Izgledi i problemi
Novi magazin – U sledećih par godina se predviđa oporavak balkanskih privreda. U Tabeli 1 su stopa rasta u poslednjih par godina i prognoze sa sledeće tri godine.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Demokratija
Novi magazin – Šta može glas, ako se bira između različitih frakcija političke elite? Sve što se izborima može postići jeste da se jedna grupa ljudi zameni drugom.
Potrošnja i ulaganja
Novi magazin – Pred izbore treba razumeti probleme privredne politike i kako je Srbija došla tu gde jeste. Podaci bi trebalo da pomognu.
Izbori
Novi magazin – Osnovno je da budu slobodni i pravični, to jest da svi imaju iste uslove da se takmiče za glasove. Jasno je da neke prednosti ne mogu da se izjednače.
Trgovina, sankcije i strategija razvoja
Novi magazin – Prošlogodišnji srpski izvoz u Rusiju je bio manji za oko 30 odsto, u dolarima, ili oko 15 odsto u evrima u odnosu na prethodnu godinu.
Hilari i protivnici
Novi magazin – Tramp je zapravo Hilari Klinton sa bombastičnom retorikom. Za razliku od protivnika u sopstvenoj partiji, on sebe vidi kao pregovarača, a ne kao ratnika.
Kanada u Hrvatskoj
Novi magazin – Hrvatski premijer neće smanjivati socijalna prava. Kaže. „Ja sam Kanađanin“, što se vidi i po tome kako govori hrvatski, što ne znači da ima teškoće sa razumevanjem.
O prevremenim izborima
Uzmimo da neko pita da li je baš sve u tome da se dobiju izbori, da se ostane na vlasti? Zar nije važnije uraditi nešto za narod, recimo da je pitanje jednih, ili da se sprovedu reforme, što pitaju drugi?
Strategija reformi i izbori
Novi magazin – Da li će prevremeni izbori usporiti reforme? Koje reforme? Koje su tačno reforme bile predviđene u sledećih nekoliko meseci, a sada će biti odložene?
Staljin, antifašizam i Mamula
Imam porodične razloge za nezadovoljstvo time što se koncentracioni logor Kampo Mamula pretvara u hotel. Razumem potrebu za zaradom, ali u Boki Kotorskoj ima dovoljno drugih mesta za odmor.
Kineska kriza
Novi magazin – Stiglic kaže kako krize nema, što kaže i Tramp. Soros, opet, kaže da je svetska privreda pred novom krizom, kao onom iz 2008, zbog kineskog finansijskog kraha.
Trambo i još ponešto
Novi magazin – Sada o kapitalizmu. A povodom neuspele prodaje Telekoma. Kako je to skinuto sa dnevnog reda, možda ima smisla razmotriti neke od argumenata protivnika prodaje.
Krize legitimnosti i rizik balkanizacije
Novi magazin – U posljednje vreme, EU polaže nadu na uspeh u Srbiji. Pretpostavka je, čini se, da se integracija čitave regije usidri u napretku Srbije.
Drugi krug
Novi magazin – Zašto se u Francuskoj glasa dvokružno? Ovo je lako videti na primeru upravo završenih regionalnih izbora. U prvom krugu svi glasaju za svoj prvi izbor.
Crna Gora i NATO
Novi magazin – Opredeljenje Crne Gore za članstvo u Atlantskom savezu nije određeno odnosom prema Rusiji, već rizikom od nestabilnosti na Balkanu. A rizik od ponovne balkanizacije nije mali.
Stabilnost i širenje glasina
Novi magazin – Nejasno je zašto pisanje jednih novina ima bilo kakve veze sa političkom stabilnošću, čak i da je reč o glasilu opozicije koje optužuje vlast za korupciju i zataškavanja.
Hrvatski problem
Novi magazin – Prevremeni izbori izgledaju kao verovatan ishod ove konkurencije za izborni plen. A glasači čini se ne mogu da se odluče ko je od koga gori. I eto problema stabilnosti.
Russia’s interventions: Counterrevolutionary power
The idea is something like Richard Pipes’ claim that Russia is Russia is Russia, politically and ideologically, even if it is the Soviet Union, which is not really the case.
Uzročnost i odgovornost
Novi magazin – U slučaju BiH političke mogućnosti nisu ni izdaleka bile iscrpljene, a u slučaju Sirije političko rešenje se naprosto nameće. Nikakve uzročne nužnosti nema da se kreće u rat.
Napred, ali sporo
Novi magazin – U izveštaju Evropske komisije se pominje potreba promene Ustava Srbije, što znači da ne treba očekivati neko naročito ubrzanje pregovora.
Privlačnost evra
Novi magazin – Svako malo neki poznati ekonomist napiše kako je stvaranje evropske monetarne unije bila greška, i kako je ili bolje da se evro zameni nacionalnim novcem ili će se sistem raspasti.
Ciljevi i sredstva
Novi magazin – Bilo bi dobro znati zašto srpske vlasti cene da bi zaštita srpske kulturne baštine bila bolja ako bi se Kosovu onemogućilo učlanjenje u UNESCO.
Tražeći državu
Novi magazin – Kada bi, po jednima, vlasti vodile računa o nacionalnim, a po drugima o socijalnim interesima, ne bi bilo mesta nezadovoljstvu. Koliko tome stoje na putu liberalne ideologije?
Odgovornost i dužnost
Novi magazin – Kaže Donald Tramp da nema zemlje ako nema granice, pa je onda dužnost vlasti da je obezbedi, da je ne prelazi niko ko nema dozvolu.
Prilagođavanje na krizu
Novi magazin – Ove godine i Srbija i Hrvatska predviđaju rast privrede. Hrvatskoj će to biti izlazak iz šestogodišnje recesije, a i Srbija je u istom periodu imala negativan privredni rast.
O stabilnosti
Novi magazin – Ideološko i političko prilagođavanje Ciprasa događa se posle izbora, dok Korbin ima izglede da se prilagodi do mere koja je potrebna da ima kakve-takve izglede na pobedu.
Franci, evri, dinari
Novi magazin – Vlasti se naknadno, kada je rizik već realizovan, bave raspodelom štete – koliko sleduje bankama, koliko dužnicima, a koliko ide na teret centralne banke.
O privrednom rastu
Po preliminarnoj oceni, u drugom kvartalu ove godine ostvaren je realni rast od 1% u odnosu na isti period prošle godine. Nominalni rast bruto domaćeg proizvoda je nešto manji od 2,5%.
Nedovršena zajednica
Novi magazin – Evropska unija je zamišljena kao dugoročni projekat koji svakim novim integrativnim korakom sledeći čini poželjnim i ostvarivim.
Zidovi
Novi magazin – Vratimo se političkim migrantima, koje su posledice velikog priliva ljudi po domaću privredu i društvo? Osiromašili bi, obično se misli. Zapravo, ishod bi mogao da bude sasvim suprotan.
Kina, FED i berze
Novi magazin – Niko ne zna šta se tačno događa, mada naravno svi imaju mišljenje o tome zašto akcije na kineskoj berzi, a i u Evropi i SAD gube vrednost.
Korist od grčke krize
Priličan publicitet je dobila studija instituta u Haleu o tome da je nemački budžet na grčkoj krizi navodno zaradio oko 100 milijardi evra. Šta tačno studija kaže i kako se došlo do te cifre?
