Dejan Ilić

Spisak podržavalaca SNS-a treba da učini da ljudima bude manje neprijatno pošto sklope jedan takav aranžman. Poruka glasi: ako smo mogli mi poznati i ugledni, onda možete i vi nepoznati i neugledni.

Stranka na vlasti od decembra do danas ne uspeva da poveća procenat svojih glasača u Beogradu. Kako je stajala u decembru, ta stranka među biračima stoji i danas. Reč je o nekih 35 odsto podrške…

Dvojica navijača su skinuli pločice sa Zvezdinim imenom sa trofeja Kupa Radivoja Koraća. Reakcije na taj čin još jednom pokazuju da je političko polje u Srbiji pretvoreno u stadion, a politika u navijanje.

Ako je režim uzurpirao medije i ostale kanale komunikacije s građanima, protivrežimske stranke moraju se u najvećoj meri osloniti na lični kontakt s građanima i da – to se zove kampanja od vrata do vrata.

Isus je bio malo dete za Vučića. On je bio raspet samo jednom, a Vučić… – to se više ne može ni brojati. Zašto je Vučić, recimo, bio u Hrvatskoj? Pozvala ga je hrvatska predsednica. Dobro, ali zašto ga je pozvala?

RTS je objavio „poseban cenovnik emitovanja izborno-propagandnog sadržaja“ pred izbore za gradsku skupštinu u Beogradu. Kakav bi to bio „izborno-propagandni“ sadržaj i šta bi on imao da znači u politici?

Vlast na nacionalnom nivou pravi utisak da je Srbija u punom zamahu, a da su beogradski izbori sporedna stvar. Samo se opozicija zamajava lokalnim izborima. To je predizborna slika koju šalje režim.

Pored provere čitalačke, matematičke, naučne i finansijske kompetencije, uvodi se provera sposobnosti učenika da prihvate drugačije kulture i uverenja, odole predrasudama i odbace lažne vesti.

Do dana izbora, opozicija ima da uradi još barem dva velika posla, pošto je jedan takav posao – prijavu lista – završila. Reč je o pripremi za kontrolu izbora i o otvaranju prostora za obraćanje građanima.

Oglasio se Nebojša Bradić. „Cenzura bez komisija, novi fenomeni“, otkriva u naslovu svog teksta. Važna tema. On sigurno zna o čemu govori, informiše se iz prve ruke. A kaže da je slobode sve manje.

Ivanović je rekao: „Tragično je da posle 18 godina straha od ekstremnih Albanaca Srbi strahuju od ekstremnih Srba“. Ali kada pominju teror, predstavnici vlasti i režimski mediji ne misle na ovo što je Ivanović rekao.

Početak režimske kampanje za gradske izbore u Beogradu bio je zakazan za ponedeljak. Kako se to već uvrežilo, u ponedeljak je u kampanju ušao i javni servis objavivši biografije kandidata vlasti.

Šta nam repriza Twin Peaksa govori o Nemanjićima? Kakve veze oni imaju s našim životima? O kakvoj je tu kulturnoj politici reč, u poređenju sa Kamiondžijama?

Tupo je na Badnji dan odjeknula reč genocid u izjavi šefice vlade u Narodnom muzeju: „Ove 2018. godine je 15 godina kako je ovaj muzej zatvoren, to je svojevrstan kulturni genocid koji smo nametnuli sami sebi“.

Prvo će, objašnjava Šarčević, za svako dete biti utvrđeno koliki su mu dometi. Ako se na primer proceni da dete može imati vrlodobar uspeh, a ostvari dovoljan, nastavnik će biti kažnjen manjom platom.

Nije da to tek sad vidimo, ali se na slučaju jelka to najjasnije demonstrira. I ranije su se u raznim situacijama manifestovale pojedine karakteristike idiotizma, ali oko jelke su se sve sakupile na jednom mestu.

Vest kaže da je bačena bomba, ali da nema razloga za brigu: napadač je zbog mraka promašio metu i na sreću niko nije stradao. Tako vest nije da se na Zvezdari bacaju bombe, nego da je bombaš promašio.

Iz ugla Brnabić, vlada se trudi ali rezultata nema, jer je društvo polarizovano. A polarizuju ga opozicija i novinari – oni su krivi što rezultata nema, a ne oni koji u svojim rukama drže sve poluge moći.

Navodno traje javna debata o promeni Ustava. Ne zna se ko i sa kime razgovara, niti kako i o čemu se razgovara. To liči na tobožnju javnu debatu pre donošenja zakona o obrazovanju i medijske strategije.

Nije bilo nijednog razloga da trojica predsednika iz BiH dođu u Beograd. I nije bilo nijednog razloga da razgovaraju o stvarima o kojima su razgovarali, jer su one u domenu vlada, a ne predsednika država.

Scott je dao nagradu Mihajlović i otvoreno rekao – „statistika je porazna“. Na šta je Mihajlović samouvereno odgovorila – hvala američkoj ambasadi što je „prepoznala napore da se nasilje nad ženama smanji“.

Svesti pitanje Kosova na stolicu znači zanemariti realno stanje. Danima se već prebrojavaju države koje jesu ili nisu priznale Kosovo. I to je deo ovdašnje politike: odvući pažnju od realnosti…

Postizanje pomirenja nije u opisu posla Haškog suda, pa ni na listi njegovih sporednih ciljeva. Ali odluke ovog suda mogu poslužiti pomirenju, ako tako odluče zajednice na koje se te odluke odnose.

Ovako Vučić đacima škole u Aranđelovcu, koja je ovih dana u centru pažnje zbog vršnjačkog nasilja: „Za izgradnju puta Levosoje-Srpska kuća uvozili smo Albance da nam rade, jer nismo imali svoje“.

Šta god da kaže Izetbegović, to ništa ne menja na stvari u vezi sa Kosovom. Pa ipak, njegova izjava je na „srpskoj“ strani uzeta za ozbiljno i na nju se reagovalo „skandalozno i šokantno“.

Jedini cilj škole trebalo bi da bude jednostavna aritmetika, najviše do 500, pisanje vlastitog imena, te doktrina da treba biti častan, marljiv i dobar i pokoravati se poslodavcu. Čitanje nije uslov.

Konferencija univerziteta Srbije, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i SANU su u pismu ministru Šarčeviću i predsednici vlade zatražili izmenu Zakona o visokom obrazovanju ili donošenje novog.

Na snimku se ne vidi da je bilo fizičkog dodira između poslanika opozicije i predsednice i vidi se da predsednica nije bila sama: između nje i opozicionara je bar još dvoje službenika iz njene kancelarije.

Dvojica umetnika su privedeni zato što je prvi na otvaranju Muzeja savremene umetnosti delio maske sa Vučićevim likom, dok je drugi krenuo da u Muzej unese sliku predsednika u zlatnom ramu.