Traženje neprijatelja
Nije lako razumeti šta se tačno prebacuje centralnoj banci, a i šta se od vlade traži.
Prvi problem
Budžet je problem i zapravo sve je problem zato što posla nema. To nije novost, što čini problem gorim. Zašto nema posla?
Stvari se menjaju
Ma koliko da je grčki problem glavobolja, eventualno radruživanje bi moglo da preraste u noćnu moru.
Bankrot države
Kada je reč o dugovima u dinarima, država ne može da bankrotira ako neće, jer uvek može da štampa dinare.
Korak nazad, pa korak…
Ideja da se put ne može promeniti, pa da će i nove vlasti nastaviti da se ponašaju kao i stare, zapravo nije tačna.
Kadrovi
Nisu važna ministarstva, već principi i politika. Glasačima, međutim, personalna rešenja jesu važna. Zašto?
Evro i privredni rast
Na sastanku Evropskog saveta biće donete odluke koje imaju za cilj da dodatno stabilizuju evro zonu.
Neoliberalna politika
Štednja nije neoliberalna. Potrebu da se poveća štednja ne stvara MMF, već stanje u kome se privreda nalazi.
Grčke promene
Možda bi bilo bolje da je pobedila Siriza. Tačno je da je njen program lišen realizma, ali bi na vlast došli nova stranka i novi ljudi.
Kriza kursa
Do krize kursa dolazi ukoliko je on fiksiran na neodrživom nivou, a ne usled nedostatka rezervi.
Lojalnost i manje zlo
Partijski sistem u demokratijama se oslanja na odnos lojalnosti između stranaka i njihovih glasača. Koliko je lojalnosti potrebno?
Izgledi i stabilnost
Veliko je pitanje kako bi se mogla sačuvati politička legitimnost i odgovarajuća socijalna stabilnost.
Cena konsolidacije
Javnu je potrošnju potrebno smanjiti, a poreze povećati – koliko će to da košta u privrednom rastu.
Bilansi i cene sa predlozima
Ključno ograničenje jeste stanje na tekućem računu bilansa plaćanja i visok nivo stranog duga.
Potrošnja i ulaganja
Kada su javni prihodi na visokom nivou, a to je svakako slučaj, smanjenje poreskog i tereta doprinosa bi pomogli.
Fiskalni problem
Da li je fiskalna politika neodrživa? Potrebno je odrediti koja fiskalna politika i šta znači neodrživost?
Ponovo recesija
Koliko se kretanja u Hrvatskoj razlikuju od ideje, nazovimo je nemačkom, uspostavljanja budžetske ravnoteže.
Strana ulaganja
Bolje je da se poboljša politička konkurencija, a ne da se ograničava privredna privilegovanjem domaćih za račun stranih investitora.
Posle izbora
Spoljni dugovi su iznad 80 posto BDP, privreda ima negativnu stopu rasta, a stanje na tržištu rada postaje dramatično.
Kako rasti
Većina grčkih glasača ne podržava program štednje, ali još veći broj njih ne bi da Grčka napusti evro.
A sada o privrednom rastu
Postoji uverenje da se javna sredstva koriste da bi se finansirala korupcija i kupovali izbori.
Glupa situacija
Radio emisija 25.05.2012, govore: Vladimir Gligorov i Vesna Rakić-Vodinelić.
Prvi potezi
Najpre je potrebna revizija budžeta.
MMF i neoliberalizam
Kosovo je pre nekih nedelju dana obezbedilo stendbaj program sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Snaga glasa
Ljudi koji su izišli na izbore u Grčkoj su rekli ne politici štednje. Znači li to da je došao kraj toj politici. Ne znači.
Štednja i potrošnja
Zemlje suočene sa neodrživim dugovima i kamatnim troškovima nemaju drugi izbor nego da smanjuju javnu potrošnju.
U Srbiji jača predsednički sistem
Čekanje na rezultate predsedničkih izbora za formiranje vlade dodatno učvršćuje predsednički sistem.
Politička neutralnost
Šta je politička neutralnost? Jednostavan odgovor jeste da to nije ništa što ima političkog smisla.
Politika snalaženja
To dovodi do visoke stope inflacije, nestabilnog kursa, niske stope zaposlenosti i rasta stranog duga.
Konkurentnost
Krugman je govorio da nema zemlje koja nije konkurentna.
Milijarde
Mnogo je veći problem šta bi bilo urađeno sa tim novcem ako bi ga bilo?
Nevidljiva ruka
Nevidljiva ruka ne postoji. Postoje zakoni koji upravljaju individualnim i političkim postupcima.