Vladimir Gligorov

Milošević i Vučić – razlika

Milošević se bojao demokratizacije, dok Vučiću zbog privrednih neuspeha preti smena na nekim od sledećih izbora. Nacionalizam i ruska podrška su obojici bili korisni, ali iz različitih razloga.

Poređenja

Novi magazin – Evropski zvaničnici ukazuju da katalonski referendum i na njemu zasnovana deklaracija o nezavisnosti nisu u skladu sa španskim ustavom i stoga nisu zakoniti. Šta ovo poslednje znači?

Katalonija i pitanje otcepljenja

Ovaj slučaj je uporediv sa jugoslovenskim zbog asimetričnog federalizma dve države. Jugoslavija nije mogla da se nosi s otcepljenjem Slovenije, a da se pritom ne raspadne. To brine i špansku vlast.

Junker, Makron, Merkel

Novi magazin – Zapravo, ima smisla početi s Makronom. Njegov ključni predlog jeste da se politički podupre evropska monetarna unija, što će reći evro.

Catalonia and the issue of secession

Yugoslavia proved unable to deal with secessions without disintegrating. That is also the worry of the Spanish government – that the secession of Catalonia will lead to the dissolution of Spain.

Sto godina

Novi magazin – Ne znam šta se u Rusiji planira povodom stogodišnjice Oktobarske revolucije. Koliko sam primetio, nije mnogo pažnje posvećeno stogodišnjici Februarske revolucije.

Rad i vrednost

Novi magazin – Ako bi se pitalo koja je marksistička knjiga bila najuticajnija, to ne bi bio Marksov Kapital, čije se prvo izdanje pojavilo pre 150 godina, već Lenjinova Država i revolucija ili Staljinov Kratki kurs.

Politika nepravde

Preuveličavanje, prikrivanje podataka i čista, ali navodno korisna laž nisu karakteristike specifične za populizam. Poslednjih stotinak godina populizam je otvorena politika nepravde.

Makaze seku Kosovo sa mape Srbije

Ime i zamrznuti konflikti

Novi magazin – Pretnja promenom odnosa prema imenu zemlje zasniva se na grešci da se može voditi politika zamrznutog konflikta prema Kosovu i zemljama koje ga priznaju.

Pola godine

Novi magazin – Javnosti je nekako promaklo da je prva polovina godine bila veoma loša, privredno posmatrano. Rast proizvodnje je bio jedva nešto preko jedan odsto.

Stvarni odgovor na pravo pitanje

Novi magazin – Iznose se različita mišljenja o tome šta je minimum ispod kojeg se u pregovorima ne sme ići. Tu je reč o elementima ustavnog uređenja Kosova. O kojima se neće pregovarati.

Makaze seku Kosovo sa mape Srbije

„Gospodo, mi smo s vama u ratu“

Mislim da razumem pobudu da Vučić i akademici i vladike i radikali i naprednjaci i srpski demokrati i patriotski naučnici i svi drugi, političari svih konfesija takoreći – razgovaraju o Kosovu.

Levo i desno u poslednjih tridesetak godina

Ovde će biti reči o trajnim karakteristikama srpske privrede u leva i desna vremena, da se tako izrazim. I o razlozima obnavljanja liberalnih elemenata privredne politike…

Dramatično poboljšanje

Novi magazin – „Ekonomska situacija u Srbiji se dramatično popravila od usvajanja ekonomskog programa“ koji podržava MMF stendbaj sporazumom. Šta se to bitno (dramatično) popravilo?

Sastanak u Trstu

Novi magazin – Berlinski proces koji se nastavlja sastankom u Trstu sredinom sledeće nedelje, ima za cilj razvoj balkanskih zemalja koje bi trebalo da se pridruže EU.

I jare i pare

Srbija bi da se pridruži Evropskoj uniji, ali i sve ostalo, pa i ono što nije u skladu sa članstvom. Zvanični ruski stav je takođe da je najbolje i jedno i drugo, a ne jedno ili drugo. Uzmimo to ozbiljno.

Ulaganja, privatna i javna

Novi magazin – Razlika je u tome što se javna ulaganja ne rukovode ili ne bi trebalo pre svega da se rukovode zaradom, a privatna moraju.

To sada ne možemo znati

Šta bi trebalo da bude opozicioni program u Srbiji? Pođimo od navoda iz napisa gospodina Dragana Đilasa: „Ne vidim nijedan razlog zašto bi državne kompanije bile uspešne u Nemačkoj, a ne u Srbiji.“

Budućnost EU

Novi magazin – Rasprava o tome hoće li se EU održati još uvek zaokuplja mnoge ljude. Mene je zanimalo šta je zajedničko političkim zajednicama koje nisu uspele da se održe.

Electoral autocracy

A person who is a minority according to practically all features of political significance, Ana Brnabic, is going to be Prime Minister. How will she rule? She won’t. President Vucic will.

Izborna autokratija

Predsednik vlade će biti osoba koja ne pripada manjini po jednom ili dva obeležja, već praktično po svim koja su od političkog značaja. Kako će ona da vlada? Neće. Vladaće Predsednik Vučić.

Carine i unije

Zemlje zapadnog Balkana koje su članice regionalne zone slobodne trgovine CEFTA imaće bescarinski režim trgovine sa EU kada sve te zemlje sprovedu Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju.

Globalizacija i javno zlo

Nova američka administracija ne priznaje globalnu zajednicu shvaćenu kao društvo. Da li to znači da zaista nema svetske političke zajednice? Ne znači. Zato što postoje globalna javna dobra i zla.

Tri primedbe o EU

Interes za članstvom u EU je u porastu u većini balkanskih zemalja. Privrede jugoslovenskih država postaju sve povezanije sa privredom EU i to počinje da utiče na shvatanja privrednika.

Rast, prvi kvartal

Niska stopa rasta u prva tri meseca uglavnom se pripisuje padu proizvodnje u sektoru proizvodnje energije i ruda. Ali nije podbacio samo rast proizvodnje energije i ruda već i privrede u celini.

Francuska i Nemačka

Novi magazin – Kako bi eventualno mogao da izgleda dogovor o “jačanju Evropske unije”, što je proklamovani Makronov cilj? On bi trebalo da sadrži tri elementa…

Nauka i vera

Zaista je originalna tvrdnja autora Peticije da bi veru trebalo posmatrati kao nauku, jer onda njihova vera mora biti odbačena, budući da nema naučnog načina da se dokaže njena istinitost.

Francuska i Evropa

Novi magazin – Kada bi Francuzi glasali za napuštanje Evropske unije, to bi promenilo sve. Kako izgleda, neće. Zašto? Razlozi su socijalni i nacionalni, da se tako izrazim.

Demokratija i Makedonija

Sve se objašnjava etničkim sukobima, pa politička nestabilnost u Makedoniji mora biti izazvana sukobom Makedonaca i Albanaca. A radi se o izboru između autoritarizma i demokratije.

Demokratski i patriotski protesti

Novi magazin – Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Uzmimo onda primer Makedonije, o kojoj se sve više govori.

Drugi krug

Nije izvesno da postoji većina za autoritarni predsednički sistem, iako je većina izabrala Vučića. Ako većine da se prećutno izmeni sistem nema, Srbija bi mogla ući u krizu legitimnosti.