Predlog za 5
Kao što nastavnici ne treba da imaju status službenih lica, tako ni decu ne treba strože kažnjavati za loše ponašanje u školi. Barem ne u prvom koraku, i pre nego što se iskoriste druga pedagoška sredstva.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).
Vučić na baterije
Ova naša država ne ume da brine ni o čemu. Dobro, ne baš ni o čemu, ali o mnogo toga. Velika je sramota to što u Srbiji umiru životinje od žeđi. Ne može se to drugačije reći.
Nećeš kopati
Sakupi se tih 200 hiljada evra i dâ se Novaku, Bogdanu, Jokiću… nekome već, od njih. Nazovimo to honorarom: da se pojave na prvom sledećem protestu i kažu – nećeš kopati!
Vaspitačice su za sve krive
Roditelje nije briga šta će im dete u obdaništu raditi, kako će se zabaviti, da li će mu biti lepo. Jedino o čemu misle je da živo i zdravo dete uzmu iz obdaništa. A posle sve isto i u školi.
Novak Veliki
Žitelji Srbije lome strah i izlaze na ulicu i javno se suprotstavljaju režimu. Režimu, dakle, kome su bila puna usta naroda, taj narod sad kaže da mu ne veruje i da mu neće dozvoliti da uništi zemlju.
Bili jednom Maduro, Vučić i Borell
Da Venecuela ima litijum i da se Maduro dogovorio s Borellom, ili barem sa Scholzom, mogao bi da proglašava pobedu na izborima sve i ako ih ne bi ni bilo, ili ako nijedan glas nije prebrojan.
Politički eho
Kamala Harris nije tu da preobraća Trumpove glasače. Tako nešto verovatno nije moguće, niti se to uopšte radi u izbornoj kampanji. Smisao kampanje je da zadržite svoje birače i izvedete ih na glasanje.
It never happened
DwP – For seven years, from 1990 to 1997, the truth stood before the Serbian residents, but instead they were fixated on their “authoritarian regime” and its stories about “national suffering.”
Prezreni na svetu
Za razliku od kolonizovanih ili „neokolonizovanih“ zemalja, politička (a s njom delimično i ekonomska) sudbina Srbije zavisi isključivo od nas. Sve u priči o litijumu u Srbiji zavisi od nas.
Nije se desilo
DwP – Sedam godina, od 1990. do 1997, istina stoji pred očima žitelja Srbije, ali umesto u nju oni zure u svoj „autoritarni režim“ i njegove slike o „stradanju nacije“. I s tim slikama odlaze u rat na Kosovu.
Konspirolog na čelu države
Protiv Trumpa ima šanse samo Michelle Obama. Sada će demokrate uraditi sve da njenu harizmu projektuju na Kamalu Harris. Mudro su se toga setili – tako ih hvali samoproglašeni znalac Vučić.
Scholz, geh nach Hause
Moguće je da u EU ima i pristojnih političara. Moguće je da samo Srbija nije imala sreće, da najgori evropski politički kadar dopadne baš njoj, bilo da je reč o litijumu ili Kosovu.
Ne daj se!
Na fotografiji, Trump drži visoko podignutu pesnicu pored američke zastave. Lice mu brazdaju dve krvave linije. Autor fotografije Evan Vucci kaže da je u trenutku dok ga slika, Trump izvikivao: „Fight! Fight!“
Obaranje ruku
Vlada pre par godina donela uredbu da se ne kopa litijum; vlada ovog leta donese odluku da se kopa litijum. Zašto je bio potreban Ustavni sud za to? Mogli su taj sud da sačuvaju za nešto drugo.
Srbija bez voznog reda
Da su stvari s litijumom postale krajnje ozbiljne pokazuju i hapšenja od nedelje. Ljudi su zatvorili prugu Loznica – Zvornik na 2 sata. Tako su odlučili da protestuju. A onda je došla policija da hapsi.
Eh, da su neka druga vremena…
Ta druga vremena za kojima je Vučić tako prostački uzdahnuo jesu sinonim za rat. Da je rat, s kakvom bismo lakoćom i s kakvim zadovoljstvom rušili kosovske letelice. Izviđačke letelice.
Lopovske institucije
Ovde izbore ne kradu lopovi pod fantomkama: kao dođu usred noći, ukradu glasove od jednih i odnesu ih drugima. To tako ne može s izborima i glasovima. Po pravilu, ovde institucije kradu izbore.
Beograd – zabranjeni grad
Prvo državni funkcioneri redom napadaju festival Mirëdita i proglašavaju ga za uvredu nacije u čije ime govore. A onda zaključe da učesnici nisu bezbedni i zabrane festival.
Leteći cirkus Aleksandra Vučića
Decenijama niko nije dirao park na Ušću, veliku livadu prošaranu drvećem, a novoradikali rešili da ga prekopaju i unakaze. Dakle, delfinarij treba da bude na Ušću, pored Muzeja savremene umetnosti.
Gospoda Srbi i divlja plemena oko njih
Prvo smo se radovali što se reprezentacija uopšte plasirala, ali onda je proradio turbo nacionalni ponos, isprovociran skandiranjem Hrvata i Albanaca, i sada smo spremni da taj uspeh bacimo niz vodu.
Pleme mržnje
Sve ono što bi Šapić rekao Vučiću, a ne sme, upućuje Inicijativi zbog festivala koji ova organizacija godinama pravi da bi se ponovo uspostavile veze pokidane ratom između žitelja Kosova i Srbije.
Niko nije jači od države
Mogao je Porfirije juče, pošto je ispričao šta je imao o Justinu i ikoni, da razgovara i s učiteljicom, i s nastavnicom, i s roditeljima koji su ih tukli. Da vidi šta s tim duhovima nije u redu.
Kad Srbija pobeđuje
9. i 10. juna, na aerodromu pored Kumanova, na molbu NATO-a sklopljen je „vojno-tehnički“ sporazum. NATO je konačno shvatio da nikada neće pobediti Srbiju i zato mu je bilo stalo do sporazuma.
Sad nam je potrebna tišina
Izbore u Nišu nije ukrao Vučić s fantomkom na glavi. Te izbore je ukralo na desetine lica kojima se znaju i imena i gde rade, jer da ne rade tu gde rade ne bi mogli da tako ukradu.
I believe in Niš
There is no reason to interpret opposition’s election results in Niš as a sign of broader positive change like in 1996/97. These are different times. Though the regimes are the same.
Verujem u Niš
Nema razloga da jučerašnji dobar izborni rezultat opozicije u Nišu razumemo po analogiji sa 1996/97. kao nagoveštaj opštih promena nabolje. Ovo su druga vremena. Iako su režimi – isti.
Imali smo dogovor
Ne znam kako se razgovor o tome ko je prekršio dogovor pretvorio u razgovor o tome ima li bojkot izbora smisla. Ponekad ima, a ponekad ne. I to je sve što se načelno na tu temu može reći.
Sve vreme ovog sveta
Nisu to (direktno) povezane stvari, ali ima neke ironične simbolike što se u ovom maju, paralelno s krnjom opozicionom izbornom kampanjom, Srbija doslovno davi u maloletničkom nasilju.
Vrati zastavu
Vučić može nama da otima jezik, kao što nam je oteo državu; ali ne može to da radi drugima usred Skupštine Ujedinjenih nacija. Otuda taj epohalni moralni slom koji smo juče gledali.
Bog (ne) voli Srbe
Šta bi bio dokaz da je Bog uslišio Porfirijevu molbu i dao Vučiću „snagu, mudrost i odlučnost“. Da Skupština UN-a ne izglasa Rezoluciju o Srebrenici – je l to dokaz „snage, mudrosti i odlučnosti“?
Proći će i 2. jun
Na dve nedelje od izbora, deo opozicije koji je odlučio da izađe malo preti bojkotom, malo blokadom, a malo se i bori. Tako krnji postali su meta režimskog iživljavanja.
Ko tebe Srebrenicom, ti njega Jasenovcem
Kako je samo ta gumica efikasna: mrtvim Srbima kao krpom prebrišete sve novije masovne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici – narod koji je jednom stradao ne može počiniti zločin, zar ne.
