Beskompromisni patriotizam Srđe Popovića
Prošlo je tri godine bez Srđe Popovića. Objavljujemo esej iz nove knjige Dejana Ilića „Dva lica patriotizma“, koja uskoro izlazi u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika.
Prošlo je tri godine bez Srđe Popovića. Objavljujemo esej iz nove knjige Dejana Ilića „Dva lica patriotizma“, koja uskoro izlazi u izdanju Fabrike knjiga i Peščanika.
U Kaliforniji je otvoren univerzitet bez profesora. Sada možemo da zamislimo predsednika vlade i ministra prosvete – oči im se cakle kao da im je neko otkrio tajnu za obrazovni perpetuum mobile.
Gotov je jednonedeljni izlet predsedničkog kandidata i njegovog izbornog štaba u kasarni (jer gde bi drugo štab mogao i da odsedne) u Nišu. Izlet je počeo bizarnim događajem u Beogradu…
Školegijum
Gluhovski nam u svojim romanima predstavlja Moskvu posle nuklearne katastrofe. Došlo je do konačnog sukoba između dve velike sile, a retki preživeli sklonili su se u moskovski metro.
Ministar policije i Nebojša Stefanović tužili su Vesnu Pešić i Peščanik zbog teksta „Dosoljavanje“. Ministru policije je povređen ugled, dok je Nebojša Stefanović pretrpeo duševni bol.
Ovo o Šešelju kaže pobednik na izborima za načelnika Srebrenice Mladen Grujičić: „Ja njega cijenim kao jednog intelektualca, smatram da je jedna od najpametnijih osoba na političkoj sceni u Srbiji.“
VIDEO i transkript: Promocija knjige Vojina Dimitrijevića “Strahovlada” u CZKD-u. O knjizi govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Marko Milanović, Vesna Pešić i Dejan Ilić. Razgovor vodila Svetlana Lukić.
Hajde odmah da kažemo da predsednik vlade laže kada se žali da ga „razne nevladine organizacije“ „maltretiraju“ zbog „tri barake“, pre nego što dođemo do onoga što je u njegovoj izjavi zaista važno.
Ministar policije Nebojša Stefanović je izjavio da je iznošenje istine o protivpravnom rušenju kuća u Savamali grubo mešanje u unutrašnje stvari Srbije i za tu grubost on sad očekuje izvinjenje.
Predgovor za autorovu novu knjigu „Škola za ’petparačke’ priče“: Poruku iz naslova treba shvatiti kao predlog da se u škole uvedu dela popularne kulture.
We are witnessing a conflict of the state with itself: MPs attacked the Ombudsman, and the prosecutor’s office attacked the Commissioner for Information of Public Importance.
Pored toga što ume da ruši kuće mimo zakona, gradonačelnik Beograda demonstrirao je da ume još i da – vozi bicikl. Novinari su bili oduševljeni njegovom veštinom održavanja ravnoteže.
Prisustvujemo sukobu države sa samom sobom: poslanici iz SNS-a, SRS-a i Dveri su napali Zaštitnika građana, a na udaru tužilaštva se našao Poverenik za informacije od javnog značaja.
U novom Mostu RSE Omera Karabega o ulozi Ivice Dačića u zaoštravanju tenzija u regionu govore Dejan Ilić iz Fabrike knjiga i Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.
Kako je sve to samo zgodno i brzo ispalo: „špijun“ je sve hitno priznao, da bi potom bio i osuđen na tri godine zatvora. Nije afera stigla da se rasplamsa, a već je ugašena, a uskoro će biti i zaboravljena.
Građani regiona i Srbije ne smeju biti spokojni, jer je isuviše razloga da ponovo strahuju za svoju bezbednost i stabilnost političkih zajednica u kojima žive s ovim osobama na čelu države.
Nabavićemo jednu medalju, pa ćemo ispred zgrade parlamenta postaviti pobedničko postolje i uručiti je našem nepravedno zapostavljenom predsedniku vlade.
Odmah pošto je primio zlatnu medalju i otpevao „Bože pravde“, vaterpolista Andrija Prlainović je objasnio da iza uspeha u Riju ne stoji nikakva promišljena politika države u polju sporta.
U našoj nakrivo postavljenoj državi, izgleda da osoba koja nije etnički Srbin mora da postane olimpijski prvak da bi ostvarila pravo na ravnopravan tretman. To nas vodi do dva važna zaključka.
Ako sedamdesete vidimo kao zlatno doba (američkog) nezavisnog novinarstva, onda je početak dvehiljaditih njegov kraj, praćen politikama deregulacije i „tržišnog“ oblikovanja medijske scene.
Juče objavljeni demanti na Peščaniku izgleda kao uvrtanje pameti. Istina je, možda, da autor knjige, ili spornih delova, nije Vuković, ali to nije dovoljno da se zaključi da nema plagiranja.
Novinarka je dobila zadatak da napravi prilog „o tome kako u Srbiji posla ima, ali ljudi neće da rade“. Da ponovimo, pošto zvuči nestvarno ili kao neslana šala: „u Srbiji posla ima, ali ljudi neće da rade“.
Ovde ćemo govoriti o retorici predsednika vlade. Ona ima svoje posebnosti. Te posebnosti govore o političkom karakteru njegove vlasti. Tu retoriku mogli bismo opisati kao dvostruki govor.
Čim je za medije i pojedince upotrebio kvalifikativ „izuzetno kritični prema vladi“, ministar kulture i informisanja je potvrdio da medijske slobode u „našoj zemlji“ zapravo ne postoje.
Država se ponaša kao da su žene u njenom vlasništvu. Od nasilnika naplaćuje novčane kazne, a širi sistem zaštite uglavnom ne deluje sve dok se ne dogodi ubistvo, kada je već kasno za reakciju.
„Moj sin nije upisao fakultet i sada će da postane radnik. Ponosan sam na to što će biti radnik“, rekao je predsednik vlade i zloupotrebio svog sina u promociji jedne promašene obrazovne politike.
Predsednik vlade je 13 i po sati primao građane, slušao o njihovim problemima i zajedno sa njima tražio rešenja. Vučić je posle svega rekao: „Građani su videli da brinemo o njima.“
U proteklih nekoliko meseci broj migranata koji ulaze u Srbiju uglavnom se ne menja. Ulazi ih oko hiljadu koji se registruju, a pretpostavlja se da najviše još toliko njih uđe krišom.
Školegijum – Film „Pored mene“ Stevana Filipovića u Puli je dobio Zlatnu arenu, u Sarajevu nagradu mlade publike, a u Srbiji ga je videlo preko 80.000 ljudi.
Ko treba da odgovara za zločin u Srebrenici? Pa Bošnjaci. Zašto? Zato što ga koriste kao sredstvo u ratu koji se vodi „drugim sredstvima“ i kao opravdanje za pokušaj linča predsednika vlade Srbije.
Ovaj referendum zapravo nije bio o EU. Na njemu su u stvari Englezi izrazili želju da imaju svoju državu van Britanije. Jedini problem je u tome što to pitanje nije bilo i postavljeno na taj način.
U svetlu Savamale i „Beograda na vodi“, kakvo će to dobro doneti ovdašnjim građanima? Kako će se raspodeliti korist od ulaska kapitala iz Kine u Srbiju i na čiju štetu će se napraviti mesto za taj kapital?