Ćorsokak, ponovo
Jedan pristup je a la Ćosić: teritorijalno razgraničenje. Drugi pristup je a la Memorandum: pravno razgraničenje. Trećeg nema, štagod o tome mislili građanisti, autošovinisti, drugosrbijanci i ostali izdajnici.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Opozicija
Novi magazin – Zašto bi opozicija nudila program koji je SNS napustila jer tako nije mogla da dođe na vlast. Sada bi demokrati čiji su program preuzeli naprednjaci da se vrate na vlast sa SNS programom.
Zašto Evropska unija
Koje uređenje može da obezbedi unutarevropski mir i da, uz to, ukloni kolonijalističke i imperijalističke ciljeve evropskih država? Potreban je sistem pacifikacije i komercijalizacije Evrope.
Migranti i izbeglice
Novi magazin – I zemlje i ljudi imaju obaveze, moralne pre svih, prema izbeglicama. U Americi i u Evropskoj uniji sve su uticajniji oni koji bi da odbace te obaveze. Pritom se najčešće potežu sledeća dva argumenta.
Očekujemo bolje
Novi magazin – Objavljen je novi Balkan barometar, godišnje istraživanje javnosti i poslovnih ljudi u šest balkanskih zemalja koje nisu članice Evropske unije: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija i Srbija.
Ruski problem
Novi magazin – Ako Kina i Indija nastave da se sledećih 30 godina razvijaju kao prethodnih 30, ruska će privreda biti veoma mala u poređenju s njima, jer nema osnova za njen ubrzani razvoj.
Novo staro ime
Geografski, to je Makedonija na severu makedonske regije, a politički makedonska država. Ovim političko-geografskim određenjem se napušta politički besplodna i neprijatna veza sa antičkom Makedonijom.
Tranzicija u Koreji
Novi magazin – Mir na Korejskom poluostrvu vodi smanjenom uticaju SAD i Rusije u tom delu sveta i rastu kineskog uticaja, pogotovo ukoliko se Severna Koreja zaista okrene privrednom razvoju.
O interesima i nauci
Slobodan Antonić u kritici mog napisa „Pad“ kaže o meni: „On kao uposlenik The Vienna Institute for International Economic Studies svakako nema motiva da poriče kolonijalni položaj Srbije“.
Tržišta i teritorije
Novi magazin – Evropska unija nema geopolitičke ciljeve. Ovo mnogi nisu razumeli kada je izbila kriza u Ukrajini. EU je posmatrana simetrično sa Rusijom, mada je Ukrajina za EU tržište, a za Rusiju teritorija.
Pad i socijalna pravda
Odgovor na kritiku Dejana Ilića: Pobuna nije dobro sredstvo ako je cilj socijalna pravda. To je jedno opravdanje demokratije, koje je doprinos socijaldemokrata na osnovu iskustva u prošlome veku.
1968.
Praktično od početka, strategija onih koji su upravljali pobunom bila je sporazum sa vlastima. Broz je to razumeo, pa je održao govor kojim je podržao studentske zahteve i svi su otišli kući pevajući.
Pad
Zašto, dakle, Srbija propada? I to praktično već pola veka? Možda zbog klime ili geografije? Ali klima je umerena, a razvijeni svet je dostupan. A opet, pad je već veoma dubok, i ne zaustavlja se.
Italy and the euro
The story of the Italian economy is a complex one, so here is just one argument why Italian governments were eager to adopt the euro and why going back to the lira is not very popular with the Italian public.
Ponovo o Marksu
Novi magazin – Kada se čitaju i dva dodatna toma, i napomene, i razmatranja koja su sabrana u tri toma Teorije o višku vrednosti, ne može se izbeći utisak da je dobro što se Marks zaustavio na prvom.
Tri napomene
Prva je da se sadašnji režim, isto kao i onaj dosovski, zasniva na NATO intervenciji iz 1999. Nezavisno od toga da li je neko prizivao ili ne, pobuna protiv Miloševića je računala sa njom i njenim posledicama.
Državna dobit
Kada se govori o razlici između privatnog i javnog interesa često se misli samo na preduzetnički interes. Ali ukupno uzevši svi se interesi razlažu na privatne. (Jeste, i nacionalni i državni i srpski i nebeski.)
Hladni rat ili normalizacija
To sa upotrebom nervnog gasa je ozbiljno. Kao i diplomatska i uopšte politička reakcija na taj incident. Može se to posmatrati i kao nesporazum. Tek, reakcija ruske diplomatije je bila neadekvatna.
Konkurencija i izbori
Novi magazin – Pogrešno je dozvoliti da vam konkurent određuje teme i način političke konkurencije. Posebno je rđavo ukoliko ostavite utisak u javnosti da vam konkurent prosto može preuzeti program.
Zašto se EU još nije raspala
Novi magazin – Korbin, vođa laburista, predstavio je stav stranke o odnosima Velike Britanije sa EU. Tu je ključan njegov odnos prema carinskoj uniji, a potom saradnja sa evropskim jedinstvenim tržištem.
Nelegitimni populizam
Razlika između Rusije i Srbije je u tome što se ova druga može demokratizovati, ukoliko bi se opozicija modernizovala, da se tako izrazim. Nelegitimni populizam u Srbiji uglavnom je fasadne vrste.
Demokratija i manje zlo
Ako je neki izbor manje zlo, on je bolja alternativa. Upoređivanje po dobru ili zlu vodi istovetnom ishodu. Kao motivacija da se glasa, ima razlike. Možda ima više smisla glasati za bolje, a ne za manje rđave.
Berza
Novi magazin – Zašto bankarske krize imaju veći negativan efekat od berzanskih kriza? Ovo je zanimljivo upravo sada kada je došlo do značajne korekcije u berzanskim vrednostima. Poređenja radi, pogledajmo paniku iz 1987…
Demokratija, pluralizam i ekstremizam
Helsinški odbor – Levi populizam je klasni, a desni nacionalistički. Desni populizam ima veće izglede da osvoji vlast, a levi se lakše demokratizuje.
Crkva i politika
Novi magazin – Nije zapravo jasno zašto se računa da je zamrznuti konflikt bolje rešenje od normalizacije odnosa sa kosovskim vlastima? Bolje sa stanovišta srpskih interesa. Ostaviću za trenutak po strani koji su to tačno interesi.
Prijatelji i interesi
Neprijatelji su oni koji nisu prijatelji, čak i ako su partneri. Ako partneri u jednoj stvari mogu biti neprijatelji u drugoj, onda je rusko savezništvo sredstvo u neprijateljskom sukobu sa zapadnim partnerima.
Dva populizma
Novi magazin – Ključna razlika između levog i desnog populizma je u tome što je levi populizam klasni: uzeti od bogatih i dati siromašnima, dok je desni nacionalistički: uzeti od njih i dati nama.
Justice and the future
Vucic said that now is not the time for happiness or sorrow, that we should instead look towards the future. How? How are he or former president Nikolic supposed to look towards the future?
Pravda, a o budućnosti
Vučić kaže da nije vreme ni za radost ni za tugu, već se treba okrenuti budućnosti. Kako će se on ili Nikolić okrenuti budućnosti? Nisu oni bili sredstva jedne rđave politike – oni su za nju odgovorni.
Objašnjenje i preporuka
Ovo je kratak komentar podstaknut skorašnjim napisima Denija Rodrika. Poslednji takav je pod naslovom „Kako spasiti ekonomsku nauku od neoliberalizma“ objavljen u časopisu Boston Review…
Biće bolje
Novi magazin – MMF otprilike kaže da je politika fiskalne konsolidacije sprovedena, da će se stvari popraviti, a da bi bilo dobro i da se poradi na promenama koje se najavljuju iz godine u godinu.
October 1917: How it all went wrong
The Russian Revolution heralded a fertile period for economic thinking in the 1920s, but this was decisively killed off by Stalin. The effects of the destruction he wrought have left a long shadow.
