Dug se mora vratiti
Novi magazin – Ovo, zapravo, nije načelo na kojem se zasnivaju finansijski odnosi, bankarstvo ili Evropska unija ili njena monetarna unija. Zašto?
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Moderna levica
Novi magazin – Uzmimo da neko hoće da mobiliše pristalice levice: koje to vrednosti i politike imaju izglede da promene ideološku raspravu i pridobiju većinu?
Zato što
Novi magazin – Zašto je Cipras popularniji nego što je bio pre nego što je postigao sporazum sa evropskim partnerima? Zašto ga Grci ne krive za poraz, poniženje i izdaju?
Zašto
Novi magazin – Da bismo znali kolika je praktična vrednost nekog političkog saveta, moramo razumeti zašto postoji, ako postoji, podrška upravo suprotnoj politici.
Nema više “extend and pretend”
Novi magazin – Ishod je još jedan krug “produži kredit i pretvaraj se da će biti vraćen”, što je možda najviše čemu se možemo nadati kako bismo sačuvali stabilnost evrozone i EU.
Koja alternativa
Grčka preduzeća i domaćinstva ne žele povratak na drahmu, jer i dalje ne veruju domaćoj centralnoj banci. I oni nisu prezaduženi. Veliki neto dužnik prema inostranstvu je grčka država.
Referendum, pregovori i izbori
Novi magazin – Članice Evropske monetarne unije preuzele su solidarnu odgovornost da vrate grčke dugove. Time se ne spasavaju te države i njihove banke, već grčke javne finansije i grčke banke.
Dugovi
Procena je da je manji trošak da Grčka bankrotira, nego da se nastavi sa finansiranjem njenih obaveza… Dodatak o moralnoj šteti odbijanja rezolucije o genocidu…
Bankrot
Novi magazin – Zanimljivo je da se traže primeri bankrotstva država u recimo Argentini, a ne u Jugoslaviji i Srbiji, gde su od 1980-ih iskušani praktično svi oblici bankrota.
Greece’s adjustment problem
The mandate that the new government received basically asks for the return to the pre-2009 era. This is achievable, with Greece remaining in the European Monetary Union, and with a debt write-off.
Nacionalna gramzivost i individualna sreća
Novi magazin – Zanimljivo je da je Kejnz danas popularan među socijalistima i čak komunistima, dok je on sam bio kritičan i prema jednima i prema drugima.
Šta ako Grčka (ne) uspe
Novi magazin – To je pitanje koje postavlja Pol Krugman. A šta ako ne uspe je pitanje koje se postavlja onima koji bi da slede primer Sirize. Koje su posledice jednog ili drugog ishoda?
Opet o izvozu
Novi magazin – Koji su izgledi za povećanje izvoza, posebno u Rusiju? Pre svega, koliko i kome Srbija izvozi? Za prva tri meseca ove godine rang lista je manje-više ista, osim što je izvoz u Rusiju smanjen za više od 20 odsto.
Šta je to geopolitika
Novi magazin – Uporedimo ugašeni Južni tok sa planiranim Turskim tokom. U slučaju Južnog toka reč je bila o političkoj geografiji, dok se kod Turskog toka radi o ekonomskoj.
Šta se događa u Makedoniji
Novi magazin – Ima smisla uporediti sukob iz 2001. sa ovim današnjim. I tada je VMRO bio na vlasti, u koaliciji sa jednom drugom albanskom partijom.
Kada rat kasni
Ako ste fascinirani paradama, bombama, raketama, tenkovima, o nukleranom oružju i da ne govorimo, a neprijatelj, Imperija pre svih, ni ne sluti šta je čeka – šta ako taj treći svetski rat ponovo ne dođe na vreme?
Šta se događa sa Grčkom
Novi magazin – Posle pobede Sirize došlo je do sporazuma koji je izgledao ostvarivo. Onda su nastali problemi i napretka više nije bilo. Sada stvari izgledaju gore iz dva razloga.
Zavisnost i moć
Novi magazin – Uvreženo je shvatanje da su zemlje koje uvoze gas i naftu zavisne od Rusije, pa se veruje da to toj zemlji daje veliku moć u međunarodnim odnosima.
Reparacije
Novi magazin – Budući da Grčka postavlja pitanje nemačkih reparacija, nije nezanimljivo podsetiti se rasprava o nemačkim reparacijama posle Prvog svetskog rata.
Grčka i Srbija
Novi magazin – Razlika u onome sa čim se suočavaju nije velika, a to nisu ni razlike u ciljevima. Kada je o sredstvima reč, stvari stoje drukčije. Zašto?
Crna kutija
Radio emisija 27.03.2015, govore: Vladimir Gligorov, Sofija Mandić i Miloš Ćirić; reportaža o bombardovanju.
Evropska vojska
Novi magazin – Ako ruske vlasti istraju na politici preraspodele moći u Evropi, povećanje odbrambene sposobnosti EU moglo bi da postane realan plan. Što bi bio kraj pacifističkog evropskog eksperimenta.
Levica i desnica
Novi magazin – Zanimljivo je bilo videti kako nacionalistička desnica pozdravlja pobedu Sirize, možda čak sa većim oduševljenjem nego revolucionarna levica. Zato što im, bez obzira na rizike, haos nudi veće šanse za uspeh.
MMF preporučuje
Novi magazin – MMF sa zabrinutošću ističe problem fiskalnog deficita i nenaplativih potraživanja u bankama. Ništa se dobro neće postići smanjenjem javne potrošnje, ako se ne povećaju privatna ulaganja.
Reči
Optužba za autošovinizam zasnovana je na negiranju prava na disidentstvo u kulturi, iz u osnovi političkih razloga. Koji se predstavljaju kao obaveza pozivanjem na dužnost patriotizma.
Dobre i loše vesti
Novi magazin – Postoji povećana bojazan da se nova grčka vlada i druge zemlje članice evropske monetarne unije neće sporazumeti. Ovo bi palo u rđavo vreme, jer EU privreda počinje da se oporavlja.
Bez dobitka nema igre
Šta je dobitak u igri: Grčka protiv evrozone? Igre se definišu prema dobitku. Bez dobitka nema igre. Budući da je struktura dobitka u ovoj igri nepoznata, možemo da je izvedemo iz strategije igrača.
No payoff, no game
What is the payoff structure in the Greece versus Euro Area (EA) game? Games are defined by payoffs. No payoffs, no game. As we do not know the payoff structure, we need to infer it from the strategy of the players.
Rizici i osiguranja
Novi magazin – Problemi sa kreditima u švajcarskim francima: ko treba da snosi rizik promene kursa? Dužnik, poverilac, centralna banka ili poreski obveznik?
Franak, evro i kraj odricanja
Novi magazin – Najpre je revalvirao švajcarski franak, pa je devalvirao evro, a onda je na grčkim izborima pobedila Siriza. Zašto jedno, drugo i treće?
Grčki problem
Namera je da se zaposlenost poveća za 300 hiljada, mada nije jasno kako i u kom roku. Pominjalo se i smanjenje izdataka za vojsku i oporezivanje crkve, ali od toga neće biti ništa, jer je koalicioni partner Sirize protiv toga.
Nema industrije
Novi magazin – Balkanske države nisu zainteresovane za industrijalizaciju, štaviše, neke su izgleda radile na tome da se industrijska proizvodnja značajno smanji. Zašto?
