Privid (nove) godine
Šta se štiti odlukom da 31. decembra i 1. januara kafići i restorani rade do 18.00 – „privreda“ ili „život“? Ili je reč o kompromisu: i „privreda“ i „život“. Ili, malo „privreda“, malo „život“. Ili ni privreda ni život.
Šta se štiti odlukom da 31. decembra i 1. januara kafići i restorani rade do 18.00 – „privreda“ ili „život“? Ili je reč o kompromisu: i „privreda“ i „život“. Ili, malo „privreda“, malo „život“. Ili ni privreda ni život.
Kao ta proverbijalna žaba rukave su zavrnule Brnabić, Kisić Tepavčević i Kon. Nema dobrog objašnjenja zašto su se u red od svega par hiljada primalaca ugurale čak tri osobe iz vlasti.
Vučić i Brnabić su sami kao meru blagostanja u Srbiji i njenog ugleda u svetu uveli broj vakcina. Pa nam je rejting bio na oko 1,8 miliona vakcina. Ali kada nas je izmerio svet, pali smo na par hiljada.
Posle uvida pisaca iz Hrvatske da je Vesić glup i budala, nećemo o Vesiću nego o jednom od pisaca – Viktoru Ivančiću. Pošto je Ivančić primetio da je Vesić budala, Vesić se zapitao – ko je Ivančić?
U nizu kriza od 2012. država pokazuje nesposobnost da se nosi sa teškoćama, dok žitelji Srbije demonstriraju veliki kapacitet za poštovanje pravila ponašanja u interesu zajedničkog dobra.
Da nema Đilasa novoradikali bi morali da ga izmisle. Zapravo, i jesu ga izmislili. Da nema tog izmišljenog Đilasa oni ne bi mogli da objasne zašto postoje kao politička (čuješ, politička!) grupa.
Prosvetni radnici nisu među prioritetnim grupama za vakcinaciju protiv korone. Na vrhu liste su lekari, policajci i vojnici. Škole su rangirane niže od policije i vojske, ali čekaće i ljudi stariji od 65 godina.
Ako je film o Jasenovcu poslat u trku za Oskara samo da bi se odgovorilo na BiH kandidata za Oskara, film „Quo vadis, Aida?“ o genocidu u Srebrenici – stvari stoje još gore nego što smo mislili.
Izgleda da su Banjalučani birali prema krilatici: i posle Dodika – Dodik. Najgore što bi Dodiku moglo da se dogodi u Banjaluci pod Stanivukovićem jeste da postane – počasni građanin tog grada.
Od ponedeljka je na drugom i trećem programu našeg javnog servisa krenula serija „Superheroji medijske pismenosti“. Da, ni manje ni više nego superheroji medija i novinarstva na RTS-u.
Dvojica veseljaka opušteno su razgovarali o donacijama EU-a za naše škole. Od 2003, razmeće se Fabrizi, iz EU su stigli milioni evra da bi naša prosveta postala „naprednija“. Kakav nesrećan izbor reči.
TV Pink je objavila da je „patrijarh preminuo jutros u 7 časova. Uskoro opširnije“. A onda smo dobili i „opširnije“: „…Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je patrijarh Irinej preminuo.“
Oko Srbije se steže obruč demokratskih promena. Hoće li im režim s Vučićem na čelu odoleti? Autokrate oko Srbije padaju kao domine. Može li se talas slobode preliti u Srbiju? Dobro, preterujem.
Situacija je preozbiljna, kaže Lončar. (Staviti pored „Lončar“ još i „ministar zdravlja“ zaista izgleda „preozbiljno“.) Šta Lončar radi u suviše ozbiljnoj zdravstvenoj situaciji? Zalaže se za novi zakon.
Potreba da se nastavnici i deca kontrolišu pomoću škole pokazuje se i u vezi sa ocenjivanjem. Nedvosmisleno uputstvo glasi, sve što se tiče škole može se prebaciti na mrežu, izuzev ocenjivanja.
Posle prve laži više medija je prekinulo prenos Trumpovog govora. Kao što se on spremao da ne prizna izbore, mediji su se pripremali da ga osujete u izazivanju građanskih sukoba.
Dva velika vlasnika tržnih centara u SAD su pred bankrotom. Možda bi im trebalo javiti da svoj američki san dosanjaju u Srbiji. Dok oni ne stignu, ovde će sanjati samo jedna osoba – Vučić.
Pročitali odluku apelacionog suda ili ne, čitaoci će morati da zaključe: konačno je neko kažnjen u vezi sa padom helikoptera u noći između 13. i 14. marta 2015. godine. Kažnjen je dakle – Peščanik.
Da li Ana Brnabić Shaipa Kamberija vidi kao žitelja Srbije i poslanika u srpskom parlamentu, ili kao građanina Kosova, odnosno Albanije i poslanika u tamošnjim parlamentima?
Marko iz naslova je Đurić. Model je obrazovni. Sintagma Markov model stoji za pedagošku modlu tekućeg režima. Ovde smo već govorili o novoradikalskoj revolucionarnoj prirodi…
Vanredni parlamentarni izbori najkasnije do 4. aprila 2022. Dačić novi predsednik skupštine. Zavetnici ne daju Kosovo u Birčaninovoj, ispred najvišeg tela vlasti u Srbiji – CZKD-a. Dobro, i?
Vučić klima glavom, sluša ih. Brnabić klima glavom, sluša ih. Čitalac se smeje, ne veruje. Koga briga šta o novoj vladi misle Dačić i Marković. Čak ni Brnabić ne haje za njihovo mišljenje.
Treba biti ozbiljan mamlaz, stati pored Vučića i izgovoriti – Ustav nije Biblija. Dobro, preterujem. Možda Miroslav Lajčák, za koga Ustav nije Biblija, nije zaista mamlaz, možda je samo – rasista.
Hoće li se naći neko iz opozicije da pritrči i skloni Zelenovićevu glavu sa panja ili će opozicioni čelnici ostati u publici da zadovoljno trljaju ruke – jedan manje u igri za opozicioni presto.
Vest od sinoć – FBI je u Mičigenu uhapsio 13 osoba iz desničarske milicije. Šest od ovih 13 osoba planiralo je da kidnapuje guvernerku, a drugih 7 da napadne policijske snage i zgradu vlade.
Bez obzira na parlament koga nema, bez obzira na izbore na kojima nisu učestvovali, Vučić i Brnabić igraju se predsednika i kandidata za predsednicu vlade. Igru igraju po svim pravilima rijalitija.
Nastava na mreži je skuplja od one uživo. Iz toga sledi da bi školarine trebalo povećati, a ne smanjiti, kao što traže studenti. A ako je nastava na mreži lošeg kvaliteta – za nju ne treba dati ni dinara.
Bez formalnog okvira predstavničkih institucija, opozicija se razliva na sve strane. Koliko god da je bojkot bio opravdan, a bio je mnogo, izgleda da će ga opozicija skupo platiti. To je i dobra i loša vest.
Notorni Kon kaže: nastava je organizovana po grupama i ako se dvoje iz grupe razboli „ta se grupa isključuje i prelazi na on line nastavu“. Čitaocu je sigurno zapao za oko termin „isključuje“.
Ne znamo od čega se plašimo jer tačnih podataka o bolesti zapravo ovde još nema. A ono što nam je pred očima ne želimo da vidimo – zloupotrebu bolesti za sebične interese čuvanja vlasti.
Izbori u Šapcu ili preciznije bitka za Šabac argument su u prilog bojkotu. DS je nešto sasvim drugo. Zelenovićev pokušaj je bar bio hrabar, ali sve što se događa u DS-u prosto nema smisla.
Školegijum – Ima li škola odgovor na pitanje kako delovati ispravno u moralno korumpiranom okruženju? Tako je: ovo pitanje je lakše od odgovora.