Šta beše nesvrstavanje
Srpska spoljna politika zasnovana je na trostrukom nerazumevanju nesvrstavanja.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Novi početak
Predsednik se vlade dosetio da brani liberalizaciju trgovine sa Evropskom unijom ukazivanjem na korist od nje.
Opet o cenama
Povodom vladine godišnjice, ponovo se čuo argument o ceni po kojoj je prodata Naftna industrija Srbije.
Atlantska bezbednost
Ocenom da nije dobro rizikovati rusko nezadovoljstvo i da je potrebno prihvatiti sporazum o gasu i o prodaji NIS-a, donosi se dalekosežna strateška odluka u odnosu sa NATO paktom.
A policy of principle and truth?
On his recent visit to Banja Luka, Tadić evoked three principles: non-interference in Bosnia’s internal affairs; support for democracy; and support for whatever the three peoples agree between themselves. Are these principles mutually consistent? The answer is no.
Ruski zajam
Valja razlikovati zajam od Međunarodnog monetarnog fonda i onoga koji se traži od Rusije. Jer nisu za istu namenu i ne uzimaju se iz istog razloga.
Politika načela i istine
Tadić je u Banja Luci istakao tri načela: nemešanje u unutrašnje poslove Bosne i Hercegovine, podrška demokratiji i podrška svemu o čemu se dogovore tri naroda.
Vreme stoji
Opozicija je usvojila pet načela, među kojima nema ni jednog o privrednoj krizi, političkoj korupciji i socijalnom nezadovoljstvu.
Srbija i Kina
Za razliku od Srbije, gde dominiraju rđave vesti, oporavak je po svemu sudeći već počeo u Kini. Šta objašnjava razliku?
Profesionalizam u novinarstvu
Oni koji se sada pozivaju na profesionalizam ne pokazuju interes za ono što je najvažnija obaveza novinara: da dolaze do vesti, da istražuju činjenice i da informišu čitaoce.
Odgovornost
Veoma je važno da svi oni koji imaju potrebu da i dalje lažu, to mogu da čine javno i slobodno. Što slobodnije, to bolje. Da vidimo kako oni to sebi opravdavaju.
Vize
Ljudi su tradicionalno odlazili u razvijenije zemlje da zarade, nauče i da izdržavaju članove svoje porodice kod kuće. Zato su vize važne.
Identitet
Merton je hteo da ospori jednostavne ideje o individualnom identitetu, što je u neku ruku ključna motivacija sociologije. Zašto je pojam individualnog identiteta problematičan?
Predvidljivo se događa
Ako država povećava poreze da bi ispunila obaveze prema budžetskim korisnicima, sasvim je razumljivo što i svi drugi, koji misle da mogu, podižu cene svojih usluga.
Korupcija
Predsednik je ocenio da su sve partije korumpirane, pa čak i svi segmenti društva. Ovo poslednje nije tačno. Korupcija ima smisla samo ako u tome ne mogu da učestvuju svi.
Opozicija i izbori
Vanredni izbori u oktobru, najavljuje opozicija. Zato što…? Vlada ne valja, to je rezime odgovora. Da li je to dovoljno da bi se izašlo na vanredne izbore? Odgovor je negativan.
Najgore
Jelašić kaže da je izbegnuto najgore, a Dinkić da je prošlo najgore. To nije, naravno, isto, ali im je zajedničko to da nije jasno na čemu se zasniva taj optimizam?
Nestabilnost
Preovlađuje osećaj saznajne nestabilnosti, što ne bi trebalo da čudi ako se ima u vidu značaj koji za društvene nauke ima razumevanje uslova pod kojima je stabilnost moguća.
Instability
An interesting debate is taking place in scholarly publications and on the internet about the causes of the crisis, the ideological convictions and political recommendations.
Izborni sistem
Budući da se dosta govori o nedostacima proporcionalnog sistema, u čemu se tačno razlikuje od većinskog?
Nije važno
Iz vlade se ponavlja da nije važno koliko ima ministara nego kako rade i da za efikasnost vlade nije važno koliko ima ministarstava već kako rade.
Osnažiti vladu
Da će biti potrebno menjati Ustav bilo je jasno u momentu kada je donošen, zato što je tadašnja motivacija bila politikantska, a ne ustavotvorna.
Sidro
Radio emisija 08.05.2009, govore: Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, ekonomista Vladimir Gligorov, novinar Teofil Pančić i istoričarka Dubravka Stojanović.
Mišljenje o secesiji
Ako mišljenje suda u Hagu bude shvaćeno kao preporuka da se Srbija kroz pregovore saglasi sa nezavisnošću Kosova, srpska politika bi se našla u nezavidnom položaju da nema o čemu da pregovara.
Novi porezi
Ono što je najgore kod najave o novim porezima jeste to što ponovo postaje jasno da Vlada nema nikakve nove ideje.
Realni kurs
Ne bi se moglo reći da je privredna politika koja je vođena od 2000. godine naovamo imala, neposredno ili posredno, neki elemenat industrijske politike.
Srbija, Rusija i slobodna trgovina
Srbija ne može postati punopravni član Evropske unije za manje od sedam-osam godina. Dakle, teško je računati sa članstvom pre 2016, a realističnije je da to bude kasnije.
Talog
Piše dakle: „Taj socijalni, politički i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda – srpskog naroda.“
Sukobi i legitimnost
Hrvatski se sindikati spremaju da izvedu svoje članove na ulice, a slične namere imaju i sindikati u Srbiji.
Pamćenje i očekivanja
„Ovakve se krize ne seća ni Krkobabić“. To je možda tačno, ali ne zato što gore krize od ove nije bilo. Ona od 1991. do 1994. je bila daleko gora, bar do sada.
Kriza u Istočnoj Evropi – šta da se radi
Rešenje krize na Istoku zavisi od toga da li je EU sposobna da preuzme obaveze u regionima u kojima vlada princip zajedničkog tržišta.
Eastern Europe: What is to be done
The issue of crisis in the East is really about the ability of the EU to take on obligations in the areas covered by the common market principles.
