Velika prevara
U subotu je u gradu Bafalu, u državi Njujork, beli osamnaestogodišnjak ubio trinaestoro ljudi, od kojih je njih jedanaest bilo crno. Beli mladić svoj zločin vidi kao pobunu protiv „velike zamene“.
U subotu je u gradu Bafalu, u državi Njujork, beli osamnaestogodišnjak ubio trinaestoro ljudi, od kojih je njih jedanaest bilo crno. Beli mladić svoj zločin vidi kao pobunu protiv „velike zamene“.
Mi s vašim ratom nemamo ništa, u ime Evrope govori Konstraktin performans s lavorom. Njena poruka stiže iz Srbije: ako je neko naučio da se pravi lud i žmuri na zločine, to su žitelji Srbije.
Tek što je Srbija u petak zakoračila ka EU, od EU u ponedeljak ostade samo Z. Beogradske ulice ne izlaze na evropski put. Njima spokojno šeta Putin s članovima ovdašnje vlade…
Kako Murphyiju, tako Vučić i Scholzu: uvešću ih, za dva meseca. Tačka. Ili neću. Tačka. Neka bude da se Vučić još i pogađao sa Scholzom – hoću, ali vi meni da date… Pa šta god da je tražio.
Teško je zamisliti da je Lavrov ikada čitao stripove. Da jeste, možda bi naišao i na strip Osame Tezuke „Adolf“, u kome on koristi isti motiv kao Lavrov: među Hitlerovim precima bilo je i Jevreja…
Iz redova opozicije konačno se čuje – Srbija treba da uvede sankcije Rusiji. Da odmah bude jasno, sankcije Srbije protiv Rusije zaista zvuče komično, u smislu namere Srbije da kazni Rusiju.
Na strani Rusije u Ukrajini hoće da ratuju i žitelji Etiopije. Oni su stali u red ispred ruske ambasade u glavnom gradu Etiopije. Čuli su da će, ako ih prime u rusku vojsku, dobiti 2.000 dolara…
VIDEO – 39. tribina Nije Filozofski ćutati o izborima 3. aprila, govore filmski reditelj Stevan Filipović, urednik Fabrike knjiga Dejan Ilić, novinar Nenad Kulačin, moderira Dubravka Stojanović.
Poziv iz naslova treba čitati doslovno: slomimo kaveze i oslobodimo kokoške. U toku je potpisivanje peticije za oslobođenje kokošaka. Život kokošaka u Srbiji više je nego težak. Nepodnošljiv je.
Ako opozicija hoće, daću im nove izbore u Beogradu – otprilike tako je rekao Vučić. Čitalac naravno zna da nema nijednog dobrog razloga da se pre vremena ponovo raspišu izbori u Beogradu.
Čiji je Vučić, pitaju se Zapad, Kina, Rusija i žitelji Srbije. Na koju će stranu Vučić, strepe Zapad, Kina, Rusija i žitelji Srbije. Toliko je ostalo od demokratije u Srbiji. Samo još Vučić može da bira.
Dok Đilas priča sa novinarima, Spasić mu iznad glave drži tablu na čijem licu i naličju pišu reči „genocid“ i „lažov“. Ne mora Đilas čekati kraj nedelje – Vučić mu je odgovorio odmah posle sastanka.
Let’s start with the good news. There aren’t any. Let’s try again. Good news is that the regime no longer holds two thirds of the parliament and Vucic could not be declared a president-for-life.
Većinski stav javnosti u Srbiji prema ratu u Ukrajini direktan je izvod ovdašnjeg većinskog stava prema ratovima devedesetih i zločinima srpske strane.
Videli smo prvo pravilo u izbornoj dembeliji – posle izbora se svi raduju rezultatima kao da su pobedili. Sada imamo i drugo pravilo – ako ti se ne sviđaju rezultati izbora, traži da se ponove.
Hajde da krenemo od dobrih vesti. Nema ih. Pokušajmo ponovo. Dobra vest je recimo da režim više nema preko dve trećine poslanika i da neće moći da proglasi Vučića za doživotnog predsednika.
Dabogda da Brnabić i njena stranka pobede na izborima u nedelju kao što su pobedili kovid 19. Tako se kaže kada se hoće da neko plati za sve što je loše uradio, makar i samo na izborima.
Početak kampanje i sve što se događalo neposredno pre raspisivanja izbora davalo je dobre izglede opoziciji. Režim nije imao odgovor na ekološke proteste. Sve dok Putin nije napao Ukrajinu.
Istinu o zajednici ovde otkriva kriminalac i ubica, a ne bogati borac za pravdu i osvetnik na strani dobra. Korumpiran je čitav sistem, a zlo se spušta s vrha hijerarhije vlasti ka osnovama društva.
Prezirati sankcije i s ponosom govoriti kako ih Srbija nikada ni protiv koga neće uvoditi u ovom konkretnom slučaju u stvari je zagovaranje rata. To je kao da kažete: nećemo sankcije, hoćemo rat.
Znak pitanja u naslovu je, naravno, višak. Naravno da je malo. Treba ubiti svakoga ko se usudi da iz belog sveta dođe u Beograd i navija za svoj klub. Dobro, ne baš iz celog belog sveta…
Vesti kažu da su se ruski tenkovi zaglavili u ukrajinskom blatu. Ruski vojnici nemaju dovoljno hrane, pa kradu iz lokalnih samoposluga i upadaju u kuće i mole Ukrajince za parče hleba.
Zamislimo da se Srbija graniči s Ukrajinom, kako bi se ponašala – kao Poljska ili kao Belorusija? Šta Poljska, mršti se čitalac, članica NATO-a, kao da Poljaci smeju sami da odluče šta će da rade…
To što je Rusija u stanju da Evropu uceni naftom i gasom, kako je to otvoreno priznao novi predsednik nemačke vlade Olaf Scholz, u velikoj meri je zasluga njegove prethodnice Merkel.
Koliko treba da se prolije krvi žitelja Ukrajine da bi se utažila srpska žeđ za pravdom? Ozbiljno pitam. Jednom bi ta žeđ valjda morala da se ugasi, kako bismo nadalje živeli manje-više u miru.
Zlonamerni gledalac na snimku sa stadiona vidi samo plavu i žutu i prepoznaje ih kao zastavu Ukrajine. A niz krstača kao priželjkivane grobove Ukrajinaca, stradalih pod naletom ruske vojske.
Sada bombe padaju po gradovima Ukrajine, a Vučić ispod kamena sve to krišom posmatra. Kaže, krije se. Pomislio bi čovek, biće mu hladno tako samom pod tim kamenom. Ali nije sam.
Macron i Scholz još nisu rekli šta im je Putin javio, ali sva je prilika da im je tačno kazao šta će isto veče uraditi. Macron je odmah sinoć najavio sankcije. A pre toga je stigao i da pozove Vučića.
Najbolja kampanja za opoziciju bio bi potpuni muk. Ekološki aktivisti razmontirali su režim do poslednjeg šrafa. Vučić i Brnabić naprosto su nemoćni pred njihovim argumentima.
Postoji pravi čas za tranzicionu pravdu. Izbori to nisu. Izbori su stvar kontinuiteta. Tranziciona pravda treba da potvrdi prekid. Izbori podrazumevaju podeljenost i suparništvo…
Posle Belivukovog priznanja da je navodno on rušio u Savamali, Vučićeva čuvena izjava iz 2016. glasila bi ovako: sve što je Belivuk radio krišom i noću, ja bih radio po danu da svi vide.
Vesti kažu da iz Bijeljine i Zvornika ovih dana u Beograd stižu ljudi da dobiju drugo državljanstvo i prijavu boravka. Strahuje se da bi ti ljudi mogli uticati na ishod lokalnih izbora u Beogradu.