Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Sankcije i troškovi

Novi magazin – Ideja da bi Srbija bila most kao Jugoslavija kako bi imala iste koristi, mada su one jugoslovenske veoma precenjene, nije realna u novom režimu koji se postepeno uspostavlja u Evropi. Na duži rok, moraće se birati.

Foto: Peščanik

Odgovornost

Novi magazin – Ovako kako se ponekad argumentiše u štampi, ispada da kršenje zakona ili moralnih normi koji prođu nekažnjeno mogu da budu presedan, dakle da opravdavaju isto takvo ponašanje drugih.

The endgame in Ukraine

Croatian case provides one possibly relevant comparison with the Ukrainian crisis. Apart from that outcome, there are three other endgames but rather unlikely to be adopted. The implication is that the conflict will be a protracted one.

Legitimacy and constitution

There are various attempts to draw a parallel between the crisis in and over Ukraine and the dissolution of Yugoslavia and more specifically with the constitutional set up of Bosnia and Herzegovina and the possible political outcome in Ukraine.

Ako para ne bude

Novi magazin – Uzmimo da država više ne može da se zadužuje kako bi vraćala dugove i finansirala tekuće deficite, šta bi mogla da uradi? Najpre, kako uopšte može da nastane takva situacija?

Cena odlaganja

Novi magazin – Podaci za ovu godinu nisu ohrabrujući. Bruto domaći proizvod je stagnirao u prvom tromesečju ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, a malo je verovatno da je drugi kvartal bio bolji .

Deep state

Da bi se tajna država stavila pod kontrolu legitimnih vlasti, nadležnost za to je potrebno uspostaviti u skupštini. Bio bi potreban specijalni skupštinski odbor koji bi imao za cilj da utvrdi kako su delovale i deluju i danas službe bezbednosti.

ZALET

Jedan napis iz dva dela: o neprekidnom odlaganju obećanja nove vlade da će promeniti stvari iz korena – i o sećanju autora na Dobricu Ćosića, uz ocenu njegovog književnog dela kao neuspele potrage za izrazom.

Plate

Novi magazin – U Srbiji je stopa nezaposlenosti povećana za 10 procenata, u Hrvatskoj za 8,8, u BiH za 4,1, Crnoj Gori 2,3, Makedoniji 4,8, a na Kosovu za čitavih 16,5.

Banke

Novi magazin – Mnoge državne banke su propale jer su služile su kao sredstvo subvencionisanja neisplativih ulaganja. I to sada košta, utoliko više ukoliko se taj sistem zloupotrebljavanja nastavlja.

Zavisnost

Novi magazin – Preovladava mišljenje da je privreda EU duboko zavisna od Gaspromovih isporuka, pa su evropske države spremne da pristanu na sve samo da se njeni građani ne smrzavaju.