Carine i porezi
Novi magazin – Preovlađuje uverenje da je srpska privreda veoma otvorena i izložena surovoj konkurenciji uvozne robe, posebno posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Grčka i duge krize
Novi magazin – Ove tri privrede – grčka, srpska i hrvatska – zapravo su u najgorem stanju ne samo na Balkanu, već i u onom delu Evrope koji čini EU i zemlje koje njoj teže.
Nekoliko ne sasvim nepovezanih komentara
Ima li smisla prodavati uspešno preduzeće u državnom vlasništvu? Uspešno ovde znači profitabilno. Ima, ukoliko se taj novac može uložiti u neko drugo preduzeće. Recimo, u obrazovanje.
Geografija prijateljstva
Srbiji nije potrebna strategija za priznanje Kosova. Bilo bi dobro kada bi do priznanja i usklađivanja ustava došlo, ali to ne garantuje trajnu politiku prijateljstva prema Kosovu, a ni prema BiH.
Ruska kriza
Okretanje sebi i slabljenje veza sa Evropom i zapadnim svetom uopšte, ne jača Rusiju ni ekonomski niti strateški. Svetski uticaj Rusije zavisi od njenog evropskog uticaja.
Kina, Rusija i Evropa
Novi magazin – U čemu je razlika između ruskih i kineskih investicija u Evropi? U tome da li su sredstvo politike ili nisu. U slučaju Kine nisu, dok u slučaju Rusije jesu danas više nego što su bile juče.
Rusija – preko Beograda protiv Brisela
Helsinška povelja – Rusija ne podržava evropske integracije Srbije. Ako se taj proces zaustavi, u velikoj meri bi bilo zaustavljeno i dalje proširivanje EU na Balkan.
Račun i opravdanja
Novi magazin – Kaže se da je bilo potrebno prodati NIS po ceni i uslovima koje je diktirala ruska strana, jer ga niko drugi nije hteo, država nije znala kako da njime efikasno upravlja, a ni Južni tok ne bi prolazio kroz Srbiju.
Ponuda i tražnja
Novi magazin – Pošto je toliko političke i druge retorike uloženo u jedan sasvim komercijalni poduhvat, nije neočekivano da se o njemu politički i sudi. A tu je mnogo više reč o novcu nego o bilo čemu drugom.
Reforme i ostalo
Kako stoji stvar sa srpskom privredom? Podaci o drugom i trećem kvartalu su veoma rđavi… Ključni doprinos Srđe Popovića Drugoj Srbiji… Koliko je Jeljcin bio pijan, a Putin trezan.
Zavera
Novi magazin – Kako razumeti tvrdnje o tome kako Sjedinjene države i Evropska unija imaju za cilj destabilizaciju srpske vlade?
Berlinski i drugi zidovi
Novi magazin – Da li se u bivšim socijalističkim zemljama toliko bolje živi koliko se očekivalo kada je rušen zid? Kako bismo to mogli da ocenimo?
Recesija
Novi magazin – Nedostaju detaljniji podaci da bi moglo tačnije da se kaže šta doprinosi ovako dubokoj recesiji i da li je realistično očekivati oporavak sledeće godine.
Novac i budžet
Novi magazin – Bilans centralne banke je deo konsolidovanog budžeta, što znači da bi, recimo, netom objavljeni gubitak NBS za prošlu godinu trebalo dodati javnom dugu.
Budžet i novac
Novi magazin – Fiskalni problem nisu prevashodno plate i penzije, već subvencije, rđavo upravljanje javnim nabavkama (kupovina robe i usluga) i sveukupna neefikasnost države.
Amerika, izuzetak
Na šta se misli kada se kaže da je Amerika izuzetna zemlja? Šta je američka izuzetnost? To nije ono što Putin sugeriše, jer tu nema ni biološke ni civilizacijske konotacije.
Načertanije danas
Osnovno zapažanje o izgledima srpsko-ruskih odnosa u tom spisu Ilije Garašanina je da Rusija nikada neće služiti srpskim interesima, dok će uvek težiti da Srbija služi njenim.
Novi stari poredak
Novi magazin – Ljudi ponekad kažu da nema razlike između onih koji pozivaju na promene granica Ukrajine i onih koji pomažu demokratske promene. I jedni i drugi se, navodno, rukovode istim geopolitičkim ciljevima.
Izvoz i uvoz, Srbija i Rusija
Novi magazin – Rusija ima interes da poveća izvoz, pa i u Srbiju, u ovo vreme sankcija. Mada, kako se i srpska potrošnja smanjuje, nema mnogo prostora za neko značajnije povećanje.
Živeti bolje
Novi magazin – Bolje u odnosu na šta? Uzmimo da se primanja nekog domaćinstva smanje za 50%, a da se potom povećavaju prosečno po deset odsto godišnje…
Penzije
Novi magazin – Iscrpljene su mogućnosti dodatnog zaduživanja i povećanja doprinosa i poreza. Ostaje jedino da se poveća zaposlenost. Međutim, mera za povećanje zaposlenosti trenutno nema.
Zluradost
Posle referenduma, kroz zluradost probija resentiman: ako može Škotska, što ne bi i Republika Srpska? Uostalom, biće referendum u Kataloniji… Konačno, što može Kosovo, a ne može Krim.
Mere i očekivanja
Sa stanovišta održivosti javnih finansija, važan je čitav skup posledica. Samo smanjenje javne potrošnje neće imati za posledicu brži privredni rast. Naprotiv, delovaće recesiono, jer se smanjuje potrošnja.
Balkanizacija
Novi magazin – Škotska ima interes da ostane u EU i na njenu konačnu odluku će uticati i očekivanje da kroz koju godinu Velika Britanija glasa o napuštanju Evropske unije.
Regionalna saradnja
Novi magazin – Svako malo neko iz vlade najavi jačanje ekonomskih veza između Srbije i Republike Srpske, a onda istakne cilj o jačanju regionalne saradnje. Je li to u saglasnosti? Nije.
Inovativnost i otvorenost
Novi magazin – Mala i srednja preduzeća na Balkanu imaju značajno veći udeo zaposlenih od razvijenijih zemalja Evropske unije, a znatno manji udeo u ukupnoj dodatoj vrednosti.
Hladni rat
Rusija ne rizikuje da izazove hladni rat, već da izazove rat širih, evropskih razmera. A kako znamo iz istorije i teorije međunarodnih odnosa, mir u svetu zavisi od stabilnosti Evrope.
Evro i kriza
Novi magazin – Ranije se smatralo da je sopstven novac koristan jer omogućuje monetarnu politiku koja drži kamatnu stopu na niskom nivou, a sada se vidi da se to može postići naprosto pristupanjem novčanoj uniji sa razvijenijim zemljama.
Još jednom o sankcijama
U ovom slučaju ruske sankcije mogu da se smatraju legalnim, a da se sankcije Evropske unije ospore, samo ukoliko se smatra da je ponašanje Rusije prema Ukrajini opravdano.
U Berlinu o ulaganjima, poslu, izvozu
Novi magazin – Evropska unija i zemlje članice imaju dovoljno instrumenata da podrže privredni oporavak Balkana. Da li su balkanske zemlje spreman partner, to nije nikako sigurno.
Čije sankcije
Tipično je za srpsku javnost da sankcije koje je uvela Rusija vidi kao sankcije koje su nametnute Rusiji, kao što je za svaku rđavu odluku u Beogradu odgovoran neko u Vašingtonu ili Briselu ili Berlinu.
Javno i privatno
Novi magazin – Ponekad se izražava čuđenje da u zemljama koje imaju dugu istoriju neefikasnih država i u privrednom, a ne samo u užem smislu očuvanja bezbednosti i zaštite vladavine prava, svejedno ima uspeha ideologija o prednosti javnog nad privatnim, manje-više u svemu.
