Drveće i ljudi
Čitajući poslednja saopštenja Amfilohija Radovića i Irineja Bulovića, povodom „Povorke ponosa“, bojim se da Crkva ima problem komunikacije sa javnošću.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Politička volja
Izgubljeno je mnogo vremena, a rizik je veliki da će se ono i dalje gubiti. Koji su izgledi da se ovo drugo izbegne?
Siva berza
Sive je privrede svakako više nego što je, po jednom ili drugom osnovu, opravdano ili usklađeno sa onim što bi se moglo očekivati. Kako bi sive aktivnosti mogle da se smanje?
Smanjiti referentnu kamatnu stopu
U ovom času, centralna banka cilja kamatnu stopu od 12 odsto. Kolika bi trebalo da bude? MMF kaže da bi trebalo da je niža, a sada se sa tim slaže i centralna banka?
Razumevanje i opravdanje
Da li su razlozi zbog kojih se napadaju stranci, recimo, Amerikanci ili Francuzi ili strani novinari ili strane humanitarne radnice svuda isti? Recimo i u Srbiji i u Pakistanu?
Troškovi haosa
Nije moguće tačno proceniti koliko će da košta povećana nesigurnost na ulicama Beograda. Pre svega zato što je potrebno razumno oceniti da li je grad zaista bio na ivici haosa.
Otpuštanja
Smanjiće se broj ljudi koji rade u administraciji. Najpre je najavljen broj, a potom se izveštava o tome koliko će koje ministarstvo doprineti ispunjenju plana.
Japi varvari
Radio emisija 18.09.2009, govore: Petar Luković, Teofil Pančić, od kojeg smo pozajmili naslov ove emisije, Dejan Ilić i Vladimir Gligorov.
Dugoročna politika
U poslednjih desetak godina, Hrvatska se uglavnom oslanjala na razvoj usluga. Mnogo manje na industriju, pa i na proizvodnju hrane.
Imamo ciljeve, nemamo vremena
EU bi mogla da ne bude impresionirana željom, spremnošću i molbama predsednika države, ministra spoljnih poslova i onih koji bi da ne ostanu jedini po strani od evropskih integracija.
Trebalo bi
Na čemu se zasnivaju politički saveti i preporuke i kako se može oceniti njihova ispravnost? Postoje bar tri razrađena pristupa: veberovski, kejnzijanski i pristup teorije javnog izbora.
Pravičnost i porezi
Dugovi koje sada država gomila moraće da se vrate iz poreskih prihoda. Na koga bi trebalo, po pravičnosti, da padne poreski teret?
Evropska perspektiva
Trebalo bi raditi na tome da se što pre podnese zahtev za pristupanje EU. Zašto? Stvara se atmosfera da je na EU da odluči da li želi Srbiju za člana. To je promena teme.
Deficit i reforme
Ta fiksacija na fiskalni deficit je potpuno nepotrebna. Poseban je problem to što se cilj smanjenja fiskalnog deficita može uzeti kao izgovor da se ne sprovodu reforme.
Manje oporezivanje rada
Nema smisla raspravljati o porezima nezavisno od javnih rashoda. Bar kada je reč o visini poreskog tereta. Visina rashoda gotovo uvek određuje potrebne prihode.
Zanimljivo
Meni su lično najzanimljiviji oni koji reč neoliberalizam koriste kao psovku. Čija oni misle da je vrednost zvana sloboda štampe?
Milioni dolara
Pre najnovije runde pregovora sugerisano je da bi možda bilo moguće da MMF odobri kredit kojim bi mogao da se pokrije budžetski deficit.
Ubrzano
Otpustiće se hiljade ljudi u državnoj službi i neće biti novih zapošljavanja. Za par će meseci biti gotov program istorijske reforme čitavog javnog sektora. Koliko je to ostvarivo?
Novo odlaganje
Ako se ceni po sagovornicima, MMF će se ovoga puta najviše baviti određenim aspektima fiskalne politike.
Kineska ulaganja
Podaci ne ukazuju na to da je Kina ulagala u zemlje u tranziciji, bar ne u one evropske.
Poreska iluzija
Bez obzira na to kako se porezi prikupljaju, njihov teret na kraju pada na dohotke – plate, penzije, dividende. No, način prikupljanja utiče na efikasnost, dakle na javne prihode.
Fiskalna reforma
MMF se interesuje za to kako će se pokriti kratkoročne obaveze, dok vlade objašnjavaju srednjoročni program javnih finansija. U Srbiji su uloge obrnute.
Cena Sajma
Ako je ceniti po odluci Vlade, nije neophodno baš sada prodavati Sajam, mogu da se sačekaju bolja vremena i da se postigne bolja cena. Što otvara dva pitanja: šta će se raditi do tih boljih vremena i kada bi ih trebalo očekivati?
Skupoća i razvoj
Zašto postoji veza između nivoa cena i razvoja?
Ni MMF nije što je bio
Koji je model kojim se MMF služi, u kojoj se on meri dopunjuje sa modelom Svetske banke, i da li su u njih unete neke bitnije promene u ovo vreme svetske krize?
Cena izbora
U nekom najopštijem smislu, nema bitne ekonomske razlike između slobodne trgovine i slobodnog kretanja ljudi.
Reforme, opet
Potrebno je obezbediti novac za ispunjavanje javnih obaveza, a monetarne vlasti ne mogu mnogo da pomognu jer žele da očuvaju stabilnost dinara.
Dinar ili evro
Da li je bolje da se država zadužuje u dinarima ili u stranom novcu, recimo u evrima? To je slično pitanju da li je bolje štedeti u stranom novcu, recimo u evrima?
Nova tržišta
Što se ne može prodati razvijenima, može nesvrstanima. To je, izgleda, nova ideja o trgovačkoj politici.
Preti li Hrvatskoj i Srbiji bankrot?
U Mostu RSE Omera Karabega govore Vladimir Gligorov i Guste Santini.
Pravilo: deset odsto
Hrvatska vlada je najverovatnije odlučila da smanji plate svima koje zapošljava za deset posto. Slične mere su preduzele i druge zemlje, a neke će to morati da urade u budućnosti.
O čemu se spore?
Veoma je teško razumeti i guvernera Narodne banke i predsednika Vlade. Izgleda da se spore, samo nije jasno oko čega tačno?
