Kraj recesije
Najnoviji podaci o tržištu rada ukazuju na kraj recesije u Americi.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Ostavka guvernera
Guverner je morao da ode, jer je počeo da ispoljava znake nezavisnosti.
Guverner
Ko će biti guverner nije najvažnije ni da bi centralna banka bila samostalna, a ni da bi radila dobro.
It should have been expected
Starting from the most visible signs, the governor has been under constant and rather elevated attack since the most recent depreciation of the currency.
Grčki scenario
Šta je, dakle, grčki scenario? Pre svega konstantan rast spoljnog duga, koji je postao neodrživ. To je ono što se obično naziva krizom kursa.
Izvoz ljudi
Preti stagnacija ili novi talas izvoza ljudi, ako se ne promeni odnos prema potrošnji i štednji.
Šta uopšte znamo
Izazovi globalne krize su veliki, ali ne može se reći da se ekonomska nauka suočava sa problemima za koje nije osposobljena.
Profit
Zašto prodavati Telekom kada donosi profit?
Troškovi nerešenih problema
Rešavanje problema uglavnom se odlaže. Ko snosi troškove?
Laž i izdaja
Đinđić je, uočite, ubijen zato što je bio izdajnik. Čitava hajka na izdajnike ima za cilj da opravda nespremnost vlasti i javnosti da se suoče sa istinom o političkim motivima ovoga ubistva.
Odliv mozgova
Intervju sa Đelićem od pre nekoliko dana nosi naslov „Sprečićemo odliv mozgova iz Srbije“.
Posle krize
U demokratijama, krize dovode do političkih promena. Kako u tom smislu stoje stvari na Balkanu?
Morate smanjiti poreze
Ekonomista Vladimir Gligorov u intervjuu za Jutarnji list.
Dva pristupa
Kriza je dovela do razmimoilaženja između međunarodnih finansijskih ustanova i EU. Budući da ova razlika može da se produbi, nije nezanimljivo videti u čemu je spor.
Predvidljivost
Kako je dinar nestabilan, čuju se zahtevi da kurs bude predvidljiv. Šta bi to trebalo da znači?
Kako dalje?
Šta god da mislite o tržištu i o neoliberalizmu, privredno stanje je takvo da protekcionističke privredne politike ne nude nikakav praktičan program izlaska iz krize.
Standard
Prva rečenica u Kafkinoj priči Umetnik u gladovanju glasi: “U poslednje vreme je značajno smanjeno zanimanje za umetnike u gladovanju.” Ne u Srbiji.
Dužan kao Grčka
Možda bi se na primeru grčke krize moglo razjasniti koje su prednosti i koji nedostaci novčane unije vezane za evro.
Platani
Moglo bi da se razmišlja o povećanju zelenih površina u Beogradu – to nedostaje, za razliku od automobila.
A sada, svi na izvozne zadatke
Kako se uglavnom zajmilo iz inostranstva, potrebno mu je, tom inostranstvu, nešto prodati. Dakle, potrebno je izvoziti, i to što pre.
Mučnina
Sve to oko Srebrenice je veoma neprijatno. Može se pročitati i kako bi trebalo doneti rezoluciju o Jasenovcu. Zašto je to mučno čitati? Zato što spomenik u Jasenovcu već postoji.
Posle Bečke inicijative
Dinar gubi vrednost zato što je tražnja za stranim novcem povećana. Drukčije rečeno, zato što strani novac napušta srpsku privredu.
Destruktivni gen
Radio emisija 05.02.2010, govore: Vladimir Gligorov, Vesna Pešić, Teofil Pančić, Desimir Tošić, Slobodan Inić, Srđa Popović i Végel László, Žarko Korać.
Ulaganja i kako ih privući ili zadržati
Ima predloga da se ograniči sloboda kretanja kapitala, a istovremeno se savetuje da se učini sve da bi se privukle strane investicije. Ni jedno ni drugo nema mnogo smisla.
Traženje smisla
Za pretpostaviti je da Tadić pod rešenjem za Kosovo ne misli na spremanje potomaka za neprestanu borbu, dok Jeremić kaže da je reč upravo o tome: večna, besciljna borba.
Štrajkovi
Reakcija Vlade na štrajkove čudi jer se ona reklamirala kao „socijalno odgovorna“. Argumenti koje poteže liče na one koji su se koristili u neka druga klasna vremena.
Growth is disappearing
Countries that are more integrated with the EU have suffered more from the crisis. These countries are also better positioned to profit from the various measures introduced in the EU.
Kako do privrednog rasta
Potrebna je strukturna promena, jer će se nešto trajno proizvoditi više, a nešto manje.
Politika nedoslednosti
Trenutni pritisci u javnosti ukazuju na nedoslednost u javnim vrednovanjima koja ima dugu tradiciju.
Rezolucije
Građane Srbije bi se ovom rezolucijom obezbedili od toga da ih njihova država ubuduće ne izloži posledicama sličnih povreda međunarodnog prava.
Indeksacija
Ovo izgleda nije jasno: kada više nema smisla imati sopstveni novac i bolje je preći na tuđi, recimo na evro? Drugim rečima, kada monetarna politika postaje beskorisna?
Bojazan
Razlog zbog kojeg 200 intelektualaca zahteva referendum o članstvu Srbije u NATO jeste bojazan da bi do tog učlanjenja moglo doći na prevaru, da bi se izigrala volja naroda.
