Ko nam je kriv
Novi magazin – U ovom času, balkanskom političkom atmosferom dominira nezadovoljstvo sobom.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Da li MMF sada govori francuski?
Jutarnji list: Na vrhuncu krize je bolje povećati javnu potrošnju i finansirati je dodatnim zaduživanjem.
Spending problem and the median voter
Dedicated to Nobel Prize economist Jim Buchanan (October 3, 1919 – January 9, 2013).
Zamrznuti sukob
Ostvarenje srpskih interesa zavisi od interesa kosovskih vlasti, manje-više isključivo.
Makroekonomija emigracije
U Srbiji je reč o namernom nazadovanju, a ne o nerazvijenosti.
Dva nova teksta
Novi magazin – Većina balkanskih zemalja je tek na početku buđenja društva.
Zašto Vučić ne proziva Koštunicu
U Mostu RSE Omera Karabega govore Vladimir Gligorov i Miroslav Prokopijević.
Platforma i politika
Helsinška povelja: Autori Platforme stavili su na sto i mogućnost odluke o odustajanju od učlanjenja u EU.
Tri eseja iz Novog magazina
Uzroci krize i oporavak, Evropska i druge unije, Održivost.
Kapitalizam, integracije i partije
Nema mnogo smisla očekivati previše od novih stranaka.
Devalvacija i privredni rast
Jutarnji list: Pogoršanje rejtinga Hrvatske sugeriše da dalje zaduživanje države nije rešenje.
Male zemlje
Šest tekstova objavljenih u Novom magazinu u oktobru i novembru ove godine.
Budžetski zaokret
Za smanjenje postotka javnih rashoda u BDP zaslužna je – inflacija, a za povećan procenat javnih prihoda – više poreske stope.
Fiskalna strategija
Donosiće se fiskalne odluke koje impliciraju neodrživost javnih i obaveza prema inostranstvu.
Kurs i potrošnja
Krugman je svojim predavanjem u Beogradu podstakao raspravu o tome da li je dinar precenjen i da li je potrebno podsticati potrošnju.
Keep Your Eye on the Ball
Samo izaći pred javnost i reći da je rizik po bezbednost visok ili nizak ili bilo kakav, nije dovoljno.
Ako EU preživi
Novi magazin: Šta ako se EU ne raspadne, poveća broj članova i obezbedi još veće jedinstvo?
Budžeti i ideologije
Novi Magazin: Budžet nije samo spisak izvora prihoda i nameravane potrošnje, već i informacija o tome čemu vlada teži.
Neoliberalizam
Kada se kritikuje neoliberalizam, treba ga najpre definisati. Najveći broj kritičara to ne čini, pa je teško znati na koga ili na šta se kritika odnosi.
Slobodni pad
Radio emisija 21.09.2012, govore: Vladimir Gligorov i Goran Miletić.
The diversity thing
I had a chance to look into the Ashraf and Galor (2012) paper on genetic diversity and economic development.
Kada tranzicija kasni
Jutarnji list: Praktično sve zemlje na jugu Evrope se nalaze u recesiji, ali ne iz istih razloga. Uzmimo za primer Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju.
Štedeti, štedeti
Novi magazin: Kada se kaže da bi država trebalo da štedi, na šta se i na koga misli?
Nove vlade
Novi magazin: Kada neka nova vlada krene od pogrešnog razumevanja problema koje bi trebalo da rešava, gubitak vremena i poverenja su neminovni.
The big bazooka
Evropska centralna banka je donela odluku da interveniše na tržištu javnim obveznicama sa ciljem da sačuva evro.
Saveti
Blic – Uzmimo da vlada želi da dobije savet kako da obezbedi privredni oporavak, koga bi trebalo da pita?
Cena integracija
Kako razumeti Nikolićeve reči da je „želja za ulaskom u EU san svakog ozbiljnog političara u Srbiji, ali ne po svaku cenu“. Teško.
Vlasnici
Zašto se misli da je bolje da vlasništvo u bankama, preduzećima, radnjama bude domaće, a ne strano?
EU i Balkan
Izlazak Grčke iz novčane unije bi doveo do problema u finansijskom sektoru i do poskupljenja kredita.
Neuspešni modeli u tranziciji
Zašto neke srednjoevropske zemlje prolaze bolje nego zemlje na jugu Evrope.
Državna imovina
Zašto bi država prodavala robu i usluge, a ne ulagala u javna dobra?
Rejting
Jedna rejting agencija je neuobičajeno brzo negativno ocenila novu vladu. Zašto?
