Školegijum
Dvoje mladih u holivudskom filmu umire uz skute sveštenika gde bi simbolično trebalo da nađu i konačni mir. Iz nesreće je izvučena pouka što budi nadu u bolju budućnost. Mladi par iz bolivudskog filma strada u školi.
Zanima nas predsednik vlade lično. Preciznije, zanima nas mentalni sklop ličnosti koja je spremna da se zaputi u nepoznatom smeru i da samouvereno pozove sve ostale da ga bezrezervno slede.
Možda je predsednik vlade vikao na samoga sebe, obuzet strahom. Jer, država mu se raspada, jedan po jedan segment prestaje da radi. Stoji pravosuđe, staće i prosveta, i on sad sebi ponavlja, ne smeš biti kukavica.
Školegijum – Priča o seksualnoj edukaciji u školi nikada nije priča samo o mladima i njihovim potrebama; to je uvek i poprište na kome se vodi pedagoška i kulturna borba za definisanje zajednice.
Svi koji su za telesno kažnjavanje dece su hrabri borci za slobodu. S druge strane su naravno, a ko drugi, vojnici dobro organizovane vojske novog totalitarizma, kvazistručnjaci i izdajnici.
VIDEO i transkript – Dve promocije, o Coraxovoj knjizi karikatura iz devedesetih, CZKD, 17.12.2014, govore Branka Prpa, Ivan Čolović i Corax. Samo u audio emisiji, na tribini Peščanika u Domu omladine Pančevo, 12.12.2014. govore Žarko Korać i Dejan Ilić.
Ključno pitanje za opoziciju kojoj se obraća Vesna Pešić je sledeće: Kako ponovo zadobiti poverenje građana koji su se povukli iz politike potpuno svesni cene koju će za to platiti?
Terapeut tvrdi da bi zabrana telesne kazne u podizanju dece bila kraj „srpske“ porodice… Borba za pravo roditelja da telesno kažnjavaju decu tako postaje borba za opstanak ugroženog „srpskog“ identiteta.
Školegijum – Đaci u indijskim školama mogu da nauče da su Indijci pre pet hiljada godina vozili kola i leteli avionom. Do ovih senzacionalnih otkrića došao je predsednik Indijskog saveta za istorijska proučavanja.
The Turkish police said that the young man from Serbia was actually murdered in a fight among Serbian fans. If this is true, is the young man’s murder less tragic? From the point of view of common sense, the answer is obvious.
Turska policija je saopštila da je mladić iz Srbije ubijen u sukobu između srpskih navijača. Ako je tako, da li je ubistvo mladića manje tragično? Iz ugla zdravog razuma, odgovor je očigledan.
Pozivanje na razum i ekonomske interese, što Brkić i Lakićević izvanredno rade, naprosto nije dovoljno. Budući da je u pitanju isključivo politički problem, rešenja se moraju tražiti pre svega u domenima kulture i obrazovanja.
Možemo li pretpostaviti kako bi Srđa Popović, čiju smo godišnjicu smrti nedavno obeležili, ocenio ispad predsednika vlade Srbije na konferenciji za novinare, na kojoj je govorio zajedno sa predsednikom vlade Albanije.
Predsednica parlamenta će tako jednom predstavniku opozicije objasniti da on u parlamentu ima „toliko prava koliko su mu građani Srbije dozvolili“, a da će javnost „suditi“ o tome kako ona vodi sednice.
Školegijum
„Divergentni“ imaju veliki slobodarski potencijal, što ih čini gotovo idealnom literaturom za mlade. Ali ta snažna poruka upakovana je u tekst koji je po svim svojim odlikama praktično negira.
Stvarnost je zaista bolno jednostavna: s jedne strane, ova vlada ne ume da upravlja državom; s druge strane, umesto što iščekuju spasitelja, građani bi morali sami da se pobrinu za svoje živote.
Although fighter jets flew over the city the entire day, the Serbian government was unable to prevent a toy aircraft from entering the air space above the stadium where the match between Serbia and Albania was taking place.
Iako su vojni avioni ceo dan nadletali Beograd, vlada Srbije nije uspela da spreči dečju automatsku letelicu da prodre u vazdušni prostor iznad stadiona na kome se igrala utakmica između Srbije i Albanije.
Hteo sam da kažem nešto o paradi, vojnoj, a onda su nestali pištolji. Mislio sam da vojna parada zakazana za 16. oktobar zaslužuje posebnu pažnju, a onda se dogodilo nešto još besmislenije.
Vlada upreže čitav sistem zarad svojih interesa. To je razobručena moć koju više nije moguće ni opravdati ni obuzdati pozivanjem na poštovanje poretka, ustanova i procedura. Ostala je još samo volja građana.
VIDEO i transkript, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Miša Vasić i Dejan Ilić.
Školegijum – Književnost spada u nacionalnu grupu predmeta. Pošto se povodom Parade ispoljava zabrinutost zbog ugroženosti kolektiva, logično je da se ona nađe u školama kao jedinica iz nastave književnosti.
Čelnik organizacije čiji su visoki službenici osvedočeni homoseksualci ponovo je iskoristio priliku da povodom Parade ponosa iskali bes nad onim delom sveta koji mu nije po volji.
The beating of a young man from Germany is not an “incident”. State retreats before the threats, and citizens demonstrate that it is none of their business, until it starts to endanger their imaginary reputation.
Postoji direktna veza izmeđa prebijanja mladog Nemca i pretnji i iživljavanja nad učesnicima Parade ponosa. Tu vezu snaže država koja se pred pretnjama povlači i građani koji pokazuju da ih se to ne tiče, dok ne počne da ugrožava njihov imaginarni ugled.
Predsednik vlade insistira na tome da je „srpski“ narod „neverovatno povezan sa ruskim narodom“. Za ilustraciju te „neverovatne“ veze, zgodno mu se namestila proslava dana oslobođenja Beograda.
Sav bes zbog loših škola sručio se na osnovce. Njih hoćemo da proverimo, njihove ocene hoćemo da osporimo. Ako se ukaže prilika, ukinućemo im Vukove diplome, e da se slučajno ne upišu u bolje škole nego što zaslužuju.
Maturski testovi na neki način samo cementiraju loš rad u školama, jer su navodno u stanju da ublaže ili čak otklone posledice tog lošeg rada, dok u suštini otvaraju novu mogućnost za demonstriranje privilegija i moći.
Ova vlada javno obznanjuje da sistemi kojima rukovodi više od dve godine ne valjaju i neprekidno najavljuje njihovu promenu, a da se pri tom zapravo ništa ne događa.
To što iz škola u kojima se udžbenici koriste kao medikamenti deca izlaze kao nezreli podanici nije argument protiv politike koja građane tretira kao pacijente.
Školegijum – Autor „Leksikona istorije pedagogije srpskog naroda“ ispravno tvrdi da je domaća pedagogija cela upregnuta u „nacionalno vaspitanje novih generacija“.
Ne bi trebalo da nas iznenadi ako uskoro naiđemo na tekst od istog autora gde reč više neće biti o „Kroacija Erlajnsu“, već o „Er Srbiji“. Nije stvar samo u tome što bi izvođač mogao promeniti nalogodavca, nego i u tome što bi mu se u tom slučaju moglo omaći da mimo volje napiše istinu.
