Neodlučnost
MMF u najnovijem izveštaju ne izražava nadu da će se nešto značajno promeniti u privrednoj politici Srbije.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Ekonomski patriotizam
Nije li čudno da patriotske stranke obećavaju strane pare kojima će se rešiti domaći privredni problemi?
Sledeća vlada
Jedan predlog je da se država zaduži, pa da gradi i pomaže. Problem je u tome što je potrebno nešto proizvoditi i prodati da bi se dug vratio.
Bankarske muke
MMF upozorava da bi problemi banaka u evro zoni mogli da se preliju u zemlje srednje i jugoistočne Evrope.
Kiselo grožđe
U drugim zemljama je sračunato da su koristi od EU veće od troškova. U Srbiji, svi bi da ne računaju već da naprosto ocene da je reč o kiselom grožđu.
Održivi dug
Kamata na tek uzeti državni kredit je, zaokružimo, sedam odsto. Da li je to toliko skup kredit da neće moći da se vrati?
Real electrons costs
Growing employment is the key to social and political stability and to economic growth. It needs to take place in the private, and not in the public sector.
Stid i ponos
Svi bi „nastrani“, što bi rekao patrijarh Irinej, trebalo da se stide. Stid je sredstvo represije.
Rezolucija i garancija
Rezolucija 1244 ne garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Ključna reč ovde je garancija.
Održivi kurs
Pre svega fiksni kurs ne mora da bude održiv. Da bi bio, potrebno je da ne bude precenjen u trenutku kada se fiksira.
Naše i tuđe
Nacionalizacija banaka bi bila najbolje rešenje, pa bi patriotski političari ulagali u nacionalne i državne interese. Kao nekada.
Najveći rizik u EU: usporavanje privrednog rasta
Ako bi MMF pozajmio novac evro zoni, kako bi taj aranžman izgledao, i pre toga, da li je on i za šta potreban?
Lokalno i centralno
Ukoliko je reč o javnom dobru, zašto ne bi ljudi hteli da se „švercuju“, da koriste, na primer, lokalni put, ali da ne plaćaju njegovu izgradnju i izdržavanje?
Recesija
Kako sada stoje stvari, predstoji čitava jedna izgubljena decenija. Ako to bude politička tema tek kroz nekoliko godina, ishod bi mogao da bude rđav, kao što znamo iz iskustva.
Balkanska budućnost
Regija u kojoj je bezbednost još uvek najvažnije pitanje se suzila na Srbiju, Kosovo i BIH.
Da li je sve u institucijama?
Demokratija ima prednost tamo gde ekonomski sistem nije monopolisan.
Cena nacionalizma
Cena nacionalizma u izgubljenom privrednom rastu svuda je izuzetno velika, a katastrofalna u Srbiji.
Tri krize
U Americi ne postoji spremnost da se iz sutrašnjih povećanih poreza plaćaju današnja dodatna zaduživanja države.
Deep Purple
Oni koji zagovaraju politiku sile dužni su da pokažu da bi upotreba sile bila efikasna, dakle da bi srpske vlasti zaista nadjačale suprotnu stranu u eventualnom stvarnom sukobu.
Prezaduženost
Sada je kurs švajcarskog franka promenjen i mnogi su prezaduženi. Čiji je sve to problem?
Nova kriza
Nije reč o ponavljanju krize iz 2008, bar ne na svetskom nivou. Sledeća kriza, ako do nje dođe, biće drukčija, bar u dva vida.
Troškovi sukoba
Kao što je bilo karakteristično za devedesete godine prošloga veka, niko ne računa s tim koliki bi mogli da budu troškovi sukoba na severu Kosova.
Korist od sukoba
Sukob Srbije i Kosova je nekooperativan zato što je korist kojoj se teži kontrola nad teritorijom, a ti sukobi su tradicionalno rešavani silom
Glavom u zid
Ne postoji nikakvo posredno priznavanje nezavisnosti Kosova. Postoji samo priznavanje ili nepriznavanje, a to se ne čini preko prihvatanja ili neprihvatanja carinskih deklaracija.
Šta je izbor?
Kupljeno je dodatno vreme da se nastavi u pravcu očuvanja Evropske ekonomske i monetarne unije, dakle erva i političke integracije.
Istorija propadanja
Za vreme vlada socijalista, radikala i „humanista“ – godišnji privredni rast bio je oko minus 4,5 odsto.
What price nationalism?
What are the costs of nationalistic policies? The expectations may be more optimistic than is warranted as the example of the breakup of Yugoslavia suggests.
Statistika
Ocene BDP od početne do konačne, mogu da se razlikuju, ali ako je reč o 10 ili čak 30 ili 40 odsto, to je suviše.
MMF i Hrvatska, a o konkurentosti
Vaša je dilema jednostavna, ako želite zadržati plate oslabite kunu, a ako pristajete na manje plate, onda kunu ne dirajte.
Raditi, raditi
U aprilu je, po anketi radne snage, bilo oko 2,28 miliona zaposlenih i oko 650.000 nezaposlenih.
Grčka zaraza
Ne očekuju se značajne negativne posledice grčke krize, izjavljuju iz Vlade. Tu bi trebalo biti oprezniji.
Grčki primer
Trenutno su u sukobu spremnost vlade da poštuje dužničke obaveze i nespremnost javnosti da ih preuzme.
