Stabilizacija
Zašto su druge zemlje uspele da izvuku neke pouke iz visoke inflacije i iz kriza kursa, dok to u Srbiji nije slučaj.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
U septembru nema para
Navodno u trezoru ima para samo za avgust. Kako to razumeti? Odgovor je, nikako.
What are we striving for
It would not be pointless to consider Ivica Dacic’s opening speech to the Parliament.
Biti ili ne biti Evropske centralne banke
Mario Draghi, predsednik Evropske centralne banke, rekao je da će centralna banka učiniti sve što je potrebno da sačuva evro, i dodao „verujte mi, to će biti dovoljno“.
Uh, to su rđavi razlozi
„Mi loše ocenjujemo rad guvernera Narodne banke Srbije”, kazao je Nikolić…
Banke
Nova ljubljanska banka je u nezavidnom stanju. U kakvom su stanju druge banke? Ima li razlike između onih u domaćem i stranom vlasništvu?
Rezerve
Održivost kursa ne zavisi samo od deviznih rezervi, već i od toga da li je taj kurs, pojednostavljeno rečeno, precenjen ili potcenjen.
Čemu se teži
Možda nije besmisleno razmotriti ekspoze Ivice Dačića. Ozbiljnije analize nije bilo, a to nije u skladu sa demokratskom odgovornošću ni vlasti niti javnosti.
Promena politike
Jedno je promeniti vladu, a drugo politiku. Kada je reč o balkanskim zemljama, prelomna je po mnogo čemu bila 2000. godina.
Izvoz
Srpska privreda ne bi trebalo da se suočava sa značajnim problemima s plasmanom proizvoda na stranim tržištima.
Centralna banka i novi koncept
Novi koncept privredne politike koji najavljuje buduća vladajuća koalicija podrazumeva veću, a ne manju politizaciju centralne banke.
Traženje neprijatelja
Nije lako razumeti šta se tačno prebacuje centralnoj banci, a i šta se od vlade traži.
Prvi problem
Budžet je problem i zapravo sve je problem zato što posla nema. To nije novost, što čini problem gorim. Zašto nema posla?
Stvari se menjaju
Ma koliko da je grčki problem glavobolja, eventualno radruživanje bi moglo da preraste u noćnu moru.
Bankrot države
Kada je reč o dugovima u dinarima, država ne može da bankrotira ako neće, jer uvek može da štampa dinare.
Korak nazad, pa korak…
Ideja da se put ne može promeniti, pa da će i nove vlasti nastaviti da se ponašaju kao i stare, zapravo nije tačna.
Kadrovi
Nisu važna ministarstva, već principi i politika. Glasačima, međutim, personalna rešenja jesu važna. Zašto?
Evro i privredni rast
Na sastanku Evropskog saveta biće donete odluke koje imaju za cilj da dodatno stabilizuju evro zonu.
Neoliberalna politika
Štednja nije neoliberalna. Potrebu da se poveća štednja ne stvara MMF, već stanje u kome se privreda nalazi.
Grčke promene
Možda bi bilo bolje da je pobedila Siriza. Tačno je da je njen program lišen realizma, ali bi na vlast došli nova stranka i novi ljudi.
Kriza kursa
Do krize kursa dolazi ukoliko je on fiksiran na neodrživom nivou, a ne usled nedostatka rezervi.
Lojalnost i manje zlo
Partijski sistem u demokratijama se oslanja na odnos lojalnosti između stranaka i njihovih glasača. Koliko je lojalnosti potrebno?
Izgledi i stabilnost
Veliko je pitanje kako bi se mogla sačuvati politička legitimnost i odgovarajuća socijalna stabilnost.
Cena konsolidacije
Javnu je potrošnju potrebno smanjiti, a poreze povećati – koliko će to da košta u privrednom rastu.
Bilansi i cene sa predlozima
Ključno ograničenje jeste stanje na tekućem računu bilansa plaćanja i visok nivo stranog duga.
Potrošnja i ulaganja
Kada su javni prihodi na visokom nivou, a to je svakako slučaj, smanjenje poreskog i tereta doprinosa bi pomogli.
Fiskalni problem
Da li je fiskalna politika neodrživa? Potrebno je odrediti koja fiskalna politika i šta znači neodrživost?
Ponovo recesija
Koliko se kretanja u Hrvatskoj razlikuju od ideje, nazovimo je nemačkom, uspostavljanja budžetske ravnoteže.
Strana ulaganja
Bolje je da se poboljša politička konkurencija, a ne da se ograničava privredna privilegovanjem domaćih za račun stranih investitora.
Posle izbora
Spoljni dugovi su iznad 80 posto BDP, privreda ima negativnu stopu rasta, a stanje na tržištu rada postaje dramatično.
Kako rasti
Većina grčkih glasača ne podržava program štednje, ali još veći broj njih ne bi da Grčka napusti evro.
A sada o privrednom rastu
Postoji uverenje da se javna sredstva koriste da bi se finansirala korupcija i kupovali izbori.
