Da li će i nova godina biti izgubljena?
Pred svaku novu godinu ima smisla razmotriti šta bi trebalo uraditi kako bi se obezbedila osnova za trajniji oporavak i razvoj.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Ideološki namet
Koliko se može zaključiti iz onoga što govori ekonomska struka, postoji konsenzus o tome šta je potrebno činiti da bi se postigao brzi privredni rast – koji bi bio održiv.
Plate
Najave premijera i ministra ekonomije da će plate i penzije moći da se odmrznu u drugoj polovini godine ako rast bude bar onoliki koliko se očekuje – potpuno su nerazumljivi.
Cilj, a ne samo proces
Nije tačno ono što se često kaže – da nije važan cilj već proces integracije u Evropsku uniju. Ostvarenje cilja daje vrednost čitavom procesu.
Populizam
Najkraći mogući način da se odredi srpski populizam je: ljudi na vlasti obraćaju se građanima kao da oni nisu odrasli ljudi.
Loša godina
Ovo nije bila dobra godina. Počela je neosnovanim optimizmom (“kriza je šansa”), da bi se završila usvajanjem rđavog budžeta za sledeću godinu.
Kandidatura
Od zemalja koje bi da budu prihvaćene kao kandidati za članstvo se očekuje da se ponašaju kao da su već članice Evropske unije.
Kurs, još jednom
Postoji veliki broj nesporazuma kada je reč o kursu. Ovde ću ukazati samo na četiri.
Problemi sa dinarom
Pritisci da se zadrži fiksni kurs dinara su očekivani. Ukazuje se na to da fleksibilni kurs stvara probleme u bilansima preduzeća, domaćinstva i banaka. Zašto ih stvara?
Politički i pravni argumenti
Na osnovu argumenata iznetih pred Međunarodnim sudom pravde, mogu da zaključim da za srpski tim ima nade samo ako Sud bude donosio političku, a ne odluku zasnovanu na pravu.
Vrednosti
Razlozi za evroskepticizam su gotovo svuda isti. Zemlje članice Evropske unije gube određene elemente suverenosti. Šta dobijaju?
Subvencionisane kamate
Više je razloga zašto se ne preporučuje da država subvencioniše kamate na komercijalne kredite.
The case of Serbia
The Republika Srpska government has in many different forms made it clear that it sees the Serb national interest as follows: division of Kosovo and union of Serbia with Republika Srpska.
Kako do visokog privrednog rasta
Vladimir Gligorov je pre par dana u Beogradu održao predavanje Kako do visokog privrednog rasta. Preuzmite autorovu prezentaciju tog izlaganja.
Rekonstrukcija vlade
Koji su izgledi da bi porazna slika o državnim finansijama mogla da dovede do promena u vladi ili čak do promene vlade? Mali. Zašto?
Cena obrazovanja
Da li bi država trebalo da subvencioniše najbolje ili obične studente? Pitanje nije retoričko i na njega nije tako lako odgovoriti kao što možda izgleda.
Sledeće godine
Očekuje se da će sledeće godine privredni rast biti oko 1,5 odsto. Pre svega zato što će se donekle oporaviti ulaganja, pretpostavljam pre svega javna.
Autonomija
Da bi se ocenio stepen autonomije potrebno je voditi računa bar o tri kriterijuma. Da li je reč o izboru ciljeva, izboru sredstava ili o samostalnom upravljanju?
EU do 2014
Više stranih diplomata su predložili da se čitav zapadni Balkan, dakle i Srbija, pridruži Evropskoj uniji do 2014.
Vera i privreda
Ponekad se tvrdi da je uticaj religije na privredu pozitivan zato što su ljudi i preduzeća skloniji moralnom ponašanju.
Neravnoteže i cene
Ako je kurs stabilan, a spoljnotrgovinski deficit raste, valja očekivati devalvaciju (pogotovo ukoliko cene rastu brže nego u zemljama sa kojima se trguje).
Korist od slobode
Više od pedest posto građana Rusije veruje da bi njihovoj deci bilo bolje kada bi mogli da odrastaju u Sovjetskom Savezu, a ne u današnjoj Rusiji.
Sudbina dolara
Ideja o tome da neki drugi novac preuzme ulogu svetske rezerve umesto dolara nije realna zato što bi to podrazumevalo promene u privrednoj politici te zemlje ili tih zemalja.
Kriterijumi zaduženosti
Kad proizvodnja ne raste ili kad raste sporo, spoljni dug raste brže, što je neodrživo, jer u nekom času više neće imati odakle da se vraća.
Čikago ili Avganistan
Dragoljub Mićunović kaže da je zapazio „da Holandija ne želi da bude krivac za zaostajanje Srbije“.
Vreme za penziju
MMF mora da sluša kako predstavnici vlade iznose isti argument: ljudi, žene posebno, imaju mnogo obaveza i posla, da bi moglo da se promeni vreme odlaska u penziju.
Klima, poslovna
Kada se ceni poslovna klima u nekoj zemlji, obično se gleda koje sve prepreke privatnim poslovima stavljaju vlasti, bilo putem propisa ili diskrecionom privrednom politikom.
Državni i nacionalni interesi
Vlasti u Republici Srpskoj su na više načina stavile do znanja da one srpski nacionalni interes vide na sledeći način: podela Kosova i ujedinjenje Srbije i Republike Srpske.
Ruska privreda
Pre neki dan je na jednoj konferenciji predstavnik ruske centralne banke ovako okarakterisao rusku privredu: „Nafta je suviše blizu, a bog previše daleko.“
Kraj recesije
U Srbiji se očekuje oporavak na samom početku sledeće godine. Hrvatski privredni rast bi trebalo da bude negativnih 6 odsto, a srpski minus 3 odsto.
Neozbiljno
Guverner Jelašić kaže da bi bilo neozbiljno da se sada odustane od obećanih smanjenja rashoda i da se, kada MMF dođe na nastavak pregovora, razgovara o povećanju poreza.
Opet ništa
Najnovije izjave ministara, koje stižu iz Istanbula, sugerišu da će Vlada nastaviti da se zadužuje. I to kako za tekuću potrošnju, tako i za ulaganja.
