Širenje optimizma
Razlika između srpske i mnogih drugih vlada je u načinu na koji se obraćaju javnosti. U Srbiji, koji god član vlade da se dohvati mikrofona, poruka je optimistička.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Jalova nada i beznađe
Računa se sa preraspodelom teritorija, ali to će biti sve manje realno ukoliko, da tako kažem, raspad EU zakasni.
Pečalba
Stvari ne stoje najbolje ni na stranim tržištima rada. Zašto?
Šta kažu cifre
Ono što se predlaže su kratkoročne mere koje polaze od postojećeg stanja. Partije nisu reformske već predatorske, a preduzetnici računaju samo sa domaćim tržištem.
Poreska i druge reforme
Osnovni problem nije u poreskom sistemu, mada ga je potrebno reformisati. Već u javnim rashodima, i uostalom u javnom sektoru u celini.
Druga tranzicija
Privreda se nalazi na putu spore i dugoročne „druge tranzicije“. Njih je bilo i u naprednijim zemljama, ali uglavnom uz strategije reformi.
Porezi i dugovi
Poreska reforma – jednim udarcem se ne može ubiti suviše muva.
Nedovoljna tražnja
Problem je u tome što je teško prodati jer se potrošnja smanjuje.
10 godina bez Slobodana Inića
Njegov angažman ilustruje istoriju neuspeha da se političkom razumnošću obuzdaju ideološke strasti.
Poreska reforma
Malo je verovatno da će biti izvršena neka ozbiljnija poreska reforma.
Automatski pilot
Namera mi je da ukažem na ključni problem sa kojim se suočava EU, ali bi pre toga imalo smisla videti zašto je toliko zemalja želelo, a neke još uvek žele da joj se pridruže.
Šta mogu rezerve?
Politika kursa se podržava preko finansiranja rezervi. Znači li to da su devizne rezerve dovoljan uslov održanja određenog kursa? Ne znači.
The three debts: A look from the east
The pressures on fiscal consolidation have mounted dramatically in the wake of the Greek and then the ‘contagion’ crisis which followed it.
Politika izvoza
Tri su osnovna razloga za to što je posle 2000. sve pošlo putem razvoja usluga, a ne proizvodnje za izvoz.
Balkan i Evropa
Nezavisno od dnevnih procena, proces proširenja Evropske unije će se nastaviti. U ovom času niko ne misli previše o tome, jer to nije urgentna tema.
Rusija i modernizacija
Osavremenjavanje Rusije može da dođe samo uvozom modernosti. Potrebna je politika odnosa koja omogućava uvoz svega modernog, od tehnologije do institucija.
Štednja u dinarima
Zašto se štedi u stranom novcu? Odgovor nije teško naći: ne veruje se u dinar.
Lov na uzroke
Na probi je kako ono što se tvrdi, tako i pretpostavke na kojima se objašnjenja zasnivaju. Da biste ulovili uzrok, morate ga već imati u ruci, doduše u teoriji.
Evro i dinar
U ovom napisu nije reč o kursu. Komentar je odgovor na sledeće pitanje: Da li bi Srbiju trebalo novčano decentralizovati?
Evropski novac
Kriza stavlja zemlje članice EU pred izbor: nacionalizacija ili evropeizacija.
Dugovi i kriza
Komentari grčke krize bave se fiskalnim problemima, pa su i analize i predlozi pojednostavljeni.
Broz, antititoisti i raspad Jugoslavije
Koliko je Josip Broz Tito odgovoran ili zaslužan za raspad Jugoslavije? Odgovor, po mom mišljenju, proizlazi iz tri vrste razmatranja, koja ću ukratko prikazati.
Hamlet bez princa
Vladimir Gligorov u razgovoru za zagrebački Jutarnji list.
Benjamin Konstant i Karl Šmit u Rusiji
Oba autora su imala neobične veze sa moćnim političarima: Konstant sa Napoleonom, a Šmit sa Hitlerom.
Socijalni dijalog
Raspravlja se uglavnom o tome koliko bi nezaposleni i buduće generacije trebalo da pomognu današnje preduzetnike.
Bilansi
Zašto se o krizi u Grčkoj raspravlja u Nemačkoj?
Izbori
Ne bi se moglo reći da se bilo ko sprema za izbore, bez obzira na to što se o njima sve više govori.
Nema para: o poreskoj reformi
Da bi buduće generacije mogle da plate današnju potrošnju, potrebno je da budu znatno produktivnije.
Benjamin Constant and Carl Schmitt go to Russia
Both authors had ambiguous relations with strong political leaders: Constant with Napoleon, Schmitt with Hitler.
Zavera ćutanja
Radio emisija 16.04.2010, govore: psiholog Žarko Korać, ekonomista Vladimir Gligorov i novinar Boris Dežulović.
Preduzetnici
Prirodno je da poslovni ljudi kritikuju vladu, budući da privredna politika utiče na uslove u kojima će poslovati.
Nužne promjene EU ustava
Ovo što se sada naziva krizom EU zapravo je spoznaja da su krize tečaja moguće i unutar eurozone.
