Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Vladimir Gligorov, foto: Medija centar

Saradnja

Poslednji tekst Vladimira Gligorova za Peščanik: Matija Bećković je spreman da razgovara sa kosovskim Albancima. To je napredak. Stavimo to u kontekst francusko-nemačkog plana.

Forinta

Novi magazin – U Mađarskoj je reč o hibridnom režimu gde se kurs forinte depresira gotovo predvidljivo iz godine u godinu, dok je inflacija opet istovremeno nešto brža nego recimo u evro zoni.

Kontrabanda

Novi magazin – Nema razloga da se Srbiji uvode sankcije, i to se neće desiti. Takve pretnje dolaze od srpskih vlasti. Koji su im propagandni i politički ciljevi može samo da se nagađa.

Foto: Slavica Miletić

Blef

Ako kažete da ćete upotrebiti nuklearno oružje i dodate da ne blefirate, šta mislite da će uraditi druga strana? Pokušaće da vas pretekne i prva napadne nuklearnim oružjem.

Kratkoročnost

Novi magazin – U ne malom broju zemalja demokratija ne može da se ustali, između ostalog, i zato što se političke stranke ne rukovode prema dugoročnim izbornim ciljevima.

Zima dolazi

Novi magazin – U čemu se razlikuje epidemijska od ratne privrede? Ili, bolje rečeno, od uticaja rata u susedstvu? Sa stanovišta privredne politike razlika nije velika i svakako nije sistemska.

Kosovo

Novi magazin – Problem s kosovskom politikom srpskih vlasti je da interesi koje građani Srbije imaju na Kosovu nisu precizno određeni, a uz to se veruje da postoji samo jedno sredstvo – vlast.

Ćup

Novi magazin – Zašto manje razvijene zemlje zapadaju u budžetske probleme? A ne bi trebalo. Zašto ne bi trebalo? Zato što bi prinos na kapital tu trebalo da je veći nego u razvijenoj zemlji.

Neizvesnost

Novi magazin – Ukoliko, recimo, dođe do dodatne i trajne napetosti na granici sa Kosovom, o eventualnim sukobima da i ne govorimo, to će imati predvidljive političke i privredne posledice.

Sedamdesete

Novi magazin – Kako svi podsećaju na krizu iz 70-ih, koje su sličnosti sa inflacijom i usporavanjem privrednog rasta danas? Najpre je tu sličnost sa rastom cena nafte i energenata uopšte.

Novo vreme

Novi magazin – To je rat u kojem Rusi ubijaju Ukrajince, a Ukrajinci se brane ubijajući Ruse. A ako verujete, kao gospodin Putin, da su Ukrajinci Rusi, to znači da njegova, ruska armija ubija Ruse.

Jaka rublja

Novi magazin – To što spoljnotrgovinski višak nije od velike koristi Rusiji razlog je što je ona spremna da smanji prodaju gasa, pre svega, evropskim kupcima. Verovatno je bolje ne vaditi ga iz zemlje.

Od kune do evra

Novi magazin – Zemlje koje, kao Hrvatska praktično od 1994, imaju režim fiksnog kursa zapravo nemaju centralnu banku, isto kao i zemlje koje jednostrano pređu na evro kao domaći novac.

Čerkaska oblast, foto: Konstantin Novaković

Uzročnost

Ruske vlasti bi da osvoje i anektiraju Ukrajinu ili, u prvi mah, bar jedan njen ne mali deo. Kako se to politički nije moglo, onda se mora vojno. To je uzrok i to su posledice.

Dve o sankcijama

Novi magazin – Sankcije navodno ne pogađaju one na vlasti već narod. Pa se navodi slučaj sa srpskim sankcijama. Ovaj je primer zapravo rđav. Zaista, sankcije veoma često nisu efikasne…

Treća generacija

Novi magazin – Vučić kaže da bismo živeli 10 puta bolje ako bismo uveli sankcije Rusiji. Preterano je reći i 10 odsto bolje. A 10 puta bolje bi značilo da se u Srbiji živi tri puta bolje nego u EU.

What Putin said

The President of Russia explained to the Secretary General of the United Nations why he believes that the Russian military intervention in Ukraine is in accordance with international law.