Ruski svet
Putinovo viđenje odnosa ruske kulture i teritorijalne vlasti više podseća na kasnog Staljina nego na prosvećeniju rusku misao i politiku. Za spremnost na rat je dobro da život ne vredi mnogo.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Hrvatski slučaj
Novi magazin – U Hrvatskom proleću nije sve bilo o „našim novcima“, ali to jeste bio osnovni privredni zahtev. Stvari se nisu mnogo promenile, osim što se sada računa s transferima iz budžeta Evropske unije.
Crnogorski slučaj
Novi magazin – Ukoliko verujete da su u osnovi društva rasno ili etnički ili biološki određene nacije, ni jedna država ne zadovoljava uslov da bude stabilna i dugovečna.
Srpski slučaj
Novi magazin – Za druge jugoslovenske zemlje se može reći da su se našle tu gde jesu jer su trpele posledice tuđih odluka. To se ne može reći za srpski slučaj.
Inflacija
Novi magazin – Šta se dešava sa inflacijom? Ovo pitanje je kao i druga: Odgovori se traže u onome što se misli da se zna. U ovom slučaju mora biti da ima suviše novca, a i države suviše troše.
Zlonamerni diktator ili o sećanju
Problem u diktaturama nije u tome da se obezbedi poverenje podanika u autokratu, već u nepoverenju autokrate u podanike. Jer on ima nešto što oni nemaju, a to je vlast.
Raspad Zapadnog Balkana
Novi magazin – Odvija se nova epizoda balkanizacije i povećava rizik od novih sukoba, gde ni oružani nisu isključeni. To se događa u vreme kada se još uvek nekako održava integrisanost Evrope.
Priroda i porezi
Novi magazin – Neko bi mogao pomisliti da bi najbolje bilo da porezi ne postoje i da nema poreskih vlasti. To bi dodatno učinilo primamljivim utopijsko društvo u kojem se ne plaćaju porezi.
Infrastruktura
Novi magazin – Sa društvenog stanovišta, koristi ulaganja u energiju koja ne zagađuje bi trebalo da budu bar jednake onima za prljavu energiju, ukoliko bi se uračunali svi troškovi zagađivanja.
Poslovni uslovi
Novi magazin – Svetska banka je prestala da rangira zemlje po povoljnosti uslova u kojima se posluje. Sam skandal s navodnim pristrasnim ocenama pojedinih privreda u stvari je manje važan…
Dobra volja
Brojke su dodir sa stvarnošću. 50 umrlih dnevno u Srbiji je kao 1.000 u Rusiji ili 2.500 u Americi. Šest hiljada dnevno obolelih u Srbiji je kao 120.000 u Rusiji i oko 300.000 u Americi.
Sukobi na granici
Novi magazin – Sada kada je uspostavljena granica ključno pitanje je ne kako je ukloniti već kako obezbediti da se ona što manje oseća kako bi svi mogli da ostvare sopstvene interese.
Otvoreni Balkan
Novi magazin – Izdvajanje Britanije iz EU imalo je za cilj da se zna ko upravlja trgovinom, što može da bude na štetu izvoza i uvoza. Kao što je bio slučaj i sa raspadom Jugoslavije.
Prodaja magle
Nije povoljno po Srbiju porediti je sa jugoslovenskim državama. Čudno je da to nije nesporno. Srpski BDP po glavi stanovnika manji je nego crnogorski i mnogo manji od hrvatskog i slovenačkog.
Teritorijalni svetovi
Novi magazin – Moglo bi se iz mnogih komentara zaključiti da su Amerika i Zapad odgovorni za evroazijske probleme. Primer Avganistan, koji se konačno oslobodio.
Malezija, a o Srbiji
Trošak srpskog privrednog rasta izražen u broju obolelih i umrlih od epidemije ili u vreme epidemije je veoma veliki, o optimalnosti i da ne govorimo. To je beskrupulozna politika.
Čija su strana preduzeća
Novi magazin – Sva preduzeća koja posluju u Srbiji ili već u bilo kojoj zemlji su srpska, makedonska, crnogorska i tako redom, u zavisnosti od toga o kojoj je zemlji reč.
Izbori i kako pobediti
Na osnovu onoga što se zna moglo bi biti tačno da većina ne podržava autokratu i vladajuću stranku ali predviđa da će oni ostati na vlasti i posle izbora u proleće sledeće godine.
Inflacija, kurs, dug
Ako postoji rizik da se javna sredstva troše neefikasno ili u neskladu s javnim interesima, onda će nivo javnog duga postati ograničenje. U tim uslovima će doći do nestašice javnih para.
Fudbal
Novi magazin – Jasan je politički i poslovni interes za fudbal i sve što je oko njega. Mena zanima kolika bi bila društvena korist ili šteta da se fudbal zabrani. Ovo, naravno, hipotetički.
Cui bono
Novi magazin – U teoriji privredne politike postoji simetrija između svih mera. Ono što se postiže carinama, može se postići subvencijama, promenom kursa ili drugim fiskalnim merama.
Krvave patike
Tog leta u Parizu smo se sastali sa Ivanom Stambolićem, pa ne mogu a da se ne zapitam zašto pamte njegove krvave patike? Ubijen je ni par meseci posle Pariza. Zverski. Zašto oni to pamte?
Par reči o Rolsu
Da li bi trebalo očekivati da demokratski način odlučivanja vodi ka poštovanju Rolsovih načela pravde? Odgovor je negativan. Pravo pitanje je pod kojim uslovima demokratija može da bude pravična.
Sve je naopako
Novi magazin – Pretpostavljam da kada se kaže da je Srbija izabrala privredni rast u zamenu za demokratiju, pod Srbijom se misli na ljude na vlasti, a ne na narod koji je valjda doneo tu odluku.
Kineski dug i preduzetnička država
Kao objašnjenje dogovora crnogorske vlade sa zapadnim bankama da se kineski dug u dolarima pretvori u dug u evrima, navodi se da su one pritekle u pomoć Crnoj Gori iz političkih razloga.
Break-up of Yugoslavia was not inevitable
wiiw – In an interview with Veronika Janyrova, Vladimir Gligorov, senior research associate at wiiw, looks back at the 1990s and proposes a way forward for the EU to deal with the Western Balkans.
Fiskalno pravilo
Novi magazin – Novi izveštaj MMF-a o srpskoj privredi ima sadržaj uobičajen za godišnje konsultacije, s tim što se ovog puta uzima u obzir i zahtev Srbije za novim sporazumom.
Uzrok smrti nepoznat
Više puta sam pisao o neinformativnosti zvaničnog broja umrlih od zaraze virusom… I još nešto nevezano: neverovatno je da nekome padne na um da decu vodi da se dive tenku i da u njega ulaze.
Beznadežna politika
30 godina samostalnosti Hrvatske i Slovenije: Da bi se jasno videla beznadežnost srpske politike dovoljno je postaviti pitanje: Ako se ne teži promeni granica, čemu se teži odustajanjem od Jugoslavije?
Pregovori unedogled
Novi magazin – Zašto je potpisan Briselski sporazum? Da bi nova vlada imala legitimnost u Briselu i Vašingtonu. Ovo je očigledno ako se uzme u obzir političko poreklo Vučića.
Mali pojmovnik
Novi magazin – Patriotizam je politička obaveza ili dužnost. Poput poreske. To je porez u krvi. Individualni doprinos sopstvenoj državi kako bi život u njoj bio bezbedan. Ta obaveza nije bezuslovna…
Papiri
Novi magazin – Uzmimo primer Kosova. Srpska strana polazi od pretpostavke da će proći bolje ako uopšte ne pregovara ili ne prihvati ponuđena rešenja. To se dosad nije pokazalo kao tačno…
