Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Od kafane do Silvane

Vulin se toliko naljutio na nevladin sektor da je svih dva miliona evra u inat poklonio novoosnovanoj vladinoj organizaciji za lečenje retkih bolesti dece. Ministar je buntovno naglasio da postupa ”kao čovek, a ne kao ministar”.

Bolje nas našli

Na istom tom aerodromu, već koliko danas i sutra biće dočekani i neki drugi, takođe zapaženi, mada ne i toliko poželjni gosti. Prvi će biti albanski premijer, a drugi – srpski vojvoda (onaj iz Haga, onaj iz Bajčetine tamo nije ni odlazio).

Halving the mindset

We are being asked to change only the part of our mindset which prevents us from working hard, but not to change the whole mindset and go on strike, because we are working in poor conditions for low wages.

Brodski dnevnik

Donekle smirujuće zvuče premijerove reči da jedino što možemo da uradimo jeste da se trudimo da ovaj naš brod plovi mirno. No, sedativno dejstvo te racionalne rečenice nestaje kad se udubite u situaciju na tom brodu.

Vađenje fleka

Zašto vlast ima potrebu da nas ubeđuje kako protiv sebe ima novinare, tajkune i međunarodnu zajednicu, što kuju neke klozetske zavere kojima bi da obore vlast, kao da se vlast obara novinarskim tekstom u malom tiražu, a ne parlamentarnim izborima?

Protivprirodni blud

Zašto je tabloidima zamereno to što ne saosećaju sa drugim ljudskim bićem? Pa, zaboga, oni žive od tuđe nesreće, oni opstaju zahvaljujući tome što nekoga čini srećnim da sazna nešto o tuđoj nesreći. Šta je problem u tome što su i ovoga puta samo radili svoj posao?