pozorište predsednika vlade
Zašto je predsednik vlade lično morao da čita delove iz donedavno tajnih ugovora, kao da su svi ostali građani Srbije nepismeni, pa on mora da im čita naglas pred spavanje?
Između sna i jave
Kao ni svaki drugi neoliberal, Lakićević nema problem sa nesistemskom i nadustavnom, „takoreći nekontrolisanom“ političkom moći, on samo žali što nedostaje volja da se ta moć upotrebi na „pravi“ način.
Pričanje priča
Robinzon svoju ljudskost dokazuje kroz demonstraciju svoje civilizovanosti, u čemu mu autor spremno izlazi u susret podastirući mu urođenika Petka. Junakinji Marlene Haushofer nisu potrebna „niža“ bića da sačuva ljudskost, potrebni su joj priča i razlikovanje između dobra i zla.
Hydrophobia
The scenery of future and potentially more serious crisis is emptying, and there only remain the prime minister with the government as his extended arm, the army and “the people” which should be protected – well known trinity.
Hidrofobija
Scena na kojoj će se i ubuduće odvijati sve ozbiljnije krize ubrzano se prazni i na njoj ostaju samo vlada kao produžena ruka premijera, vojska i „narod“ koji treba zaštititi – dobro poznato trojstvo na koje se postepeno navikavamo iako iz iskustva znamo da vodi pravo u katastrofu.
Škola Srbija
Siniša Mali, Aleksandar Šapić i Nebojša Stefanović nisu nikakvi nečasni izuzeci: reč je tu ponajpre o akademskom „udruženom zločinačkom poduhvatu“ o koji su se okoristila i ova trojica.
Profesionalci
Kada službe oblikuju sliku prošlosti i sadašnjosti, posredno ili neposredno obezbeđuju eksponate za istorijske izložbe, ništa ne deluje nemoguće i nezamislivo. Svi drugi akteri tu služe samo kao amaterska krinka za „profesionalce“.
Test zdravog razuma
Polazna pretpostavka je da se nešto zdravog razuma ovde ipak zadržalo, pa je fokus na tome kako ga primenjujemo u realnim situacijama, recimo u razumevanju događaja na političkoj sceni.
Čemu škole?
Svi se i dalje igraju velike škole: roditelji ohrabruju decu da studiraju, deca se upinju da upišu fakultete, univerzitetski radnici izigravaju autoritete i niko otvoreno ne kritikuje klasu političara koja sistematski podriva obrazovno zdanje i izvrgava ga ruglu.
Pajtić na lošem putu
Đilas se više brinuo o tome kako da zadrži mesto gradonačelnika nego o stranci koju je vodio. Na isti način se sada i Pajtić upinje iz petnih žila da ostane na čelu pokrajinske vlade, dok mu je obnova stranke u drugom planu.
Postrojavanje
U nedostatku konkretnih rezultata u reformisanju privrede i društva, premijer će se sve više zaklanjati ideologijom; utočište od kritika tražiće u svetonazorskom okrilju koje pažljivo neguju predsednik i njegov kabinet.