Demokratski i patriotski protesti
Novi magazin – Uzmimo tek završene predsedničke izbore u Srbiji i proteste koji su izbili odmah posle proglašenja rezultata. Uzmimo onda primer Makedonije, o kojoj se sve više govori.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Drugi krug
Nije izvesno da postoji većina za autoritarni predsednički sistem, iako je većina izabrala Vučića. Ako većine da se prećutno izmeni sistem nema, Srbija bi mogla ući u krizu legitimnosti.
Oda Staljinu: ispravka i zašto
Zašto sam odustao od toga da detaljnije pišem o kontekstu u kojem je nastala Oda Staljinu? Zato što je oda o Staljinu, a ne o Mandeljštamu. Kontekst, istorijski ili lični, nije naravno nepoznat.
Oda Staljinu
Trajna vrednost ove poeme je u užasu koji izaziva svojom autentičnošću: kako uzdići zlo, veliko u ovom slučaju, mada se moralno i estetski taj zadatak ne razlikuje ni kada se radi o manjem zlu.
Carinska unija
Novi magazin – Članice balkanske carinske unije bi bile zemlje koje nisu članice EU. To znači da bi BiH i Srbija imale isti carinski režim sa svim zemljama sveta.
A Marxian fable
At one time, I found it useful to think in terms of Marx’s dictum: from each according to their abilities, to each according to their needs. Start with Plato, not altogether literally…
Kraj istorije
Nije mnogo važno, ali pošto je ušlo u kolokvijalnu upotrebu, a i u naslov meni upućene kritike – šta znači Fukujamina tvrdnja? Prvo, da je komunistička ideja o kraju istorije otišla u istoriju…
Alternativne Evrope
Novi magazin – Istorijski posmatrano, Evropa bi mogla da bude organizovana na sledeća četiri načina. Jedan je neka verzija Evropske unije, drugi je Evropa država…
Za šta se glasa
O čemu se odlučuje ili bi trebalo da se odlučuje na ovim izborima? Prvo o tome hoće li se uvesti predsednički sistem. Po ustavu, Srbija je parlamentarna, skupštinska demokratija.
Levica
Gledao sam predstavu Lazara Stojanovića u Domu omladine. Ostalo na internetu. No, uzmimo samo „Plastičnog Isusa“. Levičarski film? Uostalom, koji bi bio kriterij pripadnosti levici?
Više kandidata
Pretpostavimo da Vučić ima za cilj da pobedi u prvom krugu – bez obzira na izvesnost, bar kako je javnost vidi, pobede u drugom – dok njegovi konkurenti imaju za cilj da mu to ospore.
Izbori
Novi magazin – Srbija nije imala sreće sa autoritarnim i predsedničkim sistemima. Ali njena javnost se suviše brzo razočarava u demokratiju, pa traži rešenje u jakoj vlasti.
Marks danas
Novi magazin – Donekle nostalgično je setiti se Marksa. Danas se levica upinje da dokaže kako je u tržištu izvor manje-više svih problema. Kada ne bi bilo liberalizovano i deregulisano, zaposlenih bi bilo više…
Ruske intervencije: Kontrarevolucionarna sila
Preovlađujući utisak ruske inteligencije bio je da je Rusija zaostala zemlja, uz dva suprotna predloga prevazilaženja tog problema: evropeizacije i isticanja ruske posebnosti.
Globalizacija
Novi magazin – U Sinsinatiju se lepo vidi podela na dve Amerike. U centru grada su i finansijski centar sa oblakoderima i zapuštene kuće osiromašene srednje klase i radnika.
Politički saveti
Novi magazin – Svaka kontrarevolucija se odbacuje kao ono što revolucionari nisu u stvari hteli. Hteli smo novi svet, a ne ovo. To važi i za Trampa.
Populizam ante portas
Novi magazin – EU je ugovorna zajednica koja nacionalnu suverenost podrazumeva. Evropa država, međutim, jeste projekat koji se, tako kako se predstavlja, može ostvariti samo ako nema EU.
Prvi dani
Novi magazin – U Americi gde se trenutno nalazim neizvesnosti nema. Tramp je već prvim odlukama stavio do znanja da je njegov program upravo onaj koji je najavljivao u kampanji.
Neoiliberalizam
Novi magazin – Uzmimo da Sjedinjene Države napuste Svetsku trgovinsku organizaciju. I, čak, Ujedinjene nacije. I da se raspadne Evropska unija. Kako bi svet izgledao?
Odvratan zaključak
Bolje je imati više ljudi kojima je jedina dobrobit to što postoje, nego manje ljudi koji uživaju visoku dobrobit. Ishod bi bio svet pun siromašnih ljudi srećnih što su živi. To je odvratan zaključak.
Populizam
Novi magazin – Ako pogledamo SAD i Britaniju i šta nude populisti u Evropi, mobilizacija radnika u industrijama koje nestaju je samo sredstvo. Ciljevi su slični onima iz 30-ih godina 20. veka.
Izbori, referendumi i nacionalni interes
Novi magazin – Šta je nacionalni interes? Kada je osnivana Demokratska stranka to je bila jedna od tema i Zoran Đinđić je uzeo na sebe da ga formuliše.
Kastro, Tramp i deja vu
Novi magazin – Sve je nekako počelo 1981. u Poljskoj. Sovjetski Savez nije imao više volje da interveniše, kao što je ranije činio unutar socijalističkog sveta…
Trump i moć
Trump kaže da će povući Ameriku iz TPP-a da bi „vratio poslove u SAD“. On smatra da je pregovaračka pozicija SAD jača u bilateralnim nego u multilaterarnim sporazumima. Da li je to tačno?
Trump and power
wiiw – Trump announced that he was going to pull the US out of TPP and was going to negotiate bilateral trade deals. To get better deals for the US: ‘to bring jobs and industry back’.
Dve primedbe o krizi demokratije
Prva je zasnovana na mom razumevanju Šmitovog objašnjenja krize parlamentarizma. Ta kriza se sastoji u neodlučnosti parlamenta, koja je karakteristična za demokratiju.
Demokratija
Novi magazin – Periodično obnavljanje vlasti, svake četiri godine a i prevremeno, usled krize legitimnosti, trebalo bi da obezbedi jednakost izgleda na zadovoljavanje interesa.
Glasanje, sabiranje i veličina
Tramp je zagovornik uklanjanja države blagostanja, što je karakteristično za Republikance, ali i za promenu sistema jednakih prava, pre svega u korist belaca i siromašnijih među njima.
Ozbiljne stvari
Novi magazin – „Nas i Rusa mnogo miliona“. Gde smo mi manji partner. Posebno ako smo mi Crnogorci. A nije mnogo drugačije ni kada je reč o Srbima. Veliki brat pruža zaštitu, ali bolje je bez nje.
EU, suverenitet i geopolitika
Novi magazin – Da li je Srbija manje suverena od Mađarske, Grčke ili Hrvatske? Koliko će suvereniteta Britanija povratiti posle izlaska iz EU?
Trgovina i protivnici
Novi magazin – Vikiliks je objavio još dokumenata koji bi trebalo da nam otkriju ko je zapravo Hilari Klinton. U jednom od njih ona se obraća brazilskim slušaocima…
Dug i ulaganje
Novi magazin – Neto finansijske obaveze Srbije su skoro 35 milijardi evra, što je za nekoliko odsto više nego BDP (bio je oko 33,5 milijardi evra krajem prošle godine).
