Radio amater Radiša
Radio emisija 22.10.2010, govori ekonomista i politikolog Vladimir Gligorov.
Radio emisija 22.10.2010, govori ekonomista i politikolog Vladimir Gligorov.
Blic – Nije to tako komplikovano. Ako su neka prava data ustavom ili zakonom, ona se moraju poštovati.
Blic – U „Državi i revoluciji“ Lenjin kaže da je demokratija dobra – „ako je naša“. Inače je potrebno posegnuti za nasiljem.
Ako se gleda celo razdoblje od deset godina, ekonomske su reforme bile relativno spore i polovične.
U javnosti se ne oseća potreba da se sazna ko je izdao naredbu da se na Zorana Đinđića puca.
Pošto se ponavlja da je sada plata za 100 evra manja, valja reći šta to, u meri u kojoj je uopšte tačno, govori?
Trebalo bi očekivati da će ljudi planirati potrošnju u skladu sa svojim primanjima, isto bi trebalo da važi i za državu.
Because it is simply not possible, it is pointless to say that the Minister of Foreign Affairs is not responsible for foreign policy.
Sve je to moglo pre deset godina, a i pre dvadeset. Sada će se sa predstavnicima Kosova razgovarati kako bi se normalizovali odnosi.
Kako predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti nije dostupan javnosti, jedino se može komentarisati ono što najavljuju državni službenici.
U demokratijama nema izdajnika, ni nepatriotskih politika.
Što se može postići silom, može se postići trgovinom. To je jedno od temeljnih liberalnih uverenja.
Opet se u Beogradu traže razjašnjenja kako je ono što je izgledalo jasno postalo sporno.
Razlika između odmrzavanja plata i penzija sada, u januaru ili u aprilu nije finansijski od velikog značaja.
Alternative su jasne: etničko razgraničenje ili sporazum o suverenim odgovornostima Srbije i Kosova.
Koje bi moglo da bude generalno pravilo kada se biraju pravila ekonomske politike?
Da li mogu da se zarađuju različite plate za isti rad? Naravno, i to iz više razloga koji određuju tržište rada.
Najjednostavniji opis političkog prostora je u dve dimenzije: ideološka, na kojoj se vrednuju političke alternative i politička na kojoj su poređani glasači.
Zašto je nemačka privreda bila pogođena krizom i zašto se relativno brzo oporavlja?
Zašto MSP nije imao razumevanje za srpsku krizu identiteta? Zato, sledi univerzalno primenljiv odgovor, što to ne daju Amerikanci.
Predlog da se povećaju plate i penzije kako bi se podstakla potrošnja nema potrebe vezivati ni za Kejnza niti za Krugmana.
Srpska spoljna politika sada ima za cilj da zatvori Pandorinu kutiju, uz pomoć GS UN.
Is Serbia incapable of conducting a responsible political and expert debate? In order to answer this question, let us take three examples.
To što je sve jeftino u Srbiji, naravno za one koji u drugim zemljama primaju zarade u evrima, posledica je ponajviše devalvacije dinara.
Svestan sam da je uzaludno, ali da odgovorim na pitanje šta bi vlada i skupština trebalo da urade? Prvo da definišu interese Srbije na Kosovu – političke, ekonomske i svake druge.
Those who followed the debate before the ICJ would have known exactly what was being asked and what the answer would be.
Suštinsko pitanje jeste da li je proglašenje nezavisnosti bilo u neskladu sa poretkom uspostavljenim rezolucijom 1244 i Sud je odlučio da nije.
Odgovor vlasti i javnosti u Srbiji na mišljenje Međunarodnog suda pravde je, otprilike, nema veze, idemo dalje. To nikako ne može na dobro da izađe.
Srpska politika već veoma dugo sledi strategiju u kojoj nema plana B. Ideja je da se odbije ponuda i traži više, pa ako se ne uspe, da se prihvati ono što je prvobitno odbijeno.
Povećanje plata i penzija podrazumeva zaduživanje države. Šta se ovom predlogu prigovara?
Zemlje zaostaju zato što nisu u stanju da reše osnovne probleme. Srbija je takva zemlja već dve decenije. Kako stoje stvari, promene se ne mogu očekivati u dogledno vreme.