KULTURA MIRA I NENASILJA
Tekstovi nulte tolerancije prema ratu, oružju i nasilju kao takvom.
Tekstovi nulte tolerancije prema ratu, oružju i nasilju kao takvom.
4. maja 1970. u Ohaju je ubijeno četvoro studenata na protestu protiv američkog napada na Kambodžu. Sledeće večeri, beogradski studenti su izašli na ulicu u znak solidarnosti.
Tačno je pedeset godina od pobune atinskih studenata. Povukli su se na Politehnički fakultet i tamo izdržali nekih dvadeset sati, pre nego što je ulaz u dvorište probio tenk. Sledio je užas.
Sećam se da sam tamo, nekoliko dana kasnije, kada su pobunjeni studenti počeli da komuniciraju s javnošću isticanjem velikih transparenata, prvi put video ispisane reči „Dole crvena buržoazija“.
Nakon jučerašnje projekcije filma Stara mašina (1988) u Pacifičkom filmskom arhivu u Kaliforniji, koji se bavi događanjem naroda 80-ih godina u Srbiji, Žilnik je razgovarao sa publikom.
Naizgled antikapitalistička revolucija 1968. godine proizvela je svet u kom se kapitalizam osećao bezbednije i zaštićenije nego ikada. Osvetlila je jaz između uverenja i stvarnosti.
Pisci Zvezdanih staza nisu naivni moralisti niti izolacionisti. Oni shvataju da njihova Prva direktiva ne može da se primenjuje direktno.
Ponovo je uhapšen 1983. Proces se raspao na sudu, on je odležao nekoliko meseci u zatvoru i kada je izašao odlučili smo da sa nekoliko prijatelja putujemo u Grčku. Svi smo se našli u Dubrovniku…
Prepiska iz 1998: – Nema ničeg goreg od ostarelog revolucionara: zapadni svet vrvi od trbušastih levičara. – Ostavi na miru obim mog struka. Osim toga, po tebi sam bio gori dok sam bio mršav.
U vreme ručka, u petak 8. avgusta 1969, dok je policajac zaustavljao saobraćaj, četvorica Beatlesa su više puta prešli ulicu na pešačkom prelazu ispred studija u Sent Džon Vudu.
Pedeset godina nakon što je prvi put objavljen, sedamdeset pet godina nakon što je Kurt Vonnegut bio u Klanici pet za vrijeme bombardovanja Drezdena, šta nam govori njegov veliki roman?
Indija, Kina i Izrael već su tamo poslali lunarne letilice bez posade, dok Amerika promoviše projekat „Mesečeve kapije“. On podrazumeva izgradnju svemirske stanice koja će kružiti oko Meseca…
VIDEO i transkript tribine u okviru ciklusa „Nije Filozofski ćutati“ na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Govore reditelji Želimir Žilnik, Goran Marković i Janko Baljak, a moderatorka je profesorka Radina Vučetić.
Svaka generacija mojih studenata morala je gledati Nevinost bez zaštite…
„Brežnjevljeva doktrina“ o pravu na mešanje u unutrašnje stvari zemalja-satelita SSSR-a, pokazala se kao žilava: nadživela je SSSR i danas vidimo njenu reinkarnaciju.
Ideje – Osnovna je parola pokreta bila naslijeđena: „nema oslobođenja bez revolucije“, ali je (svjesno, novoljevičarski) zapostavljen treći (staroljevičarski) članak izvorne formule: „nema revolucije bez organizacije“.
Avangarda – Sećanje na 1968: Predstavnici jedine dozvoljene partije koji su zabranjivali knjige i pozorišne predstave, cenzurisali štampu – studente su optuživali za “višak komunizma”.
Praktično od početka, strategija onih koji su upravljali pobunom bila je sporazum sa vlastima. Broz je to razumeo, pa je održao govor kojim je podržao studentske zahteve i svi su otišli kući pevajući.
Povodom 50 godina od 1968: Rođen sam u Engleskoj 1948, dovoljno kasno da za nekoliko godina izbegnem vojnu obavezu, ali na vreme za Bitlse: imao sam 14 kada su grunuli sa hitom „Love Me Do“.
Republika – O knjizi Latinke Perović: Izgledalo je da će Tito biti zadovoljan, ali vraga, nije bio zadovoljan. Pritisak na liberale je nastavljen…
Republika – Umesto In memoriama, deo iz autorove knjige sećanja: Bio je to moj poslednji partijski sastanak, posle 12 godina, bez ceremonijalnog vraćanja knjižice…
The Living Theater sam gledala na prvom BITEF-u septembra 1967. u pozorištu Atelje 212 u Beogradu. Bila sam na drugoj godini studija, rešila sam da vidim Antigonu i otišla sam sama u pozorište.
U vreme snimanja filma Skupljači perja, Aleksandar Petrović je otišao u Ameriku gde se susreo sa crnačkom kulturom. Tu dolazimo do paradoksa veličine Petrovićevog filmskog dostignuća u slučaju Roma i njegove zatvorenosti u odnosu na afro-američko pitanje.
Blog Mijata Lakićevića – Bio je to relativno širok pokret koji je zahvatao političku, privrednu i društvenu elitu. Taj liberalni deo srpske elite bio je počišćen sa javne scene početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
BH Dani – Tito je bio u svakoj sceni Plastičnog Isusa.
Ispričaću vam priču sa veoma tužnim krajem o strahu levice od prisvajanja.
Intervju sa Rajkom Grlićem povodom retrospektive njegovih filmova održane u Domu Omladine.
Ima tome skoro četrdeset godina, kako smo mi u Beogradu, studentske nemire juna 1968., krstili, skoro od milja, ovim kroatizmom, lipanjska gibanja.
Za čir autocenzure ne pomaže nikakvo lokanje šampona, jer su nagrižene sve opne umetničkih sloboda i hrabrosti u čoveku.
Kao njeni glavni protagonisti i ideolozi, šezdesetosmaši su omogućili postojanje Evropske unije. Normalno je da jogunaste pubertetlije izrastu u razborite političare, ili da svoj talenat iskoriste izvan politike. Videćemo da li će njihove ideje izdržati test vremena. Činjenica je da dobar brend uvek nađe svoju publiku.
Navršava se 40 godina od smrti osnivača Kino kluba Beograd, jednog od zaboravljanih velikana srpske kinematografije. Njegovo ime danas je poznatije od čoveka iza imena.
Knjiga Danila Udovičkog je lična, otvorena, poštena, dosledno subjektivna priča o tome šta je 68′ značila za naše duše, čak i ako je grubo oblikovala naša tela.