Sloboda i prava
Prosto rečeno, ljudi su slobodni da formiraju državu, oni nemaju pravo na državu. Reč je o slobodi, a ne o pravu, jer „pravo na“ podrazumeva „obavezu da“, a nje, osim ako nije izričito preuzeta, nema.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Znamo više o budućnosti nego o prošlosti
Funkcija predskazanja nije predviđanje budućnosti, već osvetljavanje sadašnjosti. Uvažavanje ove činjenice stoji iza svakog „šta bi bilo kad bi bilo“ pristupa istoriji.
Milošević i Vučić – razlika
Milošević se bojao demokratizacije, dok Vučiću zbog privrednih neuspeha preti smena na nekim od sledećih izbora. Nacionalizam i ruska podrška su obojici bili korisni, ali iz različitih razloga.
Poređenja
Novi magazin – Evropski zvaničnici ukazuju da katalonski referendum i na njemu zasnovana deklaracija o nezavisnosti nisu u skladu sa španskim ustavom i stoga nisu zakoniti. Šta ovo poslednje znači?
Katalonija i pitanje otcepljenja
Ovaj slučaj je uporediv sa jugoslovenskim zbog asimetričnog federalizma dve države. Jugoslavija nije mogla da se nosi s otcepljenjem Slovenije, a da se pritom ne raspadne. To brine i špansku vlast.
Junker, Makron, Merkel
Novi magazin – Zapravo, ima smisla početi s Makronom. Njegov ključni predlog jeste da se politički podupre evropska monetarna unija, što će reći evro.
Catalonia and the issue of secession
Yugoslavia proved unable to deal with secessions without disintegrating. That is also the worry of the Spanish government – that the secession of Catalonia will lead to the dissolution of Spain.
Sto godina
Novi magazin – Ne znam šta se u Rusiji planira povodom stogodišnjice Oktobarske revolucije. Koliko sam primetio, nije mnogo pažnje posvećeno stogodišnjici Februarske revolucije.
Javni dug, bankrotstvo i održivost
Novi magazin – Kada je država pred bankrotstvom? Na primer kada vlasti cene da je bolje da ne izvršavaju obaveze prema poveriocima nego da dodatno oporezuju.
Rad i vrednost
Novi magazin – Ako bi se pitalo koja je marksistička knjiga bila najuticajnija, to ne bi bio Marksov Kapital, čije se prvo izdanje pojavilo pre 150 godina, već Lenjinova Država i revolucija ili Staljinov Kratki kurs.
Politika nepravde
Preuveličavanje, prikrivanje podataka i čista, ali navodno korisna laž nisu karakteristike specifične za populizam. Poslednjih stotinak godina populizam je otvorena politika nepravde.
Ime i zamrznuti konflikti
Novi magazin – Pretnja promenom odnosa prema imenu zemlje zasniva se na grešci da se može voditi politika zamrznutog konflikta prema Kosovu i zemljama koje ga priznaju.
Pola godine
Novi magazin – Javnosti je nekako promaklo da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto preko jedan odsto.
Stvarni odgovor na pravo pitanje
Novi magazin – Iznose se različita mišljenja o tome šta je minimum ispod kojeg se u pregovorima ne sme ići. Tu je reč o elementima ustavnog uređenja Kosova. O kojima se neće pregovarati.
„Gospodo, mi smo s vama u ratu“
Mislim da razumem pobudu da Vučić i akademici i vladike i radikali i naprednjaci i srpski demokrati i patriotski naučnici i svi drugi, političari svih konfesija takoreći – razgovaraju o Kosovu.
Levo i desno u poslednjih tridesetak godina
Ovde će biti reči o trajnim karakteristikama srpske privrede u leva i desna vremena, da se tako izrazim. I o razlozima obnavljanja liberalnih elemenata privredne politike…
Dramatično poboljšanje
Novi magazin – „Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa“ koji podržava MMF stendbaj sporazumom. Šta se to bitno (dramatično) popravilo?
Sastanak u Trstu
Novi magazin – Berlinski proces koji se nastavlja sastankom u Trstu sredinom sledeće nedelje, ima za cilj razvoj balkanskih zemalja koje bi trebalo da se pridruže EU.
I jare i pare
Srbija bi da se pridruži Evropskoj uniji, ali i sve ostalo, pa i ono što nije u skladu sa članstvom. Zvanični ruski stav je takođe da je najbolje i jedno i drugo, a ne jedno ili drugo. Uzmimo to ozbiljno.
Ulaganja, privatna i javna
Novi magazin – Razlika je u tome što se javna ulaganja ne rukovode ili ne bi trebalo pre svega da se rukovode zaradom, a privatna moraju.
To sada ne možemo znati
Šta bi trebalo da bude opozicioni program u Srbiji? Pođimo od navoda iz napisa gospodina Dragana Đilasa: „Ne vidim nijedan razlog zašto bi državne kompanije bile uspešne u Nemačkoj, a ne u Srbiji.“
Budućnost EU
Novi magazin – Rasprava o tome hoće li se EU održati još uvek zaokuplja mnoge ljude. Mene je zanimalo šta je zajedničko političkim zajednicama koje nisu uspele da se održe.
Electoral autocracy
A person who is a minority according to practically all features of political significance, Ana Brnabic, is going to be Prime Minister. How will she rule? She won’t. President Vucic will.
Izborna autokratija
Predsednik vlade će biti osoba koja ne pripada manjini po jednom ili dva obeležja, već praktično po svim koja su od političkog značaja. Kako će ona da vlada? Neće. Vladaće Predsednik Vučić.
Carine i unije
Zemlje zapadnog Balkana koje su članice regionalne zone slobodne trgovine CEFTA imaće bescarinski režim trgovine sa EU kada sve te zemlje sprovedu Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju.
Globalizacija i javno zlo
Nova američka administracija ne priznaje globalnu zajednicu shvaćenu kao društvo. Da li to znači da zaista nema svetske političke zajednice? Ne znači. Zato što postoje globalna javna dobra i zla.
Tri primedbe o EU
Interes za članstvom u EU je u porastu u većini balkanskih zemalja. Privrede jugoslovenskih država postaju sve povezanije sa privredom EU i to počinje da utiče na shvatanja privrednika.
Rast, prvi kvartal
Niska stopa rasta u prva tri meseca uglavnom se pripisuje padu proizvodnje u sektoru proizvodnje energije i ruda. Ali nije podbacio samo rast proizvodnje energije i ruda već i privrede u celini.
Francuska i Nemačka
Novi magazin – Kako bi eventualno mogao da izgleda dogovor o “jačanju Evropske unije”, što je proklamovani Makronov cilj? On bi trebalo da sadrži tri elementa…
Nauka i vera
Zaista je originalna tvrdnja autora Peticije da bi veru trebalo posmatrati kao nauku, jer onda njihova vera mora biti odbačena, budući da nema naučnog načina da se dokaže njena istinitost.
Francuska i Evropa
Novi magazin – Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto? Razlozi su socijalni i nacionalni, da se tako izrazim.
Demokratija i Makedonija
Sve se objašnjava etničkim sukobima, pa politička nestabilnost u Makedoniji mora biti izazvana sukobom Makedonaca i Albanaca. A radi se o izboru između autoritarizma i demokratije.
