The big bazooka
Evropska centralna banka je donela odluku da interveniše na tržištu javnim obveznicama sa ciljem da sačuva evro.
Cena integracija
Kako razumeti Nikolićeve reči da je „želja za ulaskom u EU san svakog ozbiljnog političara u Srbiji, ali ne po svaku cenu“. Teško.
Vlasnici
Zašto se misli da je bolje da vlasništvo u bankama, preduzećima, radnjama bude domaće, a ne strano?
EU i Balkan
Izlazak Grčke iz novčane unije bi doveo do problema u finansijskom sektoru i do poskupljenja kredita.
Neuspešni modeli u tranziciji
Zašto neke srednjoevropske zemlje prolaze bolje nego zemlje na jugu Evrope.
Državna imovina
Zašto bi država prodavala robu i usluge, a ne ulagala u javna dobra?
Rejting
Jedna rejting agencija je neuobičajeno brzo negativno ocenila novu vladu. Zašto?
Stabilizacija
Zašto su druge zemlje uspele da izvuku neke pouke iz visoke inflacije i iz kriza kursa, dok to u Srbiji nije slučaj.
U septembru nema para
Navodno u trezoru ima para samo za avgust. Kako to razumeti? Odgovor je, nikako.
What are we striving for
It would not be pointless to consider Ivica Dacic’s opening speech to the Parliament.
Biti ili ne biti Evropske centralne banke
Mario Draghi, predsednik Evropske centralne banke, rekao je da će centralna banka učiniti sve što je potrebno da sačuva evro, i dodao „verujte mi, to će biti dovoljno“.
Uh, to su rđavi razlozi
„Mi loše ocenjujemo rad guvernera Narodne banke Srbije”, kazao je Nikolić…
Banke
Nova ljubljanska banka je u nezavidnom stanju. U kakvom su stanju druge banke? Ima li razlike između onih u domaćem i stranom vlasništvu?
Rezerve
Održivost kursa ne zavisi samo od deviznih rezervi, već i od toga da li je taj kurs, pojednostavljeno rečeno, precenjen ili potcenjen.
Čemu se teži
Možda nije besmisleno razmotriti ekspoze Ivice Dačića. Ozbiljnije analize nije bilo, a to nije u skladu sa demokratskom odgovornošću ni vlasti niti javnosti.
Promena politike
Jedno je promeniti vladu, a drugo politiku. Kada je reč o balkanskim zemljama, prelomna je po mnogo čemu bila 2000. godina.
Izvoz
Srpska privreda ne bi trebalo da se suočava sa značajnim problemima s plasmanom proizvoda na stranim tržištima.
Centralna banka i novi koncept
Novi koncept privredne politike koji najavljuje buduća vladajuća koalicija podrazumeva veću, a ne manju politizaciju centralne banke.
Traženje neprijatelja
Nije lako razumeti šta se tačno prebacuje centralnoj banci, a i šta se od vlade traži.
Prvi problem
Budžet je problem i zapravo sve je problem zato što posla nema. To nije novost, što čini problem gorim. Zašto nema posla?
Stvari se menjaju
Ma koliko da je grčki problem glavobolja, eventualno radruživanje bi moglo da preraste u noćnu moru.
Bankrot države
Kada je reč o dugovima u dinarima, država ne može da bankrotira ako neće, jer uvek može da štampa dinare.
Korak nazad, pa korak…
Ideja da se put ne može promeniti, pa da će i nove vlasti nastaviti da se ponašaju kao i stare, zapravo nije tačna.
Kadrovi
Nisu važna ministarstva, već principi i politika. Glasačima, međutim, personalna rešenja jesu važna. Zašto?
Evro i privredni rast
Na sastanku Evropskog saveta biće donete odluke koje imaju za cilj da dodatno stabilizuju evro zonu.
Neoliberalna politika
Štednja nije neoliberalna. Potrebu da se poveća štednja ne stvara MMF, već stanje u kome se privreda nalazi.
Grčke promene
Možda bi bilo bolje da je pobedila Siriza. Tačno je da je njen program lišen realizma, ali bi na vlast došli nova stranka i novi ljudi.
Kriza kursa
Do krize kursa dolazi ukoliko je on fiksiran na neodrživom nivou, a ne usled nedostatka rezervi.
Lojalnost i manje zlo
Partijski sistem u demokratijama se oslanja na odnos lojalnosti između stranaka i njihovih glasača. Koliko je lojalnosti potrebno?
Izgledi i stabilnost
Veliko je pitanje kako bi se mogla sačuvati politička legitimnost i odgovarajuća socijalna stabilnost.
Cena konsolidacije
Javnu je potrošnju potrebno smanjiti, a poreze povećati – koliko će to da košta u privrednom rastu.